О СТРУЧЊАЦИМА
Дужан сам једно појашњење.
Видим да ме неки од вас нису разумели.
Можда нисам био довољно прецизан у мојим јавним наступима на друштвеним мрежама.
Наступи уживо, због мојих брзих мисли и енергетског набоја, могу да доведу да нешто не објасним довољно јасно.
Прихватам критику.
Зато хоћу писмено да разјасним овај настали проблем.
Како не би било више неспоразума.
Појашњење се односи на избор стручњака за Прелазну владу за спас Србије.
Када сам говорио о стручњацима, онда сам навео пример Ђоковића и Јокића.
Који су доказани светски шампиони.
Рекао сам да нам у Влади требају стручњаци из различитих области, који су светски шампиони.
Попут Ђоковића и Јокића.
Нисам мислио и нисам рекао да Ђоковић и Јокић треба да буду у Влади.
Нити сам мислио да неко од њих двојице води државу.
Дакле, навео сам Ђоковића и Јокића као метафору успеха.
Србију из данашње националне трагедије не могу да извуку незналице, лопови, нерадници, клошари и пацери.
Који немају никакве радне биографије.
Али који, нажалост, данас воде Србију у понор.
Ако хоћемо да спасимо Србију, онда у Прелазну владу стручњака морају да уђу најбољи међу нама.
Који су доказани светски шампиони.
На сву срећу, ми такве искусусне и родољубиве стручњаке имамо у земљи и расејању.
Проблем је што политички систем не дозвољава да такви шампиони воде државу.
Зато морамо да променимо политички систем.
Уместо форсирања неспособних у политичком свињцу, морамо да изградимо нови политички систем који ће да довести да државом управљају најбољи стручњаци и људи.
Када њих доведемо да управљају, они ће да почисте свињац и створиће слободно, праведно, поштено, отворено, радно и здраво друштву.
Које је спремно да се носи са новим технолошким изазовима XXI столећа.
Мој друштвени ангажман, који траје четири деценије и који ми је нанео много штете и невоље у животу, на линији је борбе за обнову Заједнице и људског достојанства.
Нисам уопште заинтересован, мада сам имао понуде, да учествујем у неком политичком пројекту који је у служби Тоталитаризма.
Сматрам да је то издаја Заједнице и одржавање накарадног политичког система, како би се одбранио гвоздени закон олигархије.
Дошло је доба да срушимо такав закон и такав политички систем.
То је историјски задатак наше генерације.
И поносан сам што у томе учествујем, упркос свим недаћама, негирањима и неразумевањима.
Моја борба за Заједницу има узвишени смисао.
И зато се не умарам, испуњена сам енергијом која се сама обнавља, јер је покреће смислена воља.
На крају, када сам већ започео ову теме, да је и завршим.
Често чујем наше грађане како, очајни због пропасти Србије, траже да, рецимо, неко ко је популаран води државу.
Например, Новак Ђоковић.
То је потпуно погрешно и не води нас решавању проблема у друштву.
Не треба популарни да води државу, него стручни.
То је огромна разлика.
Ако неко игра добро тенис, кошарку, добро пева или глуми, то не значи да је добар за вођење државе.
Пример кловна Зеленеско је најбољи доказ трагедије једног народа.
Залажем се да свако ради оно што најбоље зна и за шта је школован.
Успешан државник никада не може да победи Ђоковића у тенису.
Запамтите, најтежи посао на свету је вођење државе.
Грешке у вођењу државе плаћају милиони грађана.
Некада и својим животима.
Београд, 7533.г.жетвар
