Nelegalnom prodajom društvenih preduzeća u južnoj srpskoj pokrajini, u fond Kosovske poverilačke agencije slilo se oko 290 miliona evra. Na tenderu se našlo 276 preduzeća i od njih je oformljeno 445 novih. Ali, postupak privatizacije je potpisivanjem ugovora završen za 245 firmi. Od ukupno registrovanih 7.744 potencijalna investitora, pravo da učestvuje na budućim tenderima ima njih 2.200, koji su prošli pretkvalifikaciju.
Kosovska poverilačka agencija – KPA osnovana je uredbom Unmika 2002. godine. KPA je ovlašćena da upravlja javnim i društvenim preduzećima, koja su registrovana i posluju na teritoriji Kosova i Metohije. Agencija planira da privatizuje ili sprovede proces likvidacije u oko 500 preduzeća.
Prema rečima Veselina Kočanovića, načelnika Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, primarni metod privatizacije koji KPA sprovodi je „spin of“ ili kružno zatvaranje, u žargonu – „oguliti majku“. Podrazumeva, dakle, prodaju aktive preduzeća od koje nastaje nova firma. Obaveze ostaju starom preduzeću na koje će se kasnije primeniti postupak likvidacije. Sredstva od prodaje odlaze u poseban fond pod kontrolom KPA i koristiće se za izmirenje obaveza prema poveriocima, vlasnicima i radnicima. Još, međutim, nijedan evro iz tog fonda nije raspoređen.
– Ne utvrđuje se početna cena kod prodaje preduzeća već potencijalni kupac formira ponudu na osnovu svog utiska o vrednosti firme, što je besmisleno – navodi Kočanović. – Takođe, osim „spin of“ metode KPA primenjuje postupak likvidacije u firmama za koje, po nepoznatim kriterijumima, oceni da ne ispunjavaju uslove za primarni model privatizacije. Posebno je nepovoljna uredba iz 2003. godine o promeni prava na korišćenje nepokretne imovine preduzeća, kojom je predviđeno da se kupcu firme u postupku privatizacije uz objekte i opremu preduzeća dodeli i zemljište u zakup na 99 godina. Pravo zakupa se izjednačava sa vlasništvom, dakle i mogućnost otuđivanja imovine.
Kočanović kaže da je Unmik ovim uredbama prekoračio ovlašćenja iz Rezolucije 1244, jer je pravo upravljanja društvenom i državnom imovinom proširio na pravo raspolaganja i trajne promene vlasničke strukture. Vlada Srbije je od samog početka prezentacije nacrta uredbe o osnivanju KPA zauzela stav da je ponuđeni model privatizacije neprihvatljiv i zahtevala da se obavi usklađivanje sa modelom koji se primenjuje u Srbiji.
– Nismo protiv privatizacije, ali ovakav koncept, koji sprovodi Unmik preko KPA, nedopustiv je – navodi Kočanović. – Insistirali smo na saglasnosti i učešću Srbije u tom procesu i na primeni međunarodnih standarda. Jer, Srbija je najveći poverilac. Zatraženo je i učešće predstavnika srpske nacionalne zajednice u upravnim i izvršnim telima KPA i Specijalnom veću pri Vrhovnom sudu Kosova. Ti naši zahtevi nisu prihvaćeni. Zbog nezakonitih postupaka, diskriminacije, pravnog nasilja, tražićemo poništaj svih privatizacija koje su dosad obavljene na KiM, ali i onih koje će se ubuduće obavljati po istom principu.
U prospektima preduzeća objavljenim na veb sajtu KPA izostavljene su informacije o poveriocima, investitorima, vlasnicima, kao i promene nastale u periodu od 1989. do 2000. godine.
– Ovim pristupom privatizaciji Unmika znatan deo tereta prenosi se na budžet Srbije, na preduzeća koja imaju poslovne jedinice ili povezane firme u južnoj pokrajini, poverioce, banke, radnike, privremeno raseljena lica – kaže Kočanović. – Suvereni dug kosovskometohijskih preduzeća iznosi oko 1,2 milijarde dolara. Deo duga, za sada kamate prema Pariskom klubu poverilaca i međunarodnim finansijskim organizacijama, servisira Vlada Srbije na teret svog budžeta, a nije u mogućnosti da ubira poreski prihod od privrede pokrajine, s obzirom na to da je ovo područje izuzeto iz fiskalnog sistema države.
Sva značajnija preduzeća na Kosovu i Metohiji izgrađena su iz inokredita i sredstava Fonda za podsticanje bržeg razvoja nerazvijenih područja. Samo po osnovu sredstava iz Fonda Federacije i zakonske obaveze uvedene 1963. godine da se 1,92 odsto društvenog proizvoda privrede usmeri na brži razvoj južne pokrajine, Srbija je na KiM uložila oko 5,5 milijardi dolara.
Fond za razvoj Republike Srbije ima registrovane vlasničke udele u 160 pokrajinskih preduzeća, dugoročne i kratkoročne plasmane. Ukupan iznos dosad prijavljenih potraživanja za 106 preduzeća je 178.368.563,46 evra.
– Značajni su i iznosi potraživanja preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine u novcu, robi i opremi – navodi Kočanović. – Za ta potraživanja trenutno ne postoji mogućnost naplate. Samo na osnovu prispelih prijava 200 firmi iz Srbije, potraživanja prema preduzećima sa KiM iznose oko 190 miliona evra. Prema modelu privatizacije koji primenjuje Unmik, realne šanse za makar i delimično izmirenje tih potraživanja veoma su male. A, time se slabi tržišna pozicija preduzeća iz Srbije i smanjuje njihova atraktivnost za strateške partnere.
Unmikovim modelom privatizacije legalizuje se diskriminacija prema bivšim radnicima, koji su privremeno raseljeni. Na spiskovima radnika koji su stekli pravo na deo prihoda ostvarenog privatizacijom, srpskih imena nema.
Prema uredbama kod utvrđivanja vlasničkog statusa preduzeća koristi se stanje pre marta 1989. godine. Suspendovane su sve transformacije nastale do 1999. godine, osim ako se dokaže da su sprovedene na nediskriminatorski način. Ali nejasno je po kojim kriterijumima se ocenjuje diskriminatorski odnos.
– Jedan broj preduzeća obavio je vlasničku transformaciju po zakonima Srbije i isplaćivao dividende svim radnicima bez obzira na etničku pripadnost – kaže Kočanović. „Lola korporacija“, „Zastava“, „Ineks“, „Grmeč“, „Jumko“ , „Simpo“ samo su neke od kompanija iz Srbije koje imaju radne jedinice i povezana preduzeća na području KiM. KPA ne uvažava ove činjenice prilikom utvrđivanja vlasničkog statusa pokrajinskih preduzeća.
– Ne postoje regularni ekonomsko-tržišni uslovi na prostoru KiM – tvrdi Kočanović. – Projekat privatizacije bi bilo moguće realizovati u jednom regularnom tržišno uređenom prostoru gde mora da postoji vladavina zakona i u konkurentskom ambijentu otvorenog tržišta gde mora da bude više zainteresovanih kupaca.Samo tako može da bude postignuta bolja cena. Kada nema slobodnog tržišta niti slobodnog kretanja ljudi i kapitala, kada je tržište u zoni krajnjeg sivila i najvišeg stepena ekonomskog i političkog rizika, neshvatljiva je odluka Sorena Jesena Petersena o donošenje Uredbe 2005/18. Ovom uredbom ugrožava se pravo vlasnika jer može da se proda njegova imovina, a on kasnije sudskim putem treba da dokazuje da je njegova. Taj primer predstavlja preduzeće „Plastika“ iz Prištine čiji je većinski vlasnik, sa 84,2 odsto, Naftna industrija Srbije, što sa deonicama koje su podeljene radnicima čini sto odsto vlasničkog kapitala. NIS je upozorio KPA i dostavio kompletnu dokumentaciju o vlasništvu. Bez obzira na to, „Plastika“ je prodata za 2.262.360 evra.
Aktuelni koncept privatizacije je neprihvatljiv. On ne rešava nijedno od suštinskih pitanja kosmetskih preduzeća u procesu privatizacije. Iz ovog koncepta proizlazi da se devizni dugovi preduzeća iz južne pokrajine vraćaju iz budžeta Srbije, jer je Narodna banka garant. U ovom projektu privatizacije, koji nema političku, ekonomsku i pravno valjanu argumentaciju za primenu, nema nijedne reči koja upućuje na socijalni program. Koncept koji rešava interese dužnika a zapostavlja interese poverilaca i prava vlasnika nespojiv je sa osnovnim principima tržišne ekonomije i logike, ali i sa osnovnim principima utemeljenim u Rezoluciji 1244. Postoji opasnost da u uslovima neregularnog i pravno neuređenog tržišta, nelegalno stečen novac u sivoj i crnoj ekonomiji bude opran kupovinom preduzeća na KiM, zaključuje Kočanović.
PIVARA
PEĆKA pivara je prodata u 13. krugu privatizacije. Novi vlasnik dobio je pivaru za samo 11.130.000 evra. Prema mišljenju stručnjaka, njena realna vrednost je pet puta veća.
BAGATELNO
ROBNA kuća u Srbici, sa četiri sprata i 2.277 kvadrata, prodata je za samo 122.800 evra. Fabrika cevi u Uroševcu otišla je za 3,6 miliona evra, „17. novembar“ iz Uroševca je prodat za 3,3 miliona evra, „Dardanija“ iz Prištine za 2,9 miliona, „Binačka Morava“ iz Gnjilana za 4.117.000 evra, „Mlin“ iz Podujeva za 2,5 miliona evra…
Tatjana SPALEVIĆ, 5. avgust 2007
Večernje novosti
