Početna Tekstovi О РЕЗОЛУЦИЈИ

О РЕЗОЛУЦИЈИ

237
0

REZOLUCIJA

 

Prvo, da analiziram tekst Rezolucije o Srebrenici. Ima, nažalost,  onih  egzibicionista koji učestvuju u svim javnim raspravama i pričaju o rezoluciji, mada je nisu pročitali. Otuda imamo mnogo  blebetanja i spinovanja, kako bi se prikrila suština. Zato postavljam sajt na kome možete da pročitate tekst rezolucije. https://pescanik.net/finalni-tekst-rezolucije-o-srebrenici/ .

Pažljivo analiziram napisano. Pozivanje na povelje UN, donete rezolucije i sudske presude,  navode se jer se odnose :„ za zločin genocida nad bosanskim muslimanima počinjenim u Srebrenici 1995. godine…“.Na koga se  onda sve navedeno odnosi? Na – bosanske muslimane! Tako piše.Ko je počinio zločin u Srebrenici? Hrvati? Šiptari? Amerikanci? Rusi? Počinili su ga – Srbi! Zato su vođe Srba optuženi, uhapšeni i presuđeno im je za zločin.Svi osuđeni za zločin su – Srbi! Otkud onda ta demagogija režima da Rezolucija ne optužuje Srbe? Niti Republiku Srbiju i Republiku Srpsku? Kakve su ovo propagandne gluposti branilaca Rezolucije? Ako ne piše Srbin, Srbija i Republika Srpska, onda znači da mi nismo optuženi. Budimo mirni i veseli, zabijmo što dublje glavu u pesak.

Rezolucija se nas ne tiče.Opušteno! Možete da nastavite da lažete i kradete! Nastavak ove maratonske rečenice je katastrofalan. „ … koji je utvrdio da djela počinjena u Srebrenici predstavljaju djela genocida, potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovječnosti, ratne zločine ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog ljudskog prava, i naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljito istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, osobe odgovorne za takva djela, kako bi se izbjeglo njihovo ponavljanje i kako bi se tražio održivi mir, pravda, istina i pomirenje, za koje je potrebno učešće žrtava i preživjelih kao i članova njihovih porodica je centralno, pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli posljednjih godina u pogledu borbe protiv nekažnjivosti i osiguravanja odgovornosti za genocid, zločine protiv čovječnosti, ratne zločine i druge neviđene zločine ostvarene kroz sistem međunarodnog krivičnog pravosuđa, u tom smislu prepoznaje poseban doprinos MKSJ-a i naglašava važnost spremnosti međunarodne zajednice da preduzme kolektivnu akciju preko Vijeća sigurnosti, u skladu s Poveljom, i na osnovi od slučaja do slučaja kako bi se dodatno osigurala odgovornost za genocid i sprečavanje istog.“ Da li ste vi razumeli ovu smušenu i nepismenu rečenicu? Šta znači : „ potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid…“? Kakav je ovo rogobatan stil?

Zar to nije moglo jednostavnije da se napiše da svi razumemo? Ima i nelogičnih zaključaka.„ … kako bi se izbjeglo njihovo ponavljanje i kako bi se tražio održivi mir, pravda, istina i pomirenje, za koje je potrebno učešće žrtava…“. Kako žrtve Srebrenice da učestvuju u traženju mira, pravde, istine i pomirenja? Zar oni nisu već stradali? Jasenovačke žrtve i druge žrtve nevinog srbskog naroda , recimo, niko ovako nije pozivao da uzme učešća u traženju pravde i istine. Ko su onda odgovorni za zločin? Piše potpuno jasno ko je odgovoran : „ … naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država..“ Kojih država? Hrvatske? Amerike? Rusije? Država u kojima živi narod optužen za genocid. Kako su optuženi Srbi, onda je to jedina međunarodno priznata država – Republika Srbija. Srbi i Srbija su genocidni. To je zaključak. Branioci Rezolucije ovo ne žele da vide. Rezolicija ne dozvoljava nikakvu raspravu i sumnju u počinjeni genocid. „2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao historijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, također u znak sjećanja, u cilju sprječavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti.“ Zabranjuje se svaka kritika, dokaz, iznošenje sumnje, jer Veliki Brat korporativnog fašizma to ne dozvoljava.Sve je, dakle, spremno da se Srbi i Srbija proglase da su genocidni. Imaju sada glavnog krivca. Mogu tako da prikriju sve  genocide onih koji su genocid zaista vekovima činili. Ili ga danas čine u Gazi, ali to politička oligarhija Zapada ne sme da proglasi za genocid. Njihov genocid nije genocid. Međunarodno pravo više ne postoji. Zdrava pamet je strogo kontrolisana. Politički totalitarizam je isključivo u funkciji Zapadnih država i njihovih oligarhija.Koji su stvorene i uzdigle sa na genocidu.Sada im je pružena jedinstvena prilika da osvete drevnim Srbima.Koji ih hiljadama godina nerviraju, jer svedoče o pravoj istoriji evropske civilizacije.Koji su remetilački faktor na Helmu i koje treba, napokon, biološki uništiti.Optužbe za genocid je ugaoni kamen za uništavanje nepredvidivih Srba.Sve je to istorijska konstanta koja se hiljadama godina ne menja.Tačnije, prvi genocid u istoriji čovečanstva su izvršili oko 2.500 g.p.n.e. preci današnjih evropskih naroda, koji su došl iz azijskih stepa, primitivni, krvoločni i nasilni, pobili mirne, dobrodušne i naivna naše pretke Vinčance i uništili prvu evropsku kulturu. O tome oni ne govore. Nažalost, veći problem je što većina Srba o tome ništa ne zna.  Zašto ne zna? To je ključno pitanje koje traži, konačno, prave odgovore. Zato je naš zadatak da objavimo novu nacionalnu istoriju, da odbacimo falsifikovanu istoriju i da obrazujemo naše potomke kako im se ne bi ponovile naše gluposti iz prošlosti. Nemamo više biološkog potencijala da pravimo kobne nacionalne promašaje. Ne smemo da dozvolimo da nas vodi najgori politički ološ, koji su ucenjeni i koji ništa ne znaju. Videli smo jednu  loše izrežiranu predstavu na sednici UN. Ponašanje podlog Uzurpatora je neprihvatljivo, diplomatski nesuvislo i politički štetno za naše državne i nacionalne interese. Suze su bile, naravno, lažne, kao i čitav tiranski sistem Veleizdajnika. Ali, pođimo redom, da dokažemo da je  glasanje bilo farsa i da nema nikakvo pokriće u međunarodnom pravu. Koristim se stručnim tekstom dr Milana Blagojevića, redovnog profesora ustavnog prava iz Banja Luke, kako bih preciznije izneo moje kritičke primedbe.Prvo, ne treba nam nikakvo znanje međunarodnog prava, dovoljno je da imamo zdravu srbsku, drevnu pamet, kvantni um, da znamo piljarsku matematiku i da onda postavimo pitanje –  izvinite, kakva je to vaša demoNkratija u kojoj od 193 članice UN glasa za rezoluciju 84 države i rezolucija se prihvati odlukom većine? Zar to nije suludo? Gde je tu većina? Zar to nije krucijalni dokaz o prevari? Otkad je 84 većina broja 193? Kada znamo da je protiv glasalo 19 država i da je 68 država bilo uzdržano, onda je to zbir od 87 onih kojih nisu glasali za rezoluciju. Zar 87 nije veći broj od 84? Ako jeste, onda rezolucija nije izglasana, jer nema odluke većine država. Ako je 84 veći broj od 87, onda je uništeno međunarodno pravo i nametnuto nasilje američkog korportaivnog fašizma, koji namerava, na ovakav prevaran način, da porobi čitav svet. Drugo, prema odredbama člana 18. Povelje UN propisano je da za usvajanje odluke o važnim pitanjima, potrebno je da glasa za – 2/3 država, dok je za „ostala“ pitanja, manja važna, potrebno obezbediti običnu većinu od 51% glasova. Koliko je 2/3 od 193? Za usvajanje rezolucije je moralo da glasa za -129 gdržava. Za rezoluciju su glasalo samo 84 države, pa je time rezolucija ništavna. Obična većina je 97 glasova, što, takođe, nije ostvareno, pa se ne može smatrati rezolucija validnom, uprkos pravničkim kerefekama da se nekako nategne lažna većina. Posebno je ineresantno da, prema istom članu 18. Povelje UN, rezolucija o genocidu nije važno pitanje i da je svrstana u ostala, manje važna pitanja. Zar genocid nije važno pitanje za čovečanstvo? Zar to nije među najvažnijim pitanjima međunarodnog prava? Pa, kako će se onda, na osnovu teksta predloga rezolucije, da spreči genocid u budućnosti, ako je to nevažno pitanje? Predlagači rezolucije usled svoje bahatosti o tome nisu ni razmišljali. Naučili su sve da dobiju ucenama, pretnjama i na prevaru.  Pošto su stavili da je genocid nevažno pitanje, onda je njihova rezolucija ništavna. Treće, rezolucija predstavlja flagrantno kršenje članova 10, 11 i 12. Povelje UN, koji, svaki pojedinačno, zabranjuje Generalnoj skupštini UN da donosi bilo kakve preporuke, u koje spada rezolucija, o bilo kojim pitanjima o kojima se u isto vreme bavi Savez bezbednosti UN na osnovu Poglavlja VII Povelje UN. Naime, Savet bezbednosti više od 30 godina u kontinuitetu obavlja svoje zadatke održavanja mira u BiH i doneo je, za to vreme do danas, preko 40 različitih rezolucija, kojima je preduzeo brojne mere i radnje u BiH. To onda znači, da je Generalnoj skupšini UN, prema članovima 10, 11 i 12. Povelje UN, zabranjeno da donosi bilo kakve odluke o bilo kojem pitanju vezanom za BiH, sve dok SB obavlja prema BiH svoje navedene zadatke. Rezolucija je ništavna. Prof Milan Blagojević predlaže, na osnovu iznetog, da Srbija podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv svake od država koje su glasale za rezoluciju o Srebrenici i da od tog suda traže da poništi rezoluciju, jer je njome povređena Povelja UN, da do donošenja takve presude Sud izda privremenu menu zabrane, odnosno suspenzije te rezolucije. Evo, pravnog sredstva kako da se poništi rezolucija.Hoće li Srbija to da uradi? Neće! Zašto neće? Zato što Srbiju vodi ucenjeni Uzurpator koji je dobio zadatak da uništi Srbiju i da satre Srbe, koji taj svoj zadatak odlično obavlja i koji ima punu podršku svojih gazda sa Zapada. Može da radi šta hoće,  može da uvede kult ličnosti, diktaturu,da laže, namešta izbore, pljačka i ubija, sve mu tolerišu, jer se građani Srbije ne bune, uvereni da Zapad ima dobre namere prema Srbiji i da treba da ispunjavamo sve naredbe bankrotiranog Zapada. Građani Srbije, nažalost, ne razumeju šta se u svetu događa. Veruju da je Zapad još uvek moćan i večan. Potkupljeni su stalnim zaduživanjem i lošom propagandom. Neće da izgube dostignuti konformizam i čekaju da im neko drugi donese slobodu. I sada dolazim do onog što je, prema mom mišljenju, presudno važno za razumevanje naše današnje tragedije. Dospeli smo u poziciju da izgubimo državu i da budemo saterani pod jednu osušenu šljivu, jer smo mi jedini krivci za takvo stanje. Niko nam drugi nije kriv. Mržnja Zapada prema nama je hiljadama godinama stalna i tu se nije ništa promenilo.  Niti će se promeniti. Na to moramo u nacionalnom proračunu da računamo. Rusija je, na našu sreću, postala imperija, ali ona ima svoje nacionalne interese. Ne mogu Rusi više da vole Srbiju od nas. Ne možemo da čekamo da Rusi izađu na Dunav i da nas onda oni spase. Moramo sami da se spasimo. Sloboda se osvaja. Borbom! Isto kao što se optužba da smo genocidan narod mogla odavno da pobije. Zašto to nije urađeno? Šta su radili srbski političari od  dana počinjenog zločina do danas da dokažu svetskoj javnosti da nije bilo genocida? Ništa! Predlagao sam, posle potpisanog Dejtonskog sporazuma, da se pohapse svi oni koji su, pozivajući se da brane Srbe, počinili zločin i da im se sudi u Srbiji. Bahati Milošević ništa nije učinio da procesuira zločince. Predlagao sam čelnicima DOS-a da oni pohapse i izvedu na suđenje sve ratne zločince, da uhapse Miloševića i sve njegove satrape, da im se sudi za veleizdaju države i da im se konfiskuje oteta imovina od države i građana. Ali, pokvarene i potkupljive Dosmanlije su bili zauzeti pljačkom države.Mnogo im je lakše bilo da isporuče Miloševića, da uzmu pare, da sprovodu neoliberalni koncept šok terapije i izvrše operaciju bez anestezije, te da upravljanje državom predaju u ruke stranih namesnika. Tako smo dobili Uzurpatora. Licemera, pokvarenjaka, mekušca, prevaranta, kriminalca, nasilnika,  lažova, demagoga i tiranina, koji nas uništava i koji loše glumi. Uzurpator je naš originalan produkt. Mi smo ga stvorili našim nezameranjem, nečinjenjem, konformizmom, zatvaranjem očiju i povodljivim dodvoravanjem.Umesto da dostavimo svu dokumentaciju o tome šta se zaista dogodilo u Srebrenici, da dostavimo šta se sve dogodilo Srbima u BiH, da izvedemo sve svedoke  i prikažemo istinu svetskoj javnosti, mi smo dozvolili da nas događaji zaskoče, zbog naše nemarnosti, aljkavosti, površnosti i gluposti. Mi smo za sve  krivi. Nikoga drugoga ne okrivljujte. Vi ste krivi jer ćutite i trpite. Saginjete glavu i zatvarate oči. Nećete o tim teškim temamam da pričate. Zamaraju vas teške teme iz prošlosti. Prija vam banalna svakodnevnica i malogradžanerski potrošački konformizam. Zato, gospodo drugovi, propadamo. Zato nam se sve ovo dešava.  Nema katarze! Nema pročišćenja! Ali, nažalost, to nije kraj našim nevoljama. Nesreća se valja prema nama. Mi ne želimo da se sučelimo sa istinom. Prija nam zaduživanje i laž Uzurpatora. Lajkujemo njegove suze, držanje zastave, grljenje i slavljenje pobede, čudeći se primitivizmu i banalnosti. Smejemo se, sprdamo i krstimo. Ali, ništa ne preduzimamo. Čekamo da neko drugi uradi ono što je naša istorijska obaveza.  Ako hoćemo da nešto u državi i društvu promenimo, onda moramo da počnemo od sebe da se menjamo. Mi moramo da se promenimo iz temelja. Kada se mi promenimo, kada postnemo pametniji, mudriji, bolji i preduzimljiviji, onda možemo da promenimo politički i ekonomski sistem. Vremena nemamo za gubljenje. Treba odmah da počnemo da se sami spašavamo.  Ako to ne uradimo svojom slobodnom voljom, nevolja će da nas natera. Tada će ulog da bude mnogo veći. I ishod našeg spasenja će da bude neizvesniji.

 

Beograd, 7533. g. trešnjar