Skoro dve decenije vrh države organizuje i kontroliše krupne kriminalce u Srbiji. Despot je stvorio kriminalce i koristio je njihove uslige za najprljavije poslove, ali nikada kriminalcima nije dozvolio da uđu u njegovo dvorište. Držao ih je oko tarabe i hranio opljačkanim novcem. Kriminalci su znali svoje mesto, uzimali su koliko im je gazda davao i bili su presretni što glošu kosti pokraj tarabe, umesto da leže u tamnici ili nekoliko stopa ispod zemlje. Reformatori su reformisali kriminal. Umesto da ga unište oni su, kao nedorasle pubertetlije i diletanti, pustili kriminalce da uđu, ne samo u njihovo dvorište i kuće, nego i u državne institucije. I bili su ponosni što poznaju žestoke momke, koje je despot prezirao. To je bio poguban potez.
Kriminalci su brzo shvatili, družeći se sa reformatorima, da su predstavnici nove vlasti šminkeri i kukavice, da nemaju muda, da su paraziti i da pohlepno žele novac. Zato su im pružili sve ono što što su oni gledali samo u filmovima o gangsterima. Tako je nova vlast počela da leti privatnim avionima, da se kocka u Las Vegasu i Monaku, da priređuje perverzne žurke na jahtama, da koristi usluge najplaćenijih sponzoruša i da gomila na svojim tajnim računima deo opljačkanog novca.
Neki reformatori, koji su bezbroj puta gledali ’’Kuma’’, koji su dijagole znali napamet, umislili su da su Majk Korleone i počeli su u javnosti da forsiraju mafijaški izgled. Tako se ostvario dečački san reformatora, štrebera i mekušaca, da postanu šefovi opasnim momcima iz podzemlja.
Gangsterima je odgovaralo da uvuku vrhove države u svoje redove i da ih drže na platnom spisku. Meutim, vremenom kriminalci shvataju da su oni lično mnogo sposobniji od predstavnika vlasti. Slično je mislio i legendarni gangster Laki Lučano koji je, kao šef mafije, izjavio da je mnogo teže postati šef mafije u SAD nego predsednik države. Što su se više družili kriminalci sa zvaničnim predstavnicima države, što su ih bolje upoznavali, postojali su sve uvereniji da bi oni bolje organizovali i vodlili državu. Ako su sposobni da organizuju krijumčarenje droge od Kolumbije do Srbije, da naprave čitavu mrežu za rasturanje droge, da se bave privatnim biznisom i da finansiraju politike stranke na vlasti, onda se, prirodno, posle tolikog druženja sa predstavnicima naroda na vlasti, pojavila ideja da gangsteri preuzmu upravljanje državom.
Zašto ne? Kriminalci su smatrali da su kvalitetniji ljudski materijal od političara. Slično su mislili i omiljeni sportisti, silikonske pevaljke i kriminalizovani biznismeni. Tako su reformatori srušili privid koji je , koliko toliko, postojao i u vreme despota, da je vođenje države težak, odgovoran i opasan posao.
Oni koji su sa ulica, uz pomoć naoružanih kriminalaca, okupirali državne institucije i postali guverneri, ministri i direktori javnih preduzeća,bez znanja i radnog iskustva, preuzeli su despotov sistem vladavine i pljačke. Preuzeli su i njegove gangstere kojima su dugovali uslugu za nasilan ulazak u institucije. Usluge kriminalaca su se morala plaćati raznim uslugama i ustupcima političara na vlasti. Tako je nastao kobni savez izmeu vrha kriminala, vrha DB, vrha tajkuna i vrha DOS-a.
To je bila velika istorijska greška opozicije. Jedan čovek je glavom platio tu nepromišljenost i nezrelost. Svi koji su učestvovali u vlasti bili su deo tog kriminalnog miljea. Streljanje premijera su iskoristili za svoje lično pokriće. Danas su to bogati ljudi koji žive u strahu da će jednog dana biti uhapšeni. Naime, skoro dve decenije je trajao tajni savez političara, tajkuna i kriminalaca o nenapadanju. Stvaralo se jedno veliko klupko povezanih interesa, učinjenog zločina i organizovane pljake države i naroda, klupko koje se uvećavalo jer niko nikoga nije hteo da dira. Političari na vlasti nisu hapsili one pre njih, jer su očekivali da ni oni, kada izgube vlast, neće biti hapšeni. Tako se to klupko kotrljalo i uvećavalo.
A onda je novi ministar policije, koji je u mladosti obijao trafike, što je dokaz da poseduje uličnu drskost i bezobrazluk, počeo iznenada da hapsi razne mafije. Verujem da je on ušao u taj posao samo zbog toga što je hteo da ispadne frajer i mangup u očima javnosti. To me uvek podseća na onu kukavičku scenu kada nadobudni mekušac i metiljavko Tadić u Guči juri kroz gužvu mladića koji ga je uvredio da bi se obračunao, dok ga drže pripadnici obezbeenja. To pubertetsko foliranje obesnih politikanata dovelo je do neočekivanog obrta. Pohvale za početak hapšenja raznih mafija ohrabrile su ministra policije da nastavi obračun sa organizovanim kriminalom. Iz klupka je virio jedan kraj konca i ministar je mangupski počeo da vuče taj kraj, uz puno odobravanje javnosti. Tako je klupko počelo da se kotrlja.
Po prvi put je otpočelo odmotavanje klupka. To je početak jedne nove istorijske stranice. Više nema povratka nazad. Ministar je to shvatio tek kada se konci počeli da se pletu i oko tajkuna koji su bliski njegovoj stranci i koji se nalaze u tom zamršenom klupku zločina i kriminala. Ali više se nije moglo nazad. Prešli smo i tu zabranjenu granicu. Oni koji su u zatvoru traže osvetu. Oni koji su optuženi traže da se ispitaju i drugi. Niko neće da se kola slome na njegovim leđima. Predviđam da će u narednim nedeljama i mesecima otpočeti iznošenje svih afera i pljački reformatora. Meusobno će se toliko optuživati da će to biti nesnosno slušati, ali je vrlo važno da se istina što pre objavi.
Reformatori se ponašaju slično kriminalcima. Razlika je u tome što su se kriminalci međusobno pobili, uz saradnju i podršku Službe, dok će reformarori jedne druge staviti u zatvor. Sadašnji ministar policije već dobija opomene da će, kada on više ne bude ministar, neki novi ministar policije hapsiti njegove pajtaše. I premeštaj i penzionisanje neposlušnih policajaca ne mogu zaustaviti vrlo važan proces u kome se sada nalazimo. Ta hapšenja, smene i kazne su samo dolile ulje na vatru. Vatra se rasplamsava. Požar je zahvatio političku oligarhiju koja je učestvovala u organizovanom pljačkanju države. Pošto je pljačka još uvek u toku, treba očekivati da će se u narednim godinama hapsiti oni koji danas kradu.
Tako se uspostavlja istorijska ravnoteža i stvari, doduše vrlo sporo, ali , ipak, sasvim sigurno dolaze na svoja mesta. Recimo, hapšenje duvanske, stečajne ili drumske mafije, otvaranje slučajeva Sartida ili veze tužilašttva sa zemunskim klan ne mogu da se završe i zatvore bez hapšenja tajkuna, onih najvećih, otvaranja slučajeva Nacionalne štedionice, prodaje Mobtela, prodaje nafte i struje, privatizacije Beopetrola, privatizacije poljoprivrednog zemljišta, držanja deviznih rezervi u stranim bankama, štampanja blagajnikih zapisa i monopolizacije maloprodaje i niz drugih pljački koji se odvijaju u državi.
Ako uporedimo sline slučajeve u Hrvarskoj, koja je prošlog meseca pohapsila odgovone u njihovoj agenciji za privatizaciju, onda možemo očekivati da će u narednoj godini korumpirani ministri i državni činovnici iz agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda biti privedeni zakonu i da će strogo biti kažnjeni za sve što su radili. Naravno, moraće i imovina da im se oduzme. Samo oduzimanjem otete imovine oni stvarno mogu biti kažnjeni.
To očekujem. Izvesno je da se i zakoni donose u tom pravcu. Klupko je, dakle, počelo da se odmotava. To je vrlo važan istorijski momenat i ne interesuje nas ko je pokrenuo, zašto je pokrenuo i koje su mu stvarne namere. Istorijski je važno da nema više mogunosti da se taj prosec zaustavi.
Isti je slučaj bio i sa obračunom kriminalaca po ulicama. Sve dok se međusobno nisu poubjali, nije došlo do prekida krvavih ubistava. Tako će biti i sada. Sve dok poslednji političar kriminalac i njegov tajkun ne budu uhapšeni, proterani ili medijski izolovani iz javnosti klupko neće prestati da se odmotava. Važno je razumeti istorijske procese. Nakon prirodne selekcije i čišćenja, sledi uspostavljanje institucija i uvođenje prave demokratije u društvo. Dok se taj proces selekcije ne izvrši ne možemo graditi nikakve pouzdani institucije , niti možemo dobiti demokratsko društvo. Zato je važno da se klupko odmotava. Treba biti strpljiv. Istina i pravda pobeđuju. Građani samo treba da ohrabre ministra policije da nastavi da vuče svoj kraj konca. Vuci, vuci, ministre što jače!
