О САНУ
САНУ организујуе Научни скуп „ ЕКОНОМИЈА – ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ И ЊЕГОВЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ“
Ево шта су навели у позиву за скуп :
„ Србија је достигла средњи ниво развијености, а међународно искуство показује да су многе земље остале дуго заробљене на том нивоу. Како избећи претходно, разматраће се на предстојећој конференцији која, са својих шеснаест излагања, истражује различите аспекте привредног раста Србије и његових детерминанти. Том приликом, анализираће се непосредни фактори привредног раста: шире историјски и друштвени, а онда економски, те улога (де)глобализације на будући привредни раст. Предузетништво и стартап сцена, као и технолошки прогрес, првенствено вештачка интелигенција, значајни су покретачи привредног раста развијених земаља које Србија жели да достигне; стога је посебна секција посвећена овим питањима. Анализираће се и неповољна демографска кретања у Србији која ограничавају привредни раст. Најзад, анализа економске неједнакости становништва у Србији треба, између осталог, да покаже како се плодови привредног раста распоређују.“
А, ево, ко ће да говори на том скупу :
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2024/11/EKONOMIJA-program.pdf
САНУ живи ван времена и простора.
Позив је преписан из пропалог доба социјалистичке економије.
А учесници?
Погледајте списак учесника.
Све саме перјанице пропале неолибералне економије.
Професори и доктори који су били директни учесници уништавања србске економије, данас треба да причају о привредном развоју.
Читава булумента неолибералних прегалаца, који су били министри, државни секретари, саветници, чланови невладиних агенција за сарадњу са владом, гувернери и остали државни послушници.
И сви су они директно учествовали у уништавању економије Србије.
Неолиберална економија је пропала.
Недавно је то потврдио још један неолиберални талибан, нобеловац, професор Џозеф Штиглиц.
https://www.dragas.biz/stiglic-priznanje/
И Џефри Сакс је променио мишљење.
Сада критикује све оно што је 1990.г. острашћено бранио.
Државни економисти у Србију остају доследни неолибералној идеологији.
Они морају да пропадну заједно са САНУ и тоталитарним системом Узурпатора.
Интересантно, морам то да нагласим због младих људи, који све више прате мој јавни рад, да у 41. години мог јавног и пословног деловања, никада ме није САНУ, Економски факултет или Удружење економиста позвало да изнесем своја економске решења.
Никада!
Мада сам имао приватне компаније по свету, које су биле консултанти држава Источне Европе и Азије, њихових привредних комора, моћних државних компанија и банака из Европе и разних пословних удружења, никога то у Србији није занимало.
Једноставно, моји политички и економски ставови су били економском естаблиштменту неприхватљиви.
Националсоцијалистима су сметала моја либерална економска начела.
Неолибералним фундаменталистима су сметала моја социјална начела заштите радника, пензионера, инвалида и убоге сиротиње.
И тако сам, преко четири деценије, остао забрањен.
Грађани Србије нису могли да добију прилику да чују моје економске ставове.
Нисам хтео да одступим од својим моралних, политичких и економских начела.
Поносан сам данас што сам остао доследан и што сам тачно предвидео данашњи економски слом неолибералне економије.
Хтео бих овде са истакнем неке моје пријатеље, уважене професоре, који су, такође, попут мене, били забрањивани и протеривани из јавности од стране напаљених неолибералних сатрапа.
Истичем неколико познатих проф. Слободан Комазец и проф. Јован Б. Душанић, те упокојени проф Јован Ранковић и проф Млађен Ковачевић.
Велика неправда је направљена према овим умним и родољубивим стручњацима, које нико није хтео да послуша, који су били шиканирани, одбацивани и потисковани из наше јавности од стране неолибералних јапијеваца без знања, искуства и паметни.
Они су били васпитани, културни и достојанствени, па су одлучили да се повуку, да не буду сувише наметљиви, јер нису хтели да улазе у лични рат са тим економским убицама.
За разлику од тих мојих пријатеља, упустио сам се у јавну борбу са тим лицемерима, полтронима, незналицама, поганим душама и интелектуалним одродима, који су продавали своје мишљење за добијене државне функције.
Неки од тих економских гмазова су се, колико видим, некако и докопали САНУ, мада они из економије – ништа не знају!
Одговорно тврдим да ти економски паразити никада нису направили на светском тржишту сто долара, евра, франака, фунти, јена, рубљи или јуана.
Никада ништа на тржишту нису сами створили, осим што су продавали маглу о неолибералној економији, која је уништила Западну цивилизацију.
Препотентни, надобудни, безобразни, арогантни, уображени, загрнути акдемским титулама, бесмисленим фразетинама, флоскулама и фуснотама, ове камарила економских мастурбатора је лепо уновчила пропале неолибералне идеје, смерно радећи на њиховом доследном примењивању у уништавању наше привреде, државе и грађана.
Уместо да се постиде и да се сакрију од јавности, да се добровољно пензионишу, да се јавно извине, поспу пепелом, бичују или полију катраном, да мушки део овог бенда оде у манастир да искаја грехе за све почињене економске злочине, ево њих, дотераних, веселих и орних за предавања, у салама САНУ да поново брбљају, блебећу, мрсомуде и брабоњају о стварима о којима доказано појма немају, јер да имају, да нешто знају, то би показали док су били моћни и на власти или уз власт, па несрећна Србија не би данас била у банкроту, него би била модерна и богата држава.
И таквим моралним протувама требам да ћутим?
И таквим какадемицима, редовним и дописним пискаралама, плагијаторима и бирократским лешинарима, ништаријама и економским убицама, треба да ћитим.
Нећу да ћутим!
Нека јавност зна праву истину.
Нека јавност зна ко је главни кривац за нашу економску трагедију.
Управо ти морални скотови, који су набили себи велике плате да би остварили велике пензије, учествујући у економском уништавању Србије.
Није крив, господо другови, онај несретни пољопривредни произвођач из Блаца, који гледа ријалити и гласа за демагога Узурпатора, није крив онај радник на стругу у Бачу, што верује да Узурпатор из свог џепа гради путеве, пруге и градове у води, није крив онај домаћин из Рибашевине што верује строго контролисаним медијима; крива је САНУ, Универзитет и овакви економски двопапкари, који служе свим тоталитарним режимима, који прихватају колонијални статус и окупацију Србије, који мисле главом шеснаестог чиновника ММФ-а и Светске банке, криви су јер су учествовали у злочину, залагали се за злочин и постали транзициони профитери неолибералне политике.
Србија не може да спаси, док из темеља не срушимо ту вавилонску кулу тоталитаризма, демагогије, лажи, преваре, пљачкања и окупације.
Морамо да променимо из корена пропали политички систем лажне представничке демократије и економски систем неолибералне економије.
То Зло морамо да уништимо, ако хоћемо да се спасимо.
Треба нам нови политички и економски систем.
Требају нам искусни, доказани, стручни родољуби са тржишта.
Имамо такве људе.
Стручњаци ПОКРЕТА МОБЕ вам нуде конкретна и оперативна решења.
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
Београд, 7533.г. коледар
