Živimo u svetu obmana. Političkih manipulacija i ekonomskih špekulacija. Živimo u virtuelnom svetu slobode i demokratije koje su pod kontrolom Velikog brata. Novi totalitarizam je pretvorio savremenog čoveka u roba komercijalne civilizacije. Razlika između roba u robovlasničkom društvu i savremenog roba je u tome što roba u robovlasničkom društvu niko nije ubeđivao da je slobodan. Poredak stvari se tada znao i rob nije gajio iluziju da on nešto odlučuje i da se on nešto pita. Savremeni rob živi u zabludama. Ubeđen je da je slobodan u odlučivanju i da ima mogućnosti da bira. Nažalost, to je velika obmana. Recimo, verovanje da u SAD vlada demokratija i sloboda i da američki savremeni rob o nečemu odlučuje velika je zabluda. U Americi postoji jednopartijski politički sistem koji ima dve glave na istom totalitarnom telu. Da li glasate za republikance ili demokrate potpuno je nevažno, jer američki robovi uvek glasaju za iste ljude. Oligarhija Imperije u rastrojstvu okuplja uvek isti krug ljudi koji vladaju, a da li nose republikansko ili demokratsko odelo to je stvar izbornih manipulacija potrebnih da se odbrani iluzija o demokratiji i slobodi. U poslednjim decenijama čak smo dobili i porodične dinastije koje vladaju u kastinskom sistemu i sebe predstavljaju kao demokratska društva.
Naravno, kada skinete tu demokratsku šarenu lažu o slobodama i pravima savremenoga čoveka, ostaje ogoljen totalitarni sistem koji se zasniva na diletantizmu, debilizmu. Diletantizam se ogleda u verovanju savremenog čoveka da će oligarhija Imperije u rastrojstvu uspeti da spase čovečanstvo od kriza i potresa koji neminovno dolaze. To verovanje je pogrešno iz razloga što je oligarhija Imperije u rastrojstvu upravo ta koja je uzrok krize koja potresa iz temelja planetu. Debilizam savremenog društva se najbolje vidi ukoliko uključite televizor i počnete da listate stotine istih kanala koji vam je priredio Veliki brat. Sve su to, zapravo, isti kanali koji šire prostakluk, primitivizam i perverzije kojih bi se normalan i civilizovan čovek stideo da se nije razvila civilizacija u kojoj stid ne postoji. Dostojevski je pisao da je stidno nemati stida.
Nezrelost se ogleda u naivnom verovanju da neki holivudski lider može spasti društvo od propasti, ukoliko se bude neprestano pojavljivao u medijima i trtljao unapred naučene gomile gluposti svoji medijskih savetnika. Najbolji primer za to je pojava Baraka Obame. Već sam pisao o tome da je Obama velika obmana i da mi je žao jadnog čoveka koga je bolesni mozak oligarhije smislio kako bi produžili agoniju. Čitava ta programirana priča će se, nažalost, tragično završiti. To se vidi iz scenarija koji se odvija pred našim očima. Kada novi spasitelj čovečanstva, kako su ga prikazali spinovani medijski moguli, počinje svoju političku misiju iz voza Abrahama Linkolna, onda je to jasna poruka šta se sprema i kako će se sve to završiti. Ubeđen sam da je sve unapred izrežirano i da je nacistička bela oligarhija sve ovo pedantno isplanirala da bi, u trenucima velikog haosa koji sledi, uspela da nametne omču oko vrata savremenom robu. Koji će, uplašen za svoju budućnost, sam staviti tu omču oko vrata, misleći da se tako spasava iz velikog haosa. Naravno, za sve će biti kriv – crni čovek. I ta obmana nacističke bele oligarhije, koja je spremna da izazove svetske ratove samo da bi održala svoje privilegovane pozicije, već je vidljiva posle skoro godinu dana vladavine Obame.
Šta se promenilo u političkom sistemu Obamine vladavine?
Ništa. Sve je isto, samo Buša nema. Obama je elokventniji i medijski školovaniji. Buš je bio naslednik dinastije i nije imao potrebu da krije svoju glupost i ograničenost, jer su svi znali da je na to mesto doveden ne što je sposoban nego zato što je tatin sin. Sin oligarhije. I kada je svima postalo jasno da tako stupidan čovek ne može više tu opstati, da je njegovo vreme prošlo i da je svako zadržavanje opasno jer vređa inteligenciju običnog birača, izmišljen je mesija koji će doneti novo osveženje na ustajalu političku scenu totalitarnog režima.
Tako se u vašingtonskim političkim inkubatorima stvorio Obama. Holivud je samo organizovao scenski nastup i pripremio je veliki spektakl kada se ova epizoda obmane završi. I sve što se sada dešava je tragikomično. I dodela Nobelove nagrade je dokaz da su se iscrpla sva sredstva obmane, da je popularnost Obame drastično počela da pada i da nije uspela operacija štampanja dolara bez pokrića.
To što su hiljade milijardi dolara ubačene u sistem koji ne funkcioniše, to što su berzanski indeksi porasli, što su statistički izveštaji pozitivni i što gangsteri sa Volstrita nastavljaju da kradu, to sve pokazuje da stiže drugi talas krize, da su svi recepti pogrešni i da ništa nismo naučili iz dosadašnje obmane.
Zato, savet svima: ne slušajte političare i njihove ekonomske eksperte. Kriza nije prošla. Ona se tek zahuktava. Nijedan problem nije rešen, samo je odloženo njegovo rešavanje. Problemi se nagomilavaju, uvećavaju i obmane postaju sve gnusnije. Jedini način da se odupremo obmanama jeste njihovo razotkrivanje. Borba protiv obmana je borba za opstanak čovečanstva. To je borba za ljudsko dostojanstvo i zdravu pamet. I to treba da branimo svim sredstvima. Jer bez toga nema spasa i nema vere i nade da će se, ipak, nešto dogoditi i da neće sve biti kako su inženjerski isplanirali bolesni umovi oligarhije.
Verujem da je pokret otpora moguć i zato pišem ove redove. Sve u nameri da razbijem predrasude, obmane i zablude, sve u želji da se stvori kritična masa pametnih, poštenih i vrednih koji će se povezati u pokretu otpora. Nema više, gospodo drugovi, čekanja, otezanja i kalkulacija. Stvari su postale toliko ogoljene da se više ne mogu sakriti. Izbor je vrlo jednostavan: ili ste deo tih obmana ili se borite protiv obmana. Prelazno stanje nije moguće. I svako mora da se opredeli i pronađe svoje mesto. Svako mora prvo da pobedi demone u sebi i da bude otporan na virus obmana. Znam da je teško u narastajućoj krizi i sve većem beznađu i siromaštvu odbraniti lično dostojanstvo i nezavisnost, ali svako od nas dužan je da se suprotstavi. Pristajanje i ćutanje je priznavanje zločina.
Glasanje za one koji zločin čine učestvovanje je u zločinu. Niko vas ne može odbraniti od sučesništva u zločinu. To što ste bili u zabludi, strahu ili izmanipulisani ne umanjuje vašu odgovornost. Zašto se niste obrazovali? Zašto se niste informisali? Zašto ste im slepo verovali? Zašto ste glasali za njih? Vi ste doprineli našoj nesreći. Ne možete sebe da amnestirate i da sve prebacite na psihopate koji su upravljali našim životima i koji su širili zarazne obmane.
Danas kada pogledamo na našu tragediju i sve ono što nam se dešavalo od devedesetih godina, onda se postavlja samo jedno pitanje: ko je glasao na izborima za ljude koji su nam doneli tragediju? Ko je, dakle, glasao za Despota? Zar on ubedljivo nije dobijao izbore? Zar ogromna većina građana nije htela upravo to što je on nudio? I ko je sada kriv za sve što smo doživeli? Ko je kriv za sva stradanja, žrtve i promašaje? Despot? Greška. Krivi su, pored njega, i svi oni koji su glasali za njega. Nema opravdavanja. Nema izgovora. Krivi su i snose odgovornost za tragediju koja nam se desila.
Zašto su glasali? Ako nisu znali za koga da glasaju, ako su bili nesigurni, ako nisu imali nikakav izbor, zašto su glasali? Zašto su izlazili na izbore? Zašto su učestvovali u obmanama? Zbog ispunjavanja građanske dužnosti? Glupost! To je samo izgovor. Neizlaženjem na izbore pokazujete svoje političko opredeljenje. Pokazujete da ne verujete nijednom političaru i da tražite neku novu političku ponudu. I to je bilo bolje, nego kupovanje savesti. Strahovanje da se nešto ne izgubi od udobnosti malograđanskog života. Taj strah i to potkupljivanje su glavni razlozi naše propasti. I niko nam za to nije kriv. Niko. Krivi smo sami jer smo politički nedorasli za shvatanje istorijskih pokreta.
Naša politička kvazielita je nesposobna da vodi državu i narod. Ali građani uporno glasaju za nju. Uporno nasedaju na obmane. Nekada je obmana bila propaganda o vlasti radničke klase i njene avangarde koja nas vodi u carstvo slobode i nerada. Obmana je završena raspadom države. I siromašenjem radničke klase na vlasti. A onda su lažni nacionalisti obmanuli sopstveni narod o novom poretku koji će stvoriti na bazi krvi i tla. Ta obmana je završena u ratovima i stradanju naroda.
Danas tržišni talibani šire ideologiju neoliberalizma, mada je neoliberalizam bankrotirao u svetu. Uprkos tome, naši birači uporno glasaju za jedan odnarođeni i okupatorski režim koji je instaliran sa osnovnom namerom da se slomi ekonomska kičma Srbije. I to im sve, nažalost, polazi za rukom.
Nedavna tvrdnja moćne Doris Pak da Srbija neće ući u zajednicu evropskih naroda dok se ne prizna Kosovo, razbilo je sve obmane Tadićevog režima koji tandrče o evropskim i evroatlantskim integracijama kao o jedinom putu za izbavljenje iz sadašnje tragedije. Surova istina da će taj režim morati da prizna Kosovo ukoliko misli da ostvari svoje političke ciljeve u direktnoj je suprotnosti sa izjavama režima da će braniti celovitost države.
U senci evropskih integracija nastavlja se ekonomsko uništavanje privrede Srbije, rasulo državnih institucija, osiromašivanje građana i gubitak nacionalnog dostojanstva optužbama za genocid i zločin koji se desio.
U senci evropskih integracija i dobijanja bele šengenske vize, nastavlja se naše tumaranje u beznađe. Nastavlja se naše propadanje. I ono što je za nas najgore, ne vidi se izlaz iz ovakvog stanja. Nema alternative. Medijski mrak se širi po Srbiji. U mraku najbolje uspevaju obmane.
Što je mrak gušći, to su obmane veće.
Kako dalje?
Imali nam spasa?
Ne treba očajavati, treba se samo pobuniti.
Nepristajanje je pobuna. I zato, istinom protiv obmana i laži.
Savetujem vam da više radite, više štedite, ne uzimate kredite, živite prema svojim mogućnostima i volite druge ljude.
Podarite im ljubav u komercijalnoj civilizaciji koja se zasniva na otimanju.
Nema odmora dok traje OBMANA.
Tabloid br 193, 13.11.2009.
