Početna Sadržaj Osvetljenja OBAMA

OBAMA

816
0
SHARE

Dugovi „lome” Obaminu politiku, 15.04.2010
Plan američkog predsednika kako da se za 12 godina uštedi 4.000 milijardi, a da se „ne promeni Amerika”Republikanci sve čine da dotuku sve elemente socijalne države u politici

 

Vašington – Izložen optužbama da je republikanskoj opoziciji potpuno prepustio inicijativu oko rešavanja enormnog budžetskog deficita, predsednik Barak Obama je izneo sopstveni plan kako da se u idućih 12 godina uštedi četiri biliona (hiljada milijardi) dolara i manjak u državnoj kasi sa trenutnih 10,9 odsto bruto nacionalnog proizvoda već do 2015. smanji na „normalnih” 2,5 odsto, a do kraja dekade svede na samo dva procenta.

U govoru koji je u sredu po podne održao na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, Obama je prešao i u političku kontraofanzivu, poručujući da je predlog za fiskalno ozdravljenje koji su ponudili njegovi protivnici, odnosno dokument republikanskog kongresmena Pola Rajana – da se za 10 godina državni troškovi skrešu za 6.000 milijardi – „isuviše pesimističan” i „antiamerički”.

„Da bismo se suočili sa našim fiskalnim izazovima, neophodne su nam reforme”, poručio je. U tome „svi moramo da se žrtvujemo – ali ne moramo da žrtvujemo Ameriku u koju verujemo. I nećemo, sve dok sam ja predsednik.”

Iako je pozivao na kompromis, prilično beskompromisno se suprotstavio nameri republikanaca da se štednja sprovede na račun „socijalnog ugovora”, promenama ili ukidanjem programa zdravstvene zaštite i socijalne pomoći, namenjenih starijim i siromašnijim Amerikancima, koji, po Rajanovom planu, treba da budu privatizovani ili radikalno smanjeni. Ti elementi socijalne države su jedan od glavnih programskih elemenata Demokratske partije.

Obamin govor je, prema prvim ocenama, bio više politički program nego konkretan plan. Razrada će naime biti prepuštena dvojim komitetima oba kongresna doma, u kojima će sedeti po četiri demokrate i četiri republikanca. Za koordinaciju će biti zadužen potpredsednik Džo Bajden.

Obama je, međutim, povukao „crvene linije”, što, s obzirom na podjednako tvrde stavove republikanaca, najavljuje nove fiskalne zaplete, slične prošlonedeljnom, kada je u poslednji čas izbegnuta finansijska blokada vlade.

Sledeći veliki okršaj je već zakazan: biće to kongresna rasprava o novom, desetom u ovoj dekadi, podizanju limita do kojeg vlada može da se zadužuje. Važeći, ozakonjen u februaru 2010, iznosi 14,3 biliona dolara, što je već više od 90 odsto BNP-a projektovanog za ovu godinu. Vladina zaduženost, kombinacija njenog spoljnog i unutrašnjeg duga, trenutno iznosi 14,21 bilion, što znači da će se do „plafona” stići već sredinom maja.

Republikanci su već najavili da će podizanje tog limita „naplatiti” time što će tražiti da se vlada obaveže novim, hitnim smanjivanjem svojih troškova, pre svega onim za socijalne programe.

To znači da predstoji teško natezanje da se izbegne situacija u kojoj bi Amerika proglasila bankrot, sa veoma ozbiljnim posledicama: porast kamatnih stopa po kojima se zadužuje i veliki poremećaj u globalnom finansijskom sistemu, s obzirom na to da su obveznice njenog duga uglavnom u rukama stranih država, Kine, Japana i naftnih izvoznika, zemalja sa velikim trgovinskim suficitima i dolarskim rezervama.

Na svaki budžetski dolar koji potroši, američka vlada sada pozajmljuje 24 centa. U tekućoj budžetskoj godini, koja se završava 30 septembra, deficit, razlika između prihoda i rashoda u državnoj kasi, projektovan je na oko 1,6 biliona.

Obama polazi od toga da ovaj problem može da se reši samo na dugi rok, a među merama koje ima u vidu jeste i povećavanje poreskog opterećenja za „najsrećnije Amerikance”, ovdašnje milionere i milijardere. To je crvena marama za republikance, u čijem predlogu za fiskalno ozdravljenje se, naprotiv, predviđa dalje smanjivanje poreza.

Sem toga, Obama namerava da do 2023. za 400 milijardi smanji i troškove odbrane, što je takođe nešto što je za opoziciju „sveta krava”.

Amerika je doduše u najvećem delu svoje istorije imala fiskalnu neravnotežu – poslednji put budžetski višak (ali i šest biliona državnog duga) svom nasledniku je ostavio Bil Klinton, ali ovo je prvi put da je politički ulog tako visok.

Program koji je Obama izneo opozicija je proglasila „mrtvorođenim”, dok su liberalno orijentisani mediji, kao što je na primer „Njujork tajms”, pozdravili „povratak čoveka koga je Amerika izabrala za predsednika”. Po „Vašington postu”, „Obama je izneo moralni stav o tome šta znači biti demokrata”.

Konzervativcima naklonjen „Volstrit džornal”, u vlasništvu Ruperta Mardoka, njegov program ocenjuje kao „novu epizodu fiskalne drame u Vašingtonu”, s napomenom da je „isuviše rano za prognozu da li će se ona završiti kao tragedija, herojski ep ili farsa”.

Milan Mišić

SHARE