ОЛОШ

Branko Dragaš

Živimo u smutnim vremenima. Propadamo. Propadamo tragično, duboko, žalosno, samorazarajuće, glupavo i bolesno perverzno. Smutljivci se bore oko vlasti u smutnim vremenima. To su njihova vremena Zla. Oni mogu samo u tom političkom mulju da se istaknu, nametnu, istrgnu, domognu i dokopaju vlasti. Za njih je vlast život. Bez vlasti oni ne mogu da  opstanu. Najgori ljudski ološ, talog, smeće i otpad u našem društvu je ušao u politiku i bori se za vlast. Bave se politikom da se dokažu, obogate, izleče i dokopaju moći. Niko od njih, sve ih znam četiri decenije mog javnog angažmana, nema ljubavi prema Bogu, Zajednici , narodu i drugim ljudima. Svi se bave politikom isključivo zbog sebe. Zato ih prezirem. Izbegavam sa njima da se družim, jer sa njima ne možete da budete prijatelj. Oni vas trebaju samo za svoje političke kombinacije i zato vam dosađuju, nameću se, angažuju i hoće da vas usisaju. Samo dok imaju ličnog interesa. Kada nemaju više interesa, odmah vas odbacuju kao ispušen opušak. Petom vas zgaze. Za svaki slučja. U znak – osvete. Više nikada da se ne upalite.To su političari. Najnemoralniji, najodvratniji i najpodliji soj u ljudskom društvu. Pisao sam više puta o njima i podvukao da su čak i kriminalci daleko iznad njih u poštovanju moralnih načela. Kriminalci imaju neke principe kojih se pridržavaju, dok političari nemaju nikakva moralna načela. Nikakva! Zato se naježim od muke kada čujem da neko za sebe kaže da je političar. Najomraženiji sloj ljudi. Pogotovo su mi odvratni oni agresivni i dosadni nesrećnici koji, gostujući na svim društvenim mrežama i komentarišuće sve i svaša, jer su svaštaznalci i nadrimudraci, ističu da su političari i tako nam se nadmeno obraćaju, ubeđeni da su iznad svih nas.  Ne vredi ni da pišem o političkoj fukari koja menja stranke kao prljave čarape, uprkos njihovom upornom nastojanju da postanu što popularniji u dodvoravanju povodljivom narodu. Na sve strane političke prevare. Pa, kada će nam onda da bude bolje? Kada budemo stvorili politički sistem koji nema profesionalne političare. U novom dobu našeg kolektivnog spasa, političari nam više ne trebaju. Sva suverenost pripada isključivo građanima, koji više nikome ne smeju da je prenose. Suverenost, dakle, trajno ostaje kod građana.Političari, stranke, poslanici i politički marketing su zastareli mehanizmi predstavničke demokratije i treba da ih odbacimo na smetište istorije. To vreme je pred nama. Ušli smo jednom nogom u to novo doba. Sada treba da se ohrabrimo i da zakoračimo sa obe moge.

O duhovnoj propasti Zapada i sistemskoj ekonomskoj krizi, koja se ne može da prebrodi štampanjem lažnog novca bez pokrića, potrošačkoj civilizaciji koja se davi u biblijskim dugovima i stalnim deficitima, o duhovnom preobražaju naše Zajednice, vraćanju civilizaciji naše drevne Baštine, novoj ekološkoj ekonomiji, pisao sam u poslednjih tri decenije mnogo i izneo moja sistemska rešenja. Podvačim, da svima bude jasno, kako ne bi bilo nesporazuma, bez promene političkog i ekonomskog sistema ne možemo da se spasimo. Savremeni, prezaduženi, okupirani, zombirani i neobrazovani čovek će uništiti planetu, zbog svoje pohlepe, taštine i proklete težnje da sve prisvojimo samo za sebe. Ne možemo da se spasimo prežderavanjem. Kako smo interntom svi povezani, poput logoraša, kojima je žica probijena kroz uši, dok ih dželati vode na streljanje, niko neće više moći nigde da se sakrije. Gospod drugovi, braćo i sestre, poslušajte me dobro. Nemate više gde da se sakrijete, osim da se povučete u sopstvenu glupost. Nemate više gde da pobegnete, osim u banalnost svakodnevnice. Živimo na prekretnici civilizacije. Čovek je biološki ugrožen. Ako se ništa ne bude promenilo u našem srljanju u ponor, onda će nam godine 2050. trebati preko 200 mlijardi tona sirovina kako bismo sačuvali dosadašnji lažno napumpani životni standard. Naša planeta nije dovoljna za naše proždrljive apatite. Naučnici kažu, da će nam trebati  čak četiri planete, koje ćemo da uništimo, kako bismo nastavili da ovako besmisleno i suludo trošimo. Nešto, dakle, mora ozbiljno, sistemski iz korena da se menja. Šta?

Predložio sam da prvo krenemo od nas samih u Srbiji.  Moramo prvo mi da se promenimo. Moramo da razumemo DUH novog doba. Moramo da znamo pravu istinu o našoj propasti. Na putu smo biološkog izumiranja i državotvornog nestajanja. Srbija je naša kuća. Rezervne kuće nemamo. Ako uništimo sopstvenu kuću, gde ćemo da živimo? Ko će da nas primi? Na ovo pitanje u javnosti nema odgovora. Nema ni rasprave. Zaokupljeni smo svakodnevnim političkim besmislicama, skandalima, aferama i glupostima. Niko se ne bavi ozbiljnim političkim i ekonomskim rešenjima, osim Pokreta MOBA. Niko nema viziju razvoja Srbije do 2.100. godine, osim Pokreta MOBA. Niko ne nudi operativna i konkretna rešenja, osim Pokreta MOBA. Zato nas avlijaneri napadaju. Nahuškao ih je Uzurpator i njegova kriminalna banda. Ideje Pokreta MOBA su opasne za sav politički ološ, bez obzira da li dolazilili sa leva ili sa desna, da li bili EU talibani, malograDŽaneri ili salonsko-slavski Srbi, estradne patriJote po pozivu. Naše nove političke ideje traže promenu političkog i ekonomskog sistema. Tu je uzrok naše tragedije. Politički ološ vlada jer nam sistem ne valja. Moramo, dakle, da promenimo sistem. Umesto lažnog sistema predstavničke demokratije, koja je obesmislila Demokratiju i razorila Republiku, koja je stvorila političare brokere i Skupštinu pretvorila u berzu, nudimo ideju Direktne Demokratije i Meritokratije, vladavine stručnjaka. Naše ideje obnavljaju Zajednicu i čoveka ponovo vraćaju prirodi.

Kako da dođemo do konačnog našeg spasa? Ako ne promenimo politički i ekonomski sistem, sve što radimo je uzaludno. Ako rušimo Uzurpatora, Veleizdajnika i Tiranina, koji vlada prevarom, demagogijom, lažima, manipulacijama, krađama, otimanjem, nasiljem i ubistvima, šta onda gradimo? Koje društvo gradimo? Kakvo je to društvo? Nažalost, trenutno nikoga na javnoj sceni ta pitanja ne zanimaju. O svemu se priča, sve se zna, ne samo kod nas, nego u svetu, ali o novom društvu se ništa ne govori. Zašto? Mislim da su dva objašnjenja. Prvi, politički ološ hoće da zadrži totalitarno političko ustrojstvo društva. Kurta samo da zameni Murtu. Gvozdeni zakon oligarhije da ostane. Plutokratiji ne treba neko drugo društvo. Korporativni fašizam ne podnosi slobodne i preduzimljive ljude. Svi akteri na političkoj sceni se tako ponašaju. Brane stranke, lažne izbore, poslanike, odbornike, mešetarenje u Skupštini, jer to je jedini način na koji oni mogu da sačuvaju otetu moć od građana i pokradeni kapital. Drugo objašnjenje, većina intelektualaca je poklekla pred raskošnim čarima prepunih izloga u šoping molovima i nije spremna ništa da žrtvuje ili izgubi od udobnosti komercijalne civilizacije u raspadanju. Jednostavno, budimo realni, ništa ih ne zanima, osim njihovih prodanih, bednih i snobovskih života. Ne mogu i ne žele dalje da dobace od logike debelog creva.

Apatični defetisti, lajavi mrsomudi, pokvareni analitičari naše nesreće, koji se naslađuju našom nesrećom, ciničnim smejanjem ne mogu to da sakriju, svakodnevno brabonjaju po svim medijima i društvenim mrežama, baljezgaju gomile gluposti,  jer nemaju nijednu originalnu svoju ideju. Oni su društveni paraziti, naučeni da žive od pljuvanja, vređanja, izmišljanja, ogovaranja i podmetanja. Plaše se sistemskih i suštinskih promena, jer bi postali suvišni, nepotrebni i odbačeni u normalnom i zdravom društvu. Oni su bez konkretnih zanimanja, bez radnih navika i radne biografije. Lešinari naše tragedije, namerno šire mržnju i laži da bi sprečili bilo kakvu smislenu, valjanu i suštinsku promenu u društvu. Oni nisu usresređeni na politički ološ, koji su uzrok naše propasti, nego na sve one koji iskreno pokušavaju da se bore protiv pošasti pogrešne politike. Uopšte nije važno da li su to studenti, stručnjaci, vredni ljudi, rodoljubi ili angažovani intelektualci, koji su žrtve svog javnog nastupanja, koji trpe i ne kukukaju, nego nose hrabro svoj krst na leđima; ali im to ništa ne vredi, jer ih pogani skotovi blate, vređaju, pljuju i vuku u svoju smrdljivu kolotečinu promašenog života, optužujući sve druge da rade za UDBU, za strane obaveštajne službe i za kriminalnu vlast. Zapravo, istina je obrnuta. Sva ta bratija medijskih i internet masturbatora, služe režimu Uzurpatora, jer imaju zadatak da unište svaki pokušaj lične i kolektivne pobune.

Kroz agresivni internet toplog zeca su provučeni studenti i MOBA. Totalitarna svest tih satrapa i podaničko ulizivanje pred moćnima, kako bi se dobile neke mrvice sa trpeze ili namakla gledanost, samo doprinose dodatnom pravljenju papazjanije u smutnim vremenima. Ali, kroz to moramo da prođemo. Avlijaneri laju, MOBA nastavlja dalje. Vreme sve otkriva. Ne mogu više da se setim tih beznačajnih spodoba iz raznih režima i ideologija, koji su decenijama unazad besno lajali na moje ideje i kojih odavno više nigde nema, jer su se sami udavali u svojoj beznačajnosti. Ideje ostaju. Ideje pokreću i povezuju ljude. I zato je presudno važno da danas, kada se borimo za opstanak države i naroda, nastavimo da širimo naše ideje, koje jedine mogu da nas trajno izbave od Zla.

Biću vrlo otvoren i iskren. Konkretan. Studenti su najjača politička snaga u našem uništenom društvu. Nema jače snage na političkoim tržištu. Većina građana veruje samo njima. Oni su preuzeli na svoja mladalačka leđa veliku istorijsku odgovornost. Da li oni mogu da nose taj teret na svojim leđima? Moje mišljenje je da ne mogu. Tačnije, da budem baš precizan, više ne mogu. Uradili su veliku stvar za ovih šest meseci pobune. Izneli su veliki teret i vratili Nadu okupiranom i porobljenom narodu. Oslobodili su narod od straha. Pokazali su da nije sve izgubljeno i da možemo sami da se spasimo iz nacionalne tragedije. Studenti danas da donesu odluku da odustaju od dalje borbe, mislim da, ipak, neće, ušli su svojom odlično organizovanom pobunom u istoriju. Hvala im za sve što su uradili. Ali, danas se nalaze na prekretnici. I vrlo je važno da to razumeju. Zato i pišem. U nadi da čitaju moje tekstove. U želji da im pomognem u zajedničkom cilju promene političkog i ekonomskog sistema. Ako nam je to zajednički cilj, onda je mnogo lakše da se dogovorimo o načinu saradnje na tom istorijskom zadatku. Ako nam to nije cilj, ako se iza studenata kriju neke podle ličnosti, koje se danas ne vide, jer se vešto prikrivaju, onda će se probuđena energija građana da uništi. Biće to veliko razočarenje za mnoge, ali borba ipak, mora da se nastavi. Neko mora da preuzme barjak Slobode i mora da nastavi dalje našu borbu do oslobođenja.

Ako je ovo jasno, onda moja kritika studentskih grešaka je dobronamerna. Recimo, nije mi jasno zašto nema Okruglog stola sa upaljenim kamerama, da građani vide šta ko predlaže. Tu moju ideju je prihvatio Đinđić i tako je DOS formiran. Ali, kamere nisu bile upaljene. Odustao sam odmah da učestvujem, jer znam da tajni sastanci dovode narod u zabunu. Šta imamo da krijemo? Otvoreno sve govorimo. Zato nikada nisam imao kontakta sa Službom, jer sve javno iznosim. Građani moraju da znaju naše namere. Cilj mora da bude uspostavljanje novog političkog i ekonomskog sistema. Bez uzurpatora, vlasti, opozicije, stranaka, poslanika i ostalog političkog ološa. To može da se ostvari samo kada se sruši totalitarni politički sistem. Kada srušimo totalitarni politički sistem, onda više nema ni Kurte ni Murte. Nema više tiranije, korupcije, pljačkanja, cacilenda, fašizma, nasilja, drogiranih batinaša i ubica.

Mafija ne može da se pobedi na izborima. Uzurpator neće da raspiše izbore na kojima će da izgubi. Da li vam je to jasno? On će raspisati izbore na kojima sigurno pobeđuje. Makar za jedan glas, ali sigurno pobeđuje. Navukao je studente na svoj močvarni i blatni teren. Na kome jedino može da pobedi. Uspeo je da se od Nenadležnog pretvori u Nadležnog. Postao je važan. Sada on ponovo vodi igru. Šest meseci je bio izvan igre. To ga je izluđivalo. Greškom studenata, vraća se u igru, jer od njega,opet, sve zavisi. To ludaku daje snagu. Shvata da bez njega nišat ne može. Otvara mu se veliki prostor za nove manipulacije. Kako će studenti Uzurpatora da nateraju na izbore, kada on ima već izabranu svoju vladu Šio mi ga Đura.? Njemu ne trebaju nikakvi izbori. Nastavlja da kupuje vreme. Studenti kažu da će ga naterati masovnim protestima i Generalnlim štrajkom da raspiše izbore. Izvinite, nešto mi nije jasno. Idemo na ulice, pozivamo milione ljudi da izađu na ulice u svojim opštimnama i gradovima, organizujemo Generalni štrajk, kako bi sve stalo, da bi ga primorali da raspiše izbore prema njegovim pravilima. Zar to nije sumanuto? Zar to nije gubljenje dragocenog istorijskog vremena? Ako smo već na ulicama, ako su milioni ljudi na ulicama, zašto ga ne primoramo da podnese ostavku? On i čitava njegova kriminalna banda. Koji je smisao Generalnog štrajka, ako oni ostanu? Izneo sam u prošlim brojevima ŠEST KORAKA do Slobode. Zašto to ne usvojite i sprovedete? U čemu je problem? Zašto danas počinju mnogi da citiraju predloge Pokreta MOBA, ali niko ne sme da nas pomene? Niko! Zavera ćutanja! Naše predloge prikazuju kao svoje. Zar njima da verujemo? Sa njima da se udružujemo? Studenti moraju da prelome. Podržaćemo svaku njihovu odluku, ali ćemo je kritikovati i iznositi naša rešenja. Nemamo izbora, nego da ih podržimo. Ako studenti ne uspeju, nastavljamo dalje. Borba se ne prekida. Finansijski slom će izvesti milione ljude na ulice, jer neće biti plata i penzija. Ta živa snaga očaja će konačno da pobedi politički ološ.