FEDERER – DJOKOVIĆ
ili
RASNA TEORIJA
piše : Branko Dragaš,25.08.2012
Holandska novinarka Nicole Lukas,za koju piše da je izveštavala iz ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji,napisala je esej „ KADA JE ĐOKOVIĆ ZANEMEO“,21.08.2012,objavljeno na stranici portala Peščanik.
Pročitao sam ovaj bezobrazni tekst i stvarno sam zanemeo.Ne mogu da verujem da neko,ko dolazi iz razvijene,bogate i navodno civilizovane Holandije,može takvu mržnju da pokaže prema jednoj naciji i jednom sportisti.Prosto je neverovatno da se niko do danas nije oglasio iz naše javnosti da stane u zaštitu naše nacije i Đokovića, pa pošto neće niko,meni je ponovo pripala dužnost da stanem u odbranu ljudskog i sportskog dostojanstva Novaka Đokovića. To sam već jednom morao da radim,mada mi to nije nikakva obaveza, kada je pokrajinski sekretar za finansije iz Tadićeve kriminalne grupacije,tražio da se uzme novac od Đokovića i podeli radnicima za plate, jer Đoković zarađuje milione evra prebacujući lopticu preko mreže.
Sada se pojavila još gora svinjarija.
Pokušaću, najkraće, da prenesem stavove ove novinarke.
„Federer je Švajcarac.Ali kakve to veze ima?…Ko može da ima nešto protiv zemlje koja asocira na disciplinu,uzdržanost,efikasnost,eleganciju,neutralnost,jednom reči ,civilizaciju?Uostalom ,zar to nije oličenje Federera?On je GOAT ili Greatest Of All Times – ikona!Za to je tipična fotografija posle pobede na turniru krajem prošle godine u Londonu,kojim se završila sezona.On tu ima sanjalački osmeh,sa trofejem u rukama,obasut fluoroscentnim konfetama.Zbog nejasnog snimka,ova fotografija ima gotovo nadrealan,vanzemaljski efekat. Federer,drugim rečima, kao da nije sa ove planete.ON USTVARI NEMA NACIONALNOST“. / podvukao – BD/.
Lepo.Federer jeste svetski sportista i vaspitan i kulturan momak.Meni tako deluje. Za moj ukus, previše je robotizovan i hladan.Ali to je moje viđenje. Ne sporim mu izuzetnost i profesionalizam.Nisam siguran da nema nacionalnost,jer je rekao da najrađe govori engleskim jezikom,kojim govori i njegova majka iz Južno Afričke Republike.
Sada da vidimo kako holandska novinarka doživljava Novaka Đokovića.
„ Đokovićeva istrajnost,koju on svaki put dokazuje na terenu, i njegova dosadašnja postignuća čine ga Srbinom herojom.Ali razlozi njegove upornosti daju njegovom herojstvu zlokobnu crtu.“
Neverovatno! Uvek sam smatrao da je istarjnost i postignuti rezultati privilegija talentovanih i vrednih ljudi.Sada nam se nameće evropsko shvatanje da to nije tako i da upornost može da ima zlokobnu crtu. Kakvu,ženo, zlokobnu crtu?
„ Naravno da je Đoković bio premlad da bi znao šta se zbiva i da bi učestvovao u ratu,ali činjenica je da su mnogi srpski političari optuženi za ratne zločine izvršene u ratu u Bosni.Đoković,kao i njegova vršnjakinja Ana Ivanović,možda su bili žrtve NATO bombardovanja,baš kako on tvrdi,ali je Srbija velikim delom sama izazvala tu posledicu,jer je odbijala da zaustavi etičko čišćenje Albanaca na Kosovu.“
Znači,prevodim da svi mogu da razumeju, Đokovićeva upornost i istrajnost imaju zlokobnu crtu,jer je Đoković bio premlad da,zajedno sa Anom Ivanovič, učestvuje u ratnim zločinima u Bosni,ali da nije bio premlad, da je tada bio odrastao čovek i on bi bio ratni zlikovac koga bi optužili za izvršene ratne zločine. Verovatno se ne bi bavio tenisom i ne bi nervirao ikonu u njegovom samoljubivom osvajanju planete iz više evropske civilizacije, a ne iz neke zločinačke i genocidne države i primitivnog naroda sa divljeg i zaostalog Balkana. I ne samo to, njegova zlokobna crta se vidi i u tome što je bio premlad i kada je NATO bombardovao Srbiju bombama sa osiromašenim uranijumom,Đoković se šalio kada su ga američki novinari pitali o uspehu nekoliko srpskih tenisera,on je vrcavo odgovorio da je to od zračenja NATO bombi, pa je pokazao tu svoju zlokobnu crtu jer je uporno i istrajno odbijao da zaustavi etičko čišćenje Albanaca na Kosovu,dok se sprdao sa NATO alijansom i njenim zločinačkim bombardovanjem nezavisne evropske zemlje i drevnog naroda Balkana.
„Sve ovo daje ambivalentan ton tekstovima na Zapadu o ovom srpskom heroju. Manje više se sugeriše da on potiče iz nekulturnog dela sveta, sa roditeljima i navijačima koji ne znaju kada ga treba bodriti i koji od otmenog teniskog terena prave fudbalski stadion. I fotografije prate tu sugestiju: na njima je Đoković prikazan sa stisnutim pesnicama i grimasama na licu od vikanja. Ružno i agresivno. Na tom tragu je nedavni veoma grub opis reportera holandskog dnevnog lista Volkskrant: „njegova koščata lobanja, kukasti nos i crna kosa“, čime on u stvari opisuje izgled (i ponašanje) nekog lešinara. U medijima se pojavio i jedan psihijatar, sa tvrdnjom da se Đoković posvetio tenisu zbog želje za dominacijom nad drugima.”
Šta je ovo? Kako se zove ovako vređanje? Zašto je novinarka prenela ove reči? Zašto se nije ogradila od tih uvredljivih i teških reči na račun jednog naroda i jednog sportiste?Zašto je u ovom tekstu o Federeru i Đokoviću uzela rasističe reči da ponizi i omalovaži naš narod i našeg tenisera? U čemu je njen problem? Zato što i ona smatra da su Srbi genocidan narod i da bi i Đoković bio koljač samo da se rodio malo ranije.Zato što i ona smatra da su Srbi divljaci,kojima ne priliči da žive u evropskom sazvežđu, jer su koščate lobanje,kukstog nosa i crne kose,što je dokaz njihovog divljačkog porekla i lešinarskog stila života, pa mogu da budu samo ubojice i banditi, a ne svetski teniski prvaci.Ko je još video da se među divljacima i zlikovcima rađaju svetski teniski heroji?
Nekoliko istorijskih paralela i zaključak.
Istorijske paralele, da li je Vilijem I Orlanski, zvani – Ćutljivi,koji je bio vođa holandske revolucije,protiv španske dominacije kralaj Filipa II, koji je doneo Holandiji ujedinjenje i slobodu,zbog čega je ubijen po nalogu španskog dvora 10.jula 1584, bio patriota holandski ili nije imao nikakvu nacionalnost? Zašto je bio patriota? Da li je Vilijem Ćutljivi podigao revoluciju zato što je hteo da dominira nad drugima ili je to uradio da bi sprečio da drugi dominirju njegovim narodom i teritorijom? Zašto se Vilijem III Orlanski,koji je umro 8,marta 1702 kao engleski kralj,sahranjen u Vestminsterskoj opatiji pored supruge Meri II , nije odrekao svog holanskog porekla,nego je do kraja života nosio titulu štathaltera holandske republike? Zašto on nije stavljen na stub srama zbog svojih homoseksualnih slabosti,različitosti koja je ugrozila nasledstvo na engleskom prestolu,nego se sve završilo samo na pamfletima? I još nešto, vrlo važno, kada pogledate portrete Viljema Ćutljivog,njegovog sina Vilijema II i unuka Vilijema III Orlanskog, onda vidite da oni imaju koščate lobanje, krive noseve,jake vilice i crne kose, Đoković bi,kada bi pustio perčin, više ličio na ove osnivače Holandije, nego što to danas liči ultradesni nacionalista Hert Vilders ili stradali režiser Teo van Gog. Da li to znači da Đoković zbog svog rasnog izgleda ima pravo da se kandiduje za naslednika holandskog prestola?
Uzgred, kada smo već kod porodice van Gog, da li je nadaleko čuveni slikar Vincet van Gog razbojnik i ubica,zlikovac, zato što je jedne noći u raspravi sa Gogenom poludeo,kada je shvatio koliko se umetnički razlikuju, da je hteo da ga zakolje? Zar su civilizovani holandski umetnici balkanski ludaci koji se kolju zbog različitog mišljenja, odnosno ovde zbog različitog umetničkog pogleda na svet? Opet,kakvo je to evropsko ludilo kada Vincet reže vlastito uvo,shvativši koliko je pogrešio i kažnjava samog sebe,pa ga odnosi bludnicama u javnu kuću? Takvih primera nemamo na divljem Balkanu.Sva ova saznanja ne umanjuju naše divljenje prema ekspresionističkoj paleti Van Goga i mi uživamo njegovim Suncokretima,Žitnim poljima sa čempresima,IRISIMA, Zvezdanoj noći i Autoportretu, bez obzira na njegovu divljačku,manijakalnu i ludačku prirodu.Novinarka bi rekla – balkansku prirodu,ali možda da nije bilo takve senzualne prirode ne bi bilo ni slika Van Goga.
Ne znam zašto se onda čude Đokovićevoj ekspresinističkoj prirodi.On nije pokušao još nikoga da ubije,niti je sebi odrezao uvo, bacanje reketa je simpatično balkansko teranje inata, da sve ne bude bazelski sterilno,fino,umiveno,pedantno i comme it faut ,jer teniski teren,ipak,nije teatar,nego sportsko borilište.Malo adrenalina u umornu zapadnoevropsku civilizaciju, u tu anemičnu staru gospođu na umoru,ne da neće ništa škoditi,nego ,naprotiv,može samo da dovede do bujanja sećanja na njenu ugaslu mladost,što,opet,nikad se ne zna,može da dovede do regeneracije evropskog nacionalnog bića i vraćanje u ono vreme kada se volela svoja domovina i svoja nacija.
Kada smo već kod slikarstva, zadržaću se na mom najomiljenijem slikaru Heronimosu Bošu,genijalnom holandskom renesansnom slikaru,najboljem svetskom slikaru,koji je još 1488 naslutio ono što mnogi njegovi današnji sunarodnici ne razumeju,da slike strašnog suda,pakla,, Vrt uživanja,Sedam smrtnih grehova,Lađa sa ludacima,Nošenje krsta,Vađenja kamena mudrosti predstavljaju viziju Evrope na umoru.Pogledajte te bošovske likove ispod krsta koga nose i videćete zdrave,pametne i otresite seljake,krivoga nosa,crnih čekinja i snažne lobanje, seljake buduće osvajače kolonija,gusare,trgovce i bankare,ljude agilne i ratoborne, kako bujaju i kipte od života i kako se spremaju da kriknu od pobedničkog zadovoljstva i da se uključe u borbu za podelu sveta.To ne mogu da urade mamini bazelski sinovi,razmaženi skorojevići i pompaduri,koji zaokružuju dekadentnu sliku raspada nekadašnje kolonijalne Evrope.Nema spasa Evropi dok ne pokulja neka nova krv u njenim žilama i dok se ne preokrene sve iz temelja. Da li genijalnost i vizionarstvo Bošovo može da se tumači njegovim zgužvanim izgledom i željom da se dokaže da je bolji slikar od svoje braće i sestre? Kakve su to novinarske gluposti? Zašto njegova pripadnost respektovanom Bratstvu svete device,konzervativno religioznoj grupi,nije uništilo njegov umetnički talenat i nije ga pretvorilo u religioznog fanatika? Nije, jer je umetnički talenat neuništiv.Ukoliko se talenat složi sa upornošću, onda je uspeh zagarantovan. I još nešto važno, gde je Boš mogao da nauči tako da slika,kada niko nije tako slikao? U zaostaloj i siromašnoj seljačkoj Holandiji nije se tako slikalo. Boš nije imao mogućnosti da se divi srpskim srednjovekovnim freskama,koje su bile pretđotovske i koje su prve narušavale vizantijske kanone.Boš je snagom svoga talenta i upornog rada uspeo da se uzdigne iznad svoga doba i da postavi temelje nekom novom slikarskom pravcu.
Isti slučaj je sa još jednim holanskim genijem – Piterom Brojgelom. Ponavljam,holanskim slikarom koji je baštinio holandsku nacionalnu tradicuju i svu svoju genijalnost prikazao kroz motive iz života holandskih seljaka.Univerzalnost Brojgelovog stvaralačkog genija uzvisila je prirodne motive holandskog sela i seljaka,dajući im neprolaznu svetsku slavu.Tvrditi danas da je Brojgel suviše nacionalan bio i da je to velika mana, samo je potvrda isključivosti i gluposti novinarke i njoj sličnih likova iz Brojgelove slike Zemlja dembelija. Njena ostrašćenost i isključivost, slepilo pred talentom i istrajnim radom, najbolje je prikazana na Brojgelovoj slici O slepcima.
Erazmo Roterdamsi bi pisao novu Pohvalu ludosti, kada bi pročitao prepotentne rasističke uvrede na račun jednog talenta i jednog istrajnog i upornog borca za stvarabje savršenog dela.Baruh de Spinoza ,koji ima izduženo lice,posebno bradu,krivi,tubasti,vizantijski nos,crne,duge kose i čulnih ustana,lobanje đokovićevske,više podseća na nekog balkanskog zavodnika,nego na evropskog filosofa i humanistu, pisao je svoje najbolje delo Etika na holandskom jeziku,mada se tada zvaničan jezik smatrao latinski.Zašto je pisao na holandskome kada mu je unosnije bilo da piše na latinskom? Osnivač racionalizma XVII veka nije se opredelio racionalno,kako dolikuje jednom pragmatičnom misliocu političkih teorija,nego je ostao veran svom narodnom jeziku i svojin narodnim običajima.
Naveo sam ,neke istorijske paralele kako bismo videli svu glupost i primitivizam onih koji kritikuju Novaka Đokovića i koji postaju rasisti da bi sačuvali svoju evropsku civilizaciju izolovanu i tako,konačno, doprineli njenom fatalnom propadanju,umesto da su prigrlili Đokovića ne samo što on liči na njihove daleke i velike pretke,nego što je to snaga i energija koja može da spasiti Evropu propasti.
Zaključak, da li vi voleli ili ne voleli sport,da li ga pratili ili ne, to nije važno prema činjenici da je Đoković najvaspitaniji,najkulturniji i najšarmantniji naš sportista svih vremena,koji zna, makar do sada, da nosi teret slave ,koji zna da se ponaša,koji je uviđajan,nežan i osećajan i koji, svojom neposrednošću i harizmom,privlači svetske zvezde da navijaju za njega.Tako je glumac Antonio Banderas rekao da uvek navija za Nadala,da su dobri prijatelji i da ga visoko poštuje, ali da mu je životnim stavom mnogo bliži Đoković, jer poseduje neku posebnu osobenost.
Ja neću da napišem da je srpska ikona Đoković, jer Srbi,kao paganski drevni narod,narod lepenaca i vinčanaca, nisu previše zaljubljeni u svoje ikone, ali da je Đoković zaslužio ljubav i poštovanje svoga uništenog,oklevetanog,siromašnog i opljačkanog naroda, to je više nego jasno.
Ima i naših malograđana koji se raduju kada Đoković izgubi,jer ne mogu da gledaju njegove nacionalne pobede i veličanje simbola svoje nacije,njima sve to smeta jer oni ne žele da budu Srbi, oni preziru svoju naciji i svoju državu i jedva čekaju da je što pre unište.Mislim da se radi o psihološkim slučajevima kojima treba pomoć psihijatra i na njihova vređanja Đokovića se više neću osvrtati.
Za nas ,Srbe, je najvažnije da Đoković nastavi da bude naš nacionalni heroj i da nastavi da pobeđuje.Želim mu da to bude što duže.A kada sve završi i kada prestane da bude teniser, za njega uvek ima mesta u našim srcima i sećanjima.Pojavio se u propaloj i opljačkanoj zemlju, u zemlji koja je lažno optužana za genocid, u sportu koji pripada aristokratiji, pojavio se sam,država mu ništa nije pomogla i pokazao da mi,Srbi, nismo divljaci i primitivci, da mi jesmo evropski narod i da imamo pravo na svoju osobenost i svoj pogled na svet.
Beograd,25.08.2012
