Početna Tekstovi i kolumne Svedok Obavezni zatvori

Obavezni zatvori

762
0
SHARE

Guverner Narodne banke, bivši referent sa 38. sprata franfurtske banke, mislim da se hvalio da nam je otuda, sa tih finansijskih i evropskih, visina došao, doneo je odluku da se obavezna rezerva poveæa sa 18 na 21 odsto. Za manje upuæene u bankarske pojmove, to praktièno znaèi da æe se iz banaka, a samim tim i iz privrede, povuæi oko 5 milijardi dinara novca iz opticaja. Kada pitate privrednike, bez obzira u kom tipu vlasništva rade, šta je njihov glavni problem gotovo da æe vam svi u glas reæi: nelikvidnost. Nije problem, dakle, da se roba proizvede i proda, ali je postalo nemoguæe naplatiti svoje potraživanje.

Šta je nelikvidnost? Nelikvidnost je ozbiljna bolest privrednog sistema i kreatori ekonomske politike, ukoliko su razumni i hoæe da pomognu privredi, moraju urgentno da promene sistem kako bi spreèili da ne doðe do njegovog infarkta. Ako novac zamislimo kao krvna zrnca koja kruže po èitavom privrednom organizmu i snabdevaju ga životnom energijom, Narodnu banku kao srce koje pumpa taj krvotok da što bolje radi, onda je nelikvidnost tromb koji preti da zaustavi taj životni ciklus.

Kada je sve veæi broj preduzeæa nelikvidno, onda je to dovoljan razlog da kreatori ekonomske politike hitno nešto preduzmu pre nego što doðe do tragedije, odnosno kolektivnog bankrota. Uprkos tome što je naša privredna statistika oskudna i podložna manipulacijama, tržišni talibani falsifikuju podatke, oèito da novèana masa, prema zvaniènom saopštenju, od 103 mld dinara nije dovoljna da obezbedi brzi privredni razvoj. Posebno je opasno da se po svaku cenu brani restriktivna kreditno-monetarna politika, uprkos èinjenici da devizne rezerve pokrivaju ukupnu novèanu masu preko 195 odsto.

Izvlaèenje novca iz posustale privrede, umesto da se toj privredi pruži kreditna podrška za ubrzani privredni rast, u kome æe stope razvoja biti dvocifrene, samo æe doliti ulje na vatru i doprineti bržem slamanju ovog ekonomskog koncepta. Koliko su sumanuti tvorci ekonomske politike i koliko ne znaju ekonomiju najbolje govori podatak njihovih statistièara da u prvoj polovini ove godine novèana masa nije rasla. Obavezna rezerva treba da dodatno smanji novèanu masu koja nije rasla. Kako to? Zašto? Osnovni cilj je da se ne naruši proklamovana, meðu birokratama u MMF-u hvaljena, makroekonomska stabilnost dinara i jednocifrena inflacija. Po svaku cenu Labus, Dinkiæ i Jelašiæ, o njihovom ovde neznanju se radi, koje legalistièki podržava premijer Koštunica, hoæe da zadrže laž o uspehu njihovih reformi.

Reforme su davno propale ali to niko njihovim tvorcima još nije saopštio. Svaki brucoš na ekonomiji zna ono što veèiti Asistent i Profesor politièke ekonomije ne vide, onaj sa 38. sprata zbog visine ima vrtoglavicu pa ga donekle i opravdavamo, da æe poveæanjem obavezne rezerve, izvlaèenjem novca iz nelikvidne privrede doæi do skoka kamata, pošto æe tražnja biti veæa od ponude, pritiska banaka na preduzeæa da što pre vrate uzete kredite, još veæe nelikvidnosti, smanjenja proizvodnje, smanjenja svih prihoda, rast troškova i, zbog svega, novog otpuštanja i smanjenja ionako malih plata radnika, što æe biti snažan udar na porodièni budžet siromašnih.

Umesto da raste domaæa tražnja i tako pospešuje ozdravljenje proizvodnje, što bi smanjilo inflatorna oèekivanja, LDJ povlaèe potpuno suprotan potez i režu domaæu tražnju, verujuæi da æe tako održati inflaciju do kraja godine na obeæanom nivou od 8,5 odsto i time pokazati protektorima iz MMF da su sposobni reformatori.

Naravno, tu njihovu nesposobnost platiæe siromaštvom naši graðani. Kako æe se inflacija koja je veæ dostigla 6,7 odsto održati do kraja godine do 8,5 odsto nije jasno. Udarena trojka, uplašena od pada popularnosti i gubitka vlasti, nema objašnjenja zašto se u poslednjim mesecima inflacija ubrzava kad uveliko nema rasta novèane mase. Oni ne shvataju da su problemi inflacije na drugome mestu. Svi strukturalni problemi u privredi su ostali nerešeni. Visoka javna potrošnja, glomazan birokratski aparat, budžetski deficit od 20 mld dinara, nerazvijene institucije, korumpirano sudstvo i tužilaštvo, osam puta veæi rast plata od produktivnosti, pogubna spoljnotrgovinska liberalizacija i siva ekonomija, zajedno sa pogrešnim konceptom reformi, pljaèkaškom privatizacijom i krutom monetarnom politikom doprineli su današnjim katastrofalnim rezultatima.

O tome sam pisao i govorio pre gotovo èetiri godine nagoveštavajuæi šta æe se desiti ukoliko budemo primenili štetni neoliberalni koncept reformi. Nije vredelo. Teško bolestan pacijent se leèi pogrešnom terapijom. Izgleda da su to danas napokon shvatiti èak i èinovnici iz MMF-a. Kada se proèita njihov najnoviji izveštaj vidi se da su oni svesni svih gore navedenih problema. Naroèito kritikuju sadašnju privrednu politiku a posebno rad estradnog ministra finansija. Nažalost po nas, MMF nema rešenja. Ne predlaže nikakvu jasnu alternativu. Oni æe se mirno izvuæi iz svega i nastupaæe kao da nisu odgovorni za sve što u Srbiji danas rade njihovi puleni Labus, Dinkiæ i Jelašiæ.

Ko æe biti kriv za nastalu štetu? MMF? Ne, nikako. Oni nikada ne preuzimaju te rizike. Oni su predlagali našim ekspertima šta je trebalo da se radi, ali eksperti nisu morali da ih poslušaju. Tako æe se sve slomiti na leðima šifrovane organizacije G17 plus. Tadiæ je veæ korumpirane èlanove DS u bivšoj Vladi zaštitio i izvukao od odgovornosti. Gde su sada estradni ekonomisti koji su podržavali baš ovakav tip reformi? Zašto ne izaðu i kažu šta da se radi? Kako dalje? Šta bi sa toliko puta ponovljenom transparentnosti? Gde se izgubiše stažisti hirurzi koji operišu bez anestezije? Ko je danas koènièar reformi? Koga su hteli da hapse u »Sablji«?

Njihov nalickani Kelner danas otvoreno govori da je vanredno stanje trebalo da traje èitavih 5 /pet/ godina. Sjajno! To su njihove reforme. Palicom i kordonom razbijati inflaciju. Kraðom glasova u parlamentu graditi institucije. Pretnjama i ucenama reketirati mafijaše. Možda bi stvarno vanredno stanje i hapšenje 12.000 ljudi dovelo do poveæanja proizvodnje. Nedavno sam saznao da je najveæi izvoznik u Sremu mitrovaèki zatvor.

Možda je Kelner stvarno u pravu. Èitavu Srbiju bi trebalo staviti u njegov dogmatski zatvor kako bi se poveæala naša konkurentnost na svetskom tržištu. Umesto obavezne rezerve, tržišni fundamentalisti bi uveli obavezne zatvore za sve struènjake koji kritikuju pogrešne reforme. Upravnici zatvora bili bi naši iskusni oligarsi koji bi lancima i katancima, tužbama za uvredu i prostaèkom medijskom kampanjom zatvorili domaæu pamet i sve pripremili za nastup drim – tima MMF. To što taj tim ne zna da igra na našem terenu nije ni bitno. To što æe Arena biti rentabilna tek kada godišnje bude puna 200 dana, što se nikada neæe dogoditi sa ovakvim privrednim razvojem, nije bitno. Mnogo je važnije da se namaknu sredstva za buduæe kampanje pošto je izgleda izvesno da æe izbora biti uèestalo. Svi koji se dokopaju vlasti, uporno traže da se svi izbori odlože za èetiri godine. Šta æe nam izbori? Bolje je bilo u vanrednom stanju.

Prema mišljenju tržišnih ideologa politièko tržište nam ne treba. Najvažnije je da se vlast posveti makroekonomskoj stabilnosti vanrednog stanja. Istovremeno treba obaviti privatizaciju zatvora i omoguæiti novobogatašima da otkupe državne zatvore na aukciji. Veæinski vlasnik 70 odsto bi bio neki od Despotovih oligarha, dok bi manjinski paket akcija dobili svi zatvorenici u zavisnosti od visine odležane robije. Takva privatizacija u vanrednom stanju dovela bi do toga da bi se ljudi dobrovoljno javljali da idu u zatvor kako bi postali akcionari. Zatvorska preduzeæa bi bila profitabilna i izvozna. Na taj naèin bi se smanjio pritisak na prazan budžet a smanjio bi se i spoljnotrgovinski deficit. Izbori bi se proglasili štetnim za državu dok traje vanredno stanje. Kordoni žandarmerije bi brali maline, a proizvoðaèi malina bi branili hladnjaèe od prekupaca iz borskih rudnika koji uporno pokušavaju da skladište robu u svojim životnim jamama.

Labus, Dinkiæ i Jelašiæ bi krenuli u svet da promovišu novi tip zatvorske privrede i preporuèe uvoðenje vanrednog stanja na Vol Stritu. Tadiæ bi postao ponovo ministar vojske i umesto 1400 spaljenih strela S-2M, komandovao bi sa 1400 zatvorenika koji bi iskljuèivo jeli uvozni pasulj kako bi gromoglasnom grmljavinom iz debelog creva barnili naše reforme od Koštunièinih legalista samoubica. Vuk Draškoviæ bi svakog muslimana koji digne zelenu zastavu odmah isporuèio, uz pratnju Srpske garde, meðunarodnom udruženju zelenih i tražio bi da se svaka podignuta ruka odseèno spusti po isteku robijaškog mandata. Ministar… Nastavite dalje sami. Sve je moguæe u obaveznom zatvoru. A poèeli smo od poveæanja obavezne rezerve. I to je Srbija.

Svedok

SHARE