ODBRANA MIŠKOVIĆA
piše : Branko Dragaš, 15.11.2012
Branko Pavlović brani tajkuna Miškovića u tekstu „ Mišković i Vučić“. Tvrdi da Vučić reketira Miškovića. Tvrdi da Vučić sve radi pogrešno. Slažem se i za reketiranje i za tvrdnju da Vučić sve radi pogrešno. O tome sam već pisao da se borba protiv kriminala mora da vodi donošenjem sistemskih zakona. Predložio sam dva zakona – Zakon o poreklu kapitala od 1989- 2012 za sve političare,tajkune i javne ličnosti i Zakon o konfiskaciji imovine koja je nastala na privilegijama, korupcijom i kriminalnim radnjama. To je trebalo uraditi posle petooktobarskog prevrata. Nije urađeno. Vučić ponavlja greške Đinđića. To nije dobro ni za njega, niti za državu i razvoj demokratije. Branko Pavlović je tu u pravu.
Međutim, ono što mi je zasmetalo u čitavom tekstu je odbrana Miškovića.
Pavlović piše : „Za trenutak ostavite po strani to što ne podnosite Miškovića i razmislite potpuno racionalno: Mišković je potpisao neki nezakonit papir ukoliko takav uopšte postoji? Besmisleno. Pa čemu mu onda služe svi direktori preduzeća, koji odgovaraju silnim direktorima holdinga, koji odgovaraju Miškoviću. Čemu onda služe advokati i najuglednije svetske revizorske kuće. Između Miškovića i nekog, hipotetički govoreći, nezakonitog papira stoji najmenje pet hijerarhijskih stepenika. I nigde tu izvesno nema Miškovićevog potpisa. Dakle, ono što Vučić najviše može da ima kao informaciju teorijski jeste da se vodi neka istraga protiv nekog direktora koji nije ni video Miškovića, osim na slici i srećan je ako ga primi diretor koji jednom godišnje može da vidi Miškovića u prolazu.”
Zamislimo ovu tvrdnju u slučaju nekih totalitarnih vođa. Uzmimo neke iz XX veka. Recimo, Hitlera i Staljina. Da vidimo sada kako ta logika zvuči u njihovom slučaju. Za trenutak ostavite po strani to što ne podnosite Hitlera i Staljina i razmislite potpuno racionalno : da li su Hitler i Staljin potpisali neki nezakonit papir? Nisu. Oni su sve radili po zakonu. Aušvic i Gulag je nastao po zakonu. Hitler i Staljin ništa nisu potpisali. Verujete li vi da su Hitler i Staljin nešto potpisali? Možete li to da dokumentujete? Da li takav papir postoji? Besmisleno. Između Hitlera – Staljina i nekog, hipotetički govoreći, nezakonitog papira stoji najmanje pet hijerarhijskih stepenika. I tu nigde nema H-S potpisa. Pa, čemu onda služe svi kapetani,majori i pukovnici, koji odgovaraju generalima, ovi generalštabu, koji odgovara H-S? Čemu onda služe toliki pravnici i advokati koji opslužuju taj totalitarni režim? Dakle, ono što neki , koji žele da osude zločinački režim H-S, najviše može da imaju kao informaciju teorejski jeste da se vodi neka istraga protiv nekih upravnika Aušvica, Dahaua ili Gulaga, koji nisu videli H-S, osim na slici i koji su srećni ako mogu jednom godišnje, na nekom partijskom skupu, da budu prisutni i da vide H-S u prolazu.
„Toliko o papirima. Još je gore u pogledu hipotetički mogućeg davanja mita. Šta je, kao, Mišković išao da miti nekog u opštini da mu izvrši konverziju zemljišta? Pa kakve su to priče? Sve i kada bi mita bilo, između onog koji daje mito i Miškovića ima najmanje 15 stepenika.”
Kada smo završili sa papirima, da vidimo sada u pogledu hipotetički mogućnosti da su H-S ubijali nedužne ljude u koncetracionim logorima. Šta je, kao, H-S su išli lično u koncentracione logore da bi izvršili ubistvo? Pa, kakve su to priče? Sve i da su bili u poseti, između onoga koji ubija i pušta dim u gasnu komoru i H-S ima najmanje 15 stepenika.
Zaključak, H-S su nevino optuženi. Vrši se medijska hajka na njih. I linč.
„Držim se pretpostavke nevinosti da bih vam pokazao koliko vas takav moj pristup nervira. Onoliko koliko vas nervira, toliko smo se svi privikli na atmosferu hajke i medijskog linča.“
Da li ste iznervirani? Ja jesam. Priznajem.
Hajde da još više približimo ovu nakaradnu logiku. Ovoga puta ćemo obrazloženja Pavlovića primeniti na vladavinu Miloševića.
Idemo redom.
Milošević nije potpisao nikakvu objavu rata, naredbu o štampanju para, hiperinflaciju, izdaju krajiških i bosanskih Srba, kapitulaciju i predaju Kosova, nije potpisivao ni da depoziti državnih fondova idu u Miškovićevu banku, niti da Mišković dobija primarnu emisiju, nije potpisao ni da Mišković bude monopolista, da državne kompanije moraju da rade preko njegove banke i njegove kompanije i da akciznu robu uvozi baš on, niti je Milošević potpisao da Mišković kupuje na rasprodaji Srbiju, Milošević nije potpisao da se proda C MARKET za 300 evra po akciji, mada je realna tržišna vrednost bila 1.200 evra, nije potpisao ni da Mišković uvozi vakcine niti da, nakon prodaje banke, porez ne plati u Srbiji, nije potpisao ni prodaju trgovinskog lanca, niti je potpisao da Mišković ne plaća po 270 dana i tako da uništi srpske proizvođače…. Milošević nigde nije potpisao da Mišković za nekoliko godina od provincijalnog socijalističkog direktorčića postane tranzicioni milijarder. Gde je on to potpisao? Gde je on potpisao da se iz sobička u hotelu Slavija za deset godina postaje milijarder? Nema njegovog potpisa. Između Miloševića i Miškovića ima najmanje 15 stepenika.
Zaključak, držimo se pretpostavke nevinosti, Milošević je nevin.
Mišković je, takođe, nevin. Sve je radio po zakonu. I svi su sve radili po zakonu. Nema dokaza za službeno procesuiranje. Ako ima dokaza, neka Mišković odgovara pred zakonom. Imate li dokaze za njegovo bogaćenje? Nemate. To sve što se vidi u javnosti, to što poseduje Mišković i što je preprodao, to nisu dokazi. Besmisleno.
„I na kraju da raspravimo još dve stvari.Društvo mora da ohrabruje bogataše da budu još bogatiji.”
Odlično! Neoliberalni koncept se upravo na tome zasniva. Bogatiji postaju sve bogatiji, siromašniji sve siromašniji. Kada gangsteri sa Vol Strita upropaste finansijski sistem i kada uzmu bonuse koji im ne pripadaju, onda politička oligarhija štampa dolare bez pokrića da bi socijalizala gubitke milijardera. Kada se dele virtuelni profiti, onda to uzimaju gangsteri sa Vol Strita, kada prikažete gubitke onda intervenišu Socijalističke američke države. Uostalom, poznato je da za prvi oteti milion niko ne pita. Pavlović ne sme da pita Miškovića za prve otete pare. Društvo treba da ohrabruje Miškovića da bude još bogatiji. Država je trebala da proda Miškoviću akcije C MARKETA za 3 evra. Ako su mogle tri šećerane da se prodaju po tri evra, mogu i Miškoviću da prodaju najveći trgovinski lanac u državi. Šta lanac? Treba mu prodati svu državnu imovinu za tri evra, pa neka on preprodaje po tržišnim cenama. Mišković ionako ništa ne potpisuje. Između njega i onih koji uzimaju provizije je 15 stepenika. A ko postavi pitanje o Miškoviću, taj vrši medijsku kampanju i linč.
Miškovića ne sme niko da proziva, nego treba da ga ohrabrujemo da nastavi tako i da bude još bogatiji. Što je Mišković bogatiji, to smo svi mi bogatiji.
„Zato što nema razvoja društva ukoliko se ljudska pohlepa ne stavi u pogon društvenog razvoja.“
.Mišković je zadužen za razvoj našeg društva. Njegova pohlepa je stavljena u pogon drušvenog razvoja. I svi treba da ga uvažavamo. Tako misli Branko Pavlović.
„Interes Srbije je da bogati ljudi investiraju u Srbiju“
Mišković je bogat. Prebogat. Interes Srbije je da Mišković investira u Srbiju. I da se još više bogati, jer se tako razvija društvo.
Ko je kriv za našu propast?
Država.
„I drugo, svako hoće da kupi džabe. Zahtev nas građana mora biti okrenut ka onima koji raspolažu državnom imovinom, donose propise, sklapaju ugovore – sve na štetu države i društva. Oštrica odgovornosti mora biti okrenuta ka njima. A naročito ka onima koji su zaduženi da gone takakv kriminal (policija i tužilaštvo pre svih), a to ne čine. I, naravno, protiv onih koji podmićuju predstavnike države.”
Ko podmićuje predstavnike države?
Ne zna se. Kako se ne zna? Zar Mišković nije glavni u tome?
Nema dokaza. Između Miškovića i onih u državi koji uzimaju provizije je 15 stepenika.
Ko će sada da se penje uz sve te stepenice?
I zašto?
Na kraju, sve je jasno. Nema dokaza. Nema suđenja. Pohlepa se nalazi u pogonu društvenog razvoja. Društvo treba da ohrabruje bogataše da budu što bogatiji.
Šta da još kažem?
Sve je rečeno.
Napominjem zaboravnu javnost, da sam tri godine od 2005-2008 imao suđenje sa Miškovićem zbog uvrede i klevete, zbog , navedne,povrede ugleda i časti. Na sudu sam izjavio da Miškovića znam iz 1987 godine i da on nema nikakav ugled i nikakvu čast. Znam kako je nastao i šta je radio. Znam kako je postao tajkun. Zašto se Mišković svoje prošlosti stidi? Treba samo da odgovara po zakonu. I ništa više.
Sudija nije smela da me osudi. I to je bio veliki napredak u demokratiji. Niko od stručne javnosti nije stao iza mene. Niko od medija. Svi su se plašili Miškovića. Danas počinje svođenje računa. Miškovića i Srbije. Niko ne može sprečiti Srbiju da podvuče crtu i uzme ono što joj pripada. Nevešta odbrana neće sprečiti Srbiju da pobedi. I vreme je bilo.
