Vizantijski car Roman Diogen je u proleče godine 1071 sa stotinak hiljada ljudi, među kojima je bilo dosta najamnika Normana, pošao u oslobađanje Jerusalima od Turaka. U susret mu je krenuo turski vladar Alp Arslan, „Silni lav“, drugi u redosledu sultana seldžučke dinastije.
Do sukoba je došlo 19. avgusta 1071. kod Mancikerta, severno od jezera Van.
Romana su toga odlučujućeg dana izdali njegovi poručnici, no i tako sam sa šačicom odanih, branio se junački sve dok mu, onako ranjenom, konja nisu ubili, a onda je bio zarobljen i izveden pred sultana Arslana.
Sultan se, međutim, poneo prema njemu časno i, diveći se njegovoj hrabrosti i junaštvu, pustio je zarobljenika.
Nakon oslobađanja, sami Vizantijci, politički protivnici hrabrog cara Romana Diogena su mu – iskopali oči.
Politika ne oprašta. Političari preziru sve ono što oni nemaju ili ne razumeju. Političari ubijaju čast, poštenje, hrabrost, požrtvovanje i odanost nekoj uzvišenoj ideji. Političari ne podnose one koji imaju vrline. Političari ne podnose ljude koji imaju svoje mišljenje. Političar će oprostiti i ubici, kriminalcu ili lopovu, ali neće oprostiti čoveku koji ima suprotno mišljenje. Čovek koji je moralan i koji ima suprotno mišljenje je – opasan neprijatelj. On širi opasnu zarazu. Čovek sa suprotnim mišljenjem je slobodan čovek. A političari preziri slobodne ljude koji nisu pod kontrolom. Političari se plaše takvih ljudi i zato ih izoluju, zatvaraju ili ubijaju. Nekima iskopaju i oči. Političari ne žele da se vide njihovi zločini. U mraku se sigurnije vlada.
