О КОМЕСАРУ БЛЕСАРИ
О неталентованом, режимском писцу и муцавом, пијаном амбасадору Коштунице др Војислава, кога сам назвао КОМЕСАР БЛЕСАРА, писао сам већ кртички у два наврата.
Анализирао сам две његове књиге-памфлете, јер нико није смео да се супростави режимском шкрабалу, колумнисти држи да набијем новина, омиљеном писцу аутошовиниста у терању и пријатељу два блентава председника државе, без обзира на њихове супротно-исте идеологије, који редовно добија сву пажњу режимских медија.
https://www.dragas.biz/komesar-blesara/
https://www.dragas.biz/basarin-isprdak/
Е, тај острашћени гмаз наше списатељске клоаке, који је потпуно пропао на дно још неотвореног рудника литијума, за кога се залаже, јер има поданичку, паланачу свест покорног слуге, курирски менталитет лицемера, моћног корпоративног фашизма, његово перверзно, некрофилско паразитирање на лешевима наших великих писаца, мржња према њима, јер никада не може да напише једну њихову смислену реченицу, болесно баљезгање и брабоњање нарцисоидног мастурбатора, усудио се,ево, како видим, поново, Зло му не да мира, да нападне Иву Андрића онако како се то простачки и вулгарно ради по нашим књижевним борделима.
Како ни овога пута нико у нашој књижевној јавности нема смелости да том уображеном и агресивном, лајавом и бесном, Керберу успостављеног тоталитарног режима, ништа отворено напише, да га нападне, да му запрети да престане да лаје, да му завали шамарчину и отера га за казну у ћошак, да га сјави тамо где му је место, уз ноге његовог полуделог господара, онда је, ето, мени остављено да устанем у одбрану нашег Андрића.
Цитираћу бљувотине овог лицемерног користољубца и партијског шибицара, скоројевића и подлаца, патриЈоте по потреби и аутошовинисте у позиву, све по задатку каријере, пијаног амбасадора испод стола наше дипломатске пропасти, да бисте, господо другови, видели како може једна хуља да падне тако ниско и да покаже да нема граница људској зависти, мржњи и глупости.
Наравно, захваљујем се људима који прате мој јавни рад, што су ми доставили овај цитат из његове колумне, јер не читам булеварске сплачине за слуђивање поробљеног, али још увек литијумом не затрованог народа.
„ Није ми било друге него да останем у реду за сахрану и чекам да умрем по Андрићевом протоколу, надајући се да у предсмртним сатима бар нећу пити сопствену мокраћу, правити будалу од себе или – што је горе – штипати медецинске сестре за дупета, као што је чини Андрић.“
Само бедник, морална протува и неталентовани писац, шкрабало по позиву режима, може да напише овакве гадости.
Само режимска битанга и нитков, клошар, који паразитира на парадржавном ангажману, може да буде, попут његовог шизофреног Газде, безобразан, злурад и пакостан.
Који је смисао оваквог бљувања?
Уздизање своје баналне безначајности.
Једини начин је да се велики писац понизи спрдањем.
И да он себе уздигне, тврдећи да такав никада неће бити.
Али, кога брига за тебе, када ти ништа не представљаш.
Пљувањем у ваздух, себе се испљувао.
Требао си да узмеш, лењивче, биографије великих, светских писаца и да видиш шта су они све радили у свесном стању.
И?
Да ли је то умањило њихову величину генијалних писаца?
Није.
Увек оцењујемо дело писца, уместо самог писца.
Комесар Блесара нема никакво дело и то је његов велики проблем.
То сазнање га разара и пакосним чини.Загађује јавност својом погани.
Зато, моја порука – Куш! Место!
АПОРТ!
Београд, 7533.г. гумник
