Početna Tekstovi ОБРИСИ ЗДРАВОГ РАЗУМА

ОБРИСИ ЗДРАВОГ РАЗУМА

621
0

ГИЛБЕРТ КИТ ЧЕСТЕРСТОН

                                            „ ОБРИСИ ЗДРАВОГ РАЗУМА“

 

 

Г.К.Честертон / 1874 – 1936/ енглески писац, философ, хришћански апологета, новинар, есејиста, песник, књижевни и уметнички критичар, кога су звали „принц парадокса, био је читан и популаран јер је своје ставове увек тежио да обогати пословицама, алегоријама, анегдотама, изврнутим реченицама, што се нарочито свиђало Л.Х.Борхесу.

 

У овој књизи „ Обриси здравог разума“ из 1926.године, ГЧ покушава да се обрачуна са лошим искуствима западног капитализма  и промашеним путем совјетског социјализма, који нису успели савременом човеку да донесу слободу и благостање, који су сачували тоталитарно друштвено уређење, цензуру, пробљавање и манипулацију грађанима, отуђење и сталне економске кризе, које се нису могле да избегну због лоше расподеле, дистрибуције у друштву.

Он правилно анализира постојеће системе капитализма, бољшевизма и анархистичког комунизма, сматрајући да се у њиховој основи налази један те исти капитализам, који је постао опасан за друштво и који постаје смртоносна клопка за индустријске земље,  врцаво, духовито, питко, писмено и одмерено износи примере из историје, књижевности, философије и живота, поиграва се са њима, изврће их према потреби и тако помаже да читалац што боље схвати његове идеје.

 

„ Капитализам је контрадикција, он је чак појмовна контрадикција…“

 / стр.26/ и „ како је капитализам стигао до свог краја…ми морамо да пронађемо некакву нову основу.“ / стр.25/, јер : „ човека је будаласти водич или самозадовољни сапутник довео до ивице провалије.“/ стр.38/

 

Како да се спасимо од сигурне пропасти?

 

ГЧ се залаже за : „ умерену једнакост“ / стр.36/, „ направити прелаз у светлост разума и традиције“ / стр.31/, спровести „политику малог равномерно дистрибуираног власништва“ / стр.10/, преписати „ лек за централизацију је – децентрализација.“ / стр.6/

 

Сам поставља прво најважније питање друштвених промена – шта да радимо и сам одговора на то кључно питање изласка из агоније пропасти капитализма, који се урушава:

 

„ Оно што сада морамо да урадимо је да спречимо друге људе да раде оно што сада раде.“ / стр.63/

 

Како се то спречава – није написао.

 

Процес равномерног дистрибутивног власништва у друштву неједнакости и неправде сматра да може да се превазиђе увођењем пет ствари :

 

1. Опорезивање да би се обесхрабила продаја ситних поседа великим поседницима и подстакло рушење великог поседништва међу ситним поседницима,

  1. Укидање неоспорног права најстаријег потомка на читаво наследство,
  2. Успостављање слободног правног система за сиромашне, тако да се мали посед увек може д абрани против великог,
  3. Осмишљена заштита одређених експеримената у ситном поседништву,
  4. Субвенције и подршке ситном поседништву,
  5. Савез добровољних посвећеника овој ствари.“ / стр. 67/

 

Како да се боримо против монопола, плутократије, трустова и крупног капитала, који контролишу читаво друштво у име привилеговане мањине и који праве екстремно друштво неједнакости у коме, како аутор и сам констатује, богати постају све богатији, док сиромашни постају све сиромашнији?

 

Уради било шта, ма колико СИТНО, што ће спречити довршавање дела које су замислили капиталисти.Уради било шта што ће чак и ОДЛОЖИТИ то довршавање. Спаси ЈЕДНУ  радњу од њих стотину.Спаси ЈЕДНО сеоско имање од њих стотину.Сачувај отворена ЈЕДНА  врата од њих стотину; поштосве док су једна врата отворена, нисмо у затвору.Направи ЈЕДНУ препреку на њиховом путу и ускоро ћеш да видиш да ли је то пут којим свет иде.Гурни ЈЕДАН клип у њихове точкове и ускоро ћеш видети да ли је то точак судбине.“ / стр.78/

 

ГЧ је заиста наиван.

 

Поштујем његову бритку анализу трагичне друштвене збиље, која је, пре скоро сто година, показала да капитализам иде погрешним путем, да нема перспективу и да му нема спаса, али, ево, ми смо тек данас сведоци, тиме смо привилеговани у односу на наше претке и самог ГЧ, да је отпочео завршни процес библијског пропадања капитализма, на његовом смо тек почетку, да се спремају тектонске промене у свету, да не искључујем могућност избијања Трећег светског рата, грађанског рата у Америци и грађанске револуције у Европи, да плутократија неће мирно да преда освојену политичку моћ, монополизовану позицију и отето богатство, па свако позивање на ситне, мале, безначајне подухвате покрета отпора, забијање клипова у ЈЕДАН точак, верујући да је то точак судбине, који ће да покрене и промене историју капиталистичког поредка, огрезлог у пљачкању колонија, експлоатацији сопственог народа, убијању, геноциду и поробљавању осталог света, поретку који је спрема да смањи човечанство на злату милијарду, да лоботомира, чипује, вакцинише и роботизује све људе на планети, како би задржали постојеће стање освојене моћи и богатства, такво, дакле, позивање на ситне, мале, појединачне акције „ прљавог индивидуализма“ /стр.5/, сматрам погрешним, наивним, инфатилним и добродушним покушајем да се завара савест, да се некако купи душевни мир, да се осмисли живот који је обесмишљен и да се, ипак, нешто покуша, уместо да се ћути, калкулише, преда или, далеко било, саучествује у злочину према човечености.

 

Борба је нужна, али не појединачна на ситно, него масовна побуна преварених, потлачених, обесправљених, презадужених и изманипулисаних грађана, који не могу да освоје слободу појединачним забијањем клина у један точак, него морају да сруше читав тај злокобни, тоталитарни, криминални, недемократски и експлататорски систем преваре, пљачке, отимачине и манипулације.

 

Нема другог начина, господо другови, да се победе ти разбоијници, бандити, мафијаши, убице и шизофрене психопате, који отворено причају да има превише људи на планети, који величају еутаназију, који хвале геноцид и етничко чишћење, који нам прете да ћемо бити срећни и да ништа нећемо имати, који величају хомосексуализам, педофилију, зоофилију и инцест, који нас зомбирају и идиотима праве, који мрзе људски род  и који нам гурају печене инсекте као специјалитете њиховог болесног лудила у глави.

 

ГЧ је одлично предвидео правац кретања тоталитарног система, али није могао да предвиди да ће се лудило тако прогресивно да развије да ће да доведе до тога да шизофрени Управљачи света угрозе природу, планету и људски род, те да упорно настоје и покушавају биолошки да нас истребе.

 

Кажем покушавају, јер се тренутно налазимо у процесу буђења грађана Запада и схватања какав се монструозан план уништења спрема човечанству од стране помахниталих Управљача света.

 

Процес буђења поробљених и изманипулисаних грађана Запада, није почео на ситно, једним забијањем клина у точкове Западне пропале цивилизације, него руским сламањем НАТО контраофанзиве у окупираној Украјини, руским борбеним дејствима последњих 22 месеца, која су показала да НАТО зликовци и њихови Управљачи једино разумеју језик силе и да никакве ситне и појединачне побуне, које могу да буду изузетно опасне за оне који одлуче да се побуне, ништа не могу да учину на сламању историјског Зла.

 

Преко милион људи је до сада погинуло, рањено или нестало у овом сламању Зла и то јасно показује сву наивност предложених решења ГЧ.

Колико ће у коначном билансу победе Добра над Злом да буде страдалих, остаје тек да се види, јер се ми налазимо, као што сам написао, на почетку библијске борбе за опстанак човечанства.

 

ГЧ не разуме да се не може сломити плутократија на ситно, забијањем једног клина у точкове, него мора да се сруши читав тоталитарни политички и економски поредак, читав тај накарадан систем, који је поробио човечанство и отео слободу човеку.

Без рушења тог тоталитарног политичког поретка, без обзира на идеолошку обојеност, без обзира да ли је монархија, лажна представничка демократија, социјализам, комунизам или корпоративни фашизам, није могуће створити ново друштво и зато се слажем када ГЧ пише:

 

Нема изласка из опасности осим на опасан начин./ стр.91/

 

Опасан начин је све ово што се данас дешава и што сам најавио пре три и више деценије, упознавши неолиберални капитализам изнутра, да ће морати да се догоди, да је то неизбежно, да следи банкрот пропале Западне цивилизације и то сам упорно, доследно и храбро износио јавно, своје стручне процене, анализе, мишљења и решења, опомињући наше грађане да се Велика Несрећа спрема и да морамо да будемо опрезни, мудри, сложни и промишљени, ако хоћемо да избегнемо Велику Несрећу и ако хоћемо да нас, напокон, мимоиђе та историјска опасност, да узалудно не страдамо, јер не разумемо историјске токове и слепо следимо наметнуте политичке идиоте, велеиздајнике и узурпаторе на власти.

 

Упркос, дакле, свим одличним анализама, питким и смишљеним објашњењима, интелигентим метафорама, писменим приказима, једноствним изразима, разумљивим свакоме ко мисли својом главом и ко није постао зомбирани малограџанер у терању, упркос његовом залагању да се „ обнови САМОУПРАВА – моћ грађана да у некој мери усмеравају сопствени живот и да стварају сопстено окружење“ / стр.170/, упркос његовој истрајности да се обавезно покуша борба и да се човек не преда, што поздрављам, упркос његовом позиву да плутократију треба мрзети и да према њој треба покушати„ могућност организованог бојкота“, упркос његовом веровању да „ ствар мора да уради корак по корак, и уз стрпљење и уз  делимичне уступке“ / стр.173/, упркос његовом веровању је да се „ циљ мора постићи постепено / стр.174/, моја теза о – натапању се потврђује, морам, на крају приказа ове књиге, да,ипак, признам да ГЧ није нашао права решења, да није могао да предвиди до које наказне слике ће неолиберални капитализам да се изобличи и колико ће да угрози људски род, те да његова написана решења су ситна, површна, безопасна и недовољна да би се променио овај криминални тоталитарни систем, већ да мора снагом побуњених грађана, стварањем критичне масе, револуционарне масе праведника, да се срушу тоталитарни систем Зла, како би се изградила у будућности„ заједница слободних људи.“ / стр.176/.

 

Е, то је наш историјски задатак.

То је – обрис здравог разума.

 

Београд, 7532.г. коледар