Početna Tekstovi ОБЕСТ

ОБЕСТ

356
0

ОБЕСТ

 

Западну цивилизацију, којој и ми припадамо, захватила је обест.

Која је последица зомбирања наркотизоване потрошачке похлепе.

Човек је изгубио меру своје реалне вредности и превише је разјапио уста.

У жељи да све прогута, прождере и свари, прво је уништио Морал.

Тачније, убио је Бога у себи.

Статитички подаци најбоље показују колико се Западни човек удаљио од Бога.

 

Главни допинг  за нарастање обести било је штампање новца без покрића.

Папирни новац је изгубио златно покриће у јулу 1971.године.

Долар и друге светске валуте више нису имали златно сидро.

Настала је највећа превара у историји цивилизације.

Лажним, папирним новцем су Западне земље почеле прогресивно да се богате.

 

Било је то поквареније и перфидније од колонизације  пре 471 годину.

Више није било потребно да се војно окупирају територије.

Довољно је било да се лажним папирним новцем купују реалне сировине.

Геометријском прогресијом је растао животни стандард човека на Западу.

Стандард кога он, упркос гебелсовској кампањи, није зарадио својим радом.

Наравно, још брже је расло богатство привилеговане касте олигарха.

 

Поткупљени интелектуалци су писали и говорили о крају историје.

Послушно су служили политичком олошу и разбојницима олигарсима.

Неолиберални капитализам је представљан као најсавршенији систем.

Лажна представничка демократија и монополизовано тржиште су створили тоталитарно политичко устројство.

Војне интервенције су вршене над непокореним народима и онима који нису хтели да усвоје идеологију неолибералног капитализма у надувавању.

Раслојавање између развијених и неразвијених држава је било све веће.

Раслојавање унутар Западног друштва је расло геометријском прогресијом.

 

Заједно са богаћењем, расла је и обест поробљеног и задуженог човека.

Изгубила се мера свих вредности у оболелом друштву.

Бацала се храна, загађивала природа, тровао ваздух, прљала вода, трошило се бахато, трајбало, просипало, уништавало и расипало без задршке.

Мислили су да тако може да вечно траје. Али, то је била велика заблуда.

Дошле су кризе.Које су нас суочиле са системским, реалним проблемима.

Из године у годину, кризе су биле све дубље и теже.

Нагомилани проблеми се нису решавали системским променама у друштву, него су нагомилани проблеми покривани огромним штампањем новчаница.

Наркотизованом потрошачу је убризгавана још већа доза потрошачких опијата.

Обест се разгоропадила, полудела и постала несносна.

Политички олош на власти подупирао је и подгрејавао похлепу потрошача.

Додворавање поводљивим бирачима је било непријатно безобразно.

 

Балони дугова су непрестално расли и данас прете да пукну над нашим главама.

Али, нажалост, зомбирани потрошачи не дижу главе из шопинг молова.

Огромна већина не верује да долази до монетарног слома презадуженог финансијског система.

Опијени гламурозном потрошњом верују да ће балони дугова сами од себе  да нестану.

Када балони пукну, Западни човек ће се наћи у великом проблему.

 

То да ће балони дугова да пукну и да ће доћи до краха валута, то је извесно.

Питање је само када и колике ће жртаве да буду у том монетраном цунамију.

На вечито провокативно питање – када, одговарам када престане задуживање.

Тешко је сада проценити број жртава у том цивилизацијском бродолому.

 

Шта ће да се догоди?

 

Постоје два сценарија.

Први, да уништимо обест и уштројимо похлепу, да се окренемо према проблемима и да почнемо системски да решавамо проблеме.

Плански, мудро, опрезно, педантно, хируршки прецизно, као када морамо да разминирамо атомску бомбу.

Уз велико знање стручњака, њихово искуство, пожртвовање и залагање можемо сигурно да успемо.

Наравно, биће болних резова, али једино тако можемо да се заједно спасимо.

 

Други сценарио је привидно лакши. Ништа не предузимамо и настављамо даље да будемо обесни и похлепни.

Зајебавање и замлаћивање  траје до бесвести.

Тада ће нас нарасли проблеми сами да неспремне заскоче.

Следи потом Велика светска катастрофа Западне цивилизације.

 

Светски рат или социјална револуција?

 

Не знам. Тешко је сада да предвидим.

Тренутно грађани нису за рат, али то може да се промени.

Опасна демагогија политичког олоша, пад животног стандрда и гебелсовска манипулација може да грађане претвори у топовско месо.

 

Мислим да Фамилији више одговара светски рат.

То доноси велика страдања, смањење становништва, уништавање ресурса, пуцање балона и топљење дугова.

Крвави ресет.

Вештачка интелигенција ће потиснути човека.

Остаће само златна милијарда привилегованих богаташа.

И њихова – обест!

 

Београд, 7534.г, коложег