Početna Sadržaj Komentari OKUPLJANJE

OKUPLJANJE

1005
0
SHARE

OKUPLJANJE

 

Branko Dragaš

Beograd, 5. 6. 2014 

 

Dragi prijatelji,

 

 

 

U otvorenom obraćanju vama, koji pratite moj rad, želim da vas obavestim o tome šta se dešavalo u poslednjih skoro tri meseca.

Na ovaj način saradnje jedino možemo da menjamo društvo.

Stičemo poverenje jedni u druge i gradimo nešto novo.

Nešto što može zaustaviti ovo društveno rastakanje.

 

Nikada nije bilo ovako teško.

Nikada!

Sve se urušava i obesmišljava.

Prognoze su da će biti još gore.

 

Preživeli smo raspad zajedničke države, ratove, progone, bombardovanja, sankcije, hiperinflaciju, nestašice i druge muke, ali ovakvo mrtvilo,rastakanje, samouništavanje, raspad institucija, razaranje države i zlostavljanje sopstvenih građana, demagogijom o kultu nesposobnog vođe, prevazišla su sva moja očekivanja.

 

Šta može pojedinac da uradi u ovakvom društvenom stanju?

Šta može da uradi čovek koji ima ideje i moralnu vertikalu?

 

Zabijanje glave u banalnu svakodnevnicu ne može da nas spasi.

Ni kukanje. Ni zapomaganje. Ni lenčarenje. Blejanje.

 

Opredelio sam se da delam.

Neću da ćutim!

Ne smem!

To je moja obaveza prema državi i narodu.

Moja je dužnost da iznesem svoje ideje.

Građani neka sude.

 

Zato pišem i javno nastupam.

I to me skupo košta.

Naročito trpe moji poslovi.

Nijedna vlast ne voli kritiku.

 

Moje pisanje i javno delanje je moja unutrašnja potreba.

Moja borba za pravedno i bolje društvo.

Društvo slobodno i uređeno.

Društvo jednakih šansi za sve građane.

Društvo u kome će političari biti u službi građana.

 

Moje pisanje i javno delanje je pokušaj da se menja društvo.

Nema menjanja društva bez ideje o promenama.

Bez vizije prema kakvom to društvu stremimo.

To je  polazni osnov za javno delovanje.

Ne  nastupam u javnosti zato što volim da nastupam, zato što želim da se ogledam u očima zadivljenih ljudi, nego nastupam u javnosti kada imam konkretnu ideju, program, predlog, rešenje ili savet koji može biti koristan građanima.

To je moj životni stav.

 

Ako sve to već postoji u javnosti, zašto bih nastupao i gubiio vreme?

 

Kada sve ideje zaokružimo u nastupima, onda nam je preostalo da se angažujemo na primeni tih ideja.

Bilo bi stvarno idealno da neko primeni te moje ideje.

Zašto bi scenarista filma istovremeno bio režiser i glavni glumac u tom filmu? Tu vrstu samoljublja i opsesivnog samoisticinja zaista nemam.

 

Pokušavao sam sa mnogima da razgovaram oko toga da se udružimo i dogovorimo kako da pomognemo Srbiji.

Prihvatao sam čak i to da odustanem od nekih mojih stručnih predloga samo da idemo dalje, samo da napredujemo u procesu spasa Srbije.

Ni to nije vredelo.

 

Hiljade puta sam napisao da nisam zainteresovan da se bavim politikom.

Nisam zainteresovan da budem političar.

Nisam zainteresovan da budem vođa, lider, predsednik stranke ili politički komesar.

Ne samo da me to ne zanima, nego to  ne znam ni da radim.

 

Spreman sam da budem poslednji u timu koji pobeđuje za Srbiju.

Oslobodio sam se sujete kroz tri decenije poslovanja na svetskom tržištu.

Ono što je dobro za Srbiju, dobro je za i za mene.

Samo da se stvori bogata i zdrava Srbija.

 

To su moji politički stavovi.

Koji se ne menjaju decenijama.

I to svi znaju.

 

I šta sada?

Danas?

Posle martovskih izbora koji su doneli novu propast Srbiji.

Građani Srbije su bilo obmanuti, preplašeni i ucenjeni.

Patriotske snage rascepkane.

O tome sam već sve napisao.

 

Šta se desilo za ova skoro tri meseca?

 

Gospodo drugovi,

Braćo i sestre,

 

Pokušao sam da radim na udruživanju patriotskih snaga.

Odlazio sam na sastanke sa raznim grupacijama.

Primao sam druge ljude.

Pisao u novinama ko treba da nas sve okupi.

Pozivao da se okupimo.

Predlagao kako da se okupimo. Na jednom mestu. Predlagao da razgovaramo i da pronađemo zajednički imenitelj koji nas spaja. Predlagao da to što nas spaja stavimo na papir, potpišemo i idemo u javnost. Objasnimo javnosti šta smo se dogovorili, za šta se borimo i ko su naši predstavnici.

 

Ponudio sam da izaberu iz mog ekonomskog programa šta hoće samo da se pokrenemo sa mrtve tačke.

Ponudio sam da uopšte ne budem u političkom timu.

Predložio sam da preuzmem sa svojim timom neke konkretne i operativne zadatke koji moraju da se urade i da javnost prati šta smo uradili za naš zajednički politički pokret.

 

Šta je iz svega toga bilo?

Ništa.

Samo glupe političke fraze: treba, mora, odlično, vlast ne valja, opozicije nema….

Samo silno gubljenje vremena. Priča radi priče. Obećavanja. Prežvakavanje istih floskula.

 

Posle skoro tri meseca novo stare vlasti, mi se nismo makli jedan korak napred.

 

Zašto?

 

Jedni čekaju oktobar da promene Glavnog Štrumfa. Zovu nas da se udružimo tako što ćemo ući u njihove odbore partije. Drugi čekaju, takođe, da se nešto desi na jesen. Šta? Ne znaju. Treći pregovaraju, dogovaraju, planiraju i obećavaju. Pljuju po nesposbnosti vlasti. Posle nekoliko nedelja saznajem iz novina da su postali savetnici u ministarstvu, kod ministra koga su preda mnom pljuvali i vređali. Četvrti su spremni za borbu i čekaju da dođu ruski kozaci da nam pomognu. Peti pozivaju na okupljanje patriota i poziv mi upućuje provereni policijski doušnik, udbaš i čovek svih režima….

 

To je istina.

Ogoljena.

Bolna istina.

Istina koju hoću da vam saopštim.

To moramo da znamo, ako hoćemo da menjamo nešto u Srbiji.

 

Naš spas počinje saopštavanjem te istine.

 

Šta više nije sporno?

 

Mnogo toga nije sporno. Izdvojiću samo najvažnije.

Nije sporno da je vlast nesposobna, da je totalitarna i da veliča kult ličnosti. Nije više sporno da smo dobili lažnog vođu, demagoga, lažova, izdajnika, marketinškog superheroja i da on ubrzano uništava Srbiju. Nije sporno da smo u bankrotu. Nije sporno da se sve sprema za rasprodaju.Nije sporno da sve gore živimo i da će biti još gore.

 

Osnovno je pitanje, šta dalje? Kako dalje? Šta da radimo?

 

To pitanje svako od nas treba da postavi sebi.

 

Moj plan je da nastavim da pišem i ojašnjavam svoje ideje.

Vidim da sve veći broj ljudi se priključuje i prati.

To je dobro.

Idemo korak po korak.

Okupljamo se dok ne steknemo kritičnu masu.

Ta kritična masa će tada biti spremna za promene u društvu.

Moje pisanje onda ima smisla.

 

Moj plan je da nastavim da odlazim na sve sastanke gde se razgovara o udruživanju patriotskog bloka za nove izbore.

To treba sada raditi.

Posao je veliki pred nama.

Nevolja još veća.

Nemamo vremena za čekanja i odugovlačenja.

Sve mora javno da se radi.

 

Nema predaje!

Borba je tek počela.

Nema odmora, dok traje – OBMANA!

 

 

Beograd, 5. 6. 2014

SHARE