BANKROT
Branko Dragaš
PODSEĆANJE – O bankrotu sam pisao daleke 2009.godine. Mislim da je danas dobro da se toga podsetimo. Natapanjem polako, ali sigurno, dolazimo do razumevanja javnosti. Koja je u strahu kada se kaže – bankrot.Zašto je u strahu? Plaše se sučeljavanje sa istinom. Bankrot je upravo to – sučeljavanje sa teškom i poraznom istinom.
ISTORIJAT – U poslednjih 200 godina više od 107 država je bankrotiralo najmanje 248 puta.Navodim samo neke države. Španija je bankrotirala -13 puta. Argentina – 9 puta.Brazil, Meksiko, Utugvaj, Čile i Rusija -9 puta.Grčka- 7 puta. Portugalija – 6 puta. Nemačka -3 puta. Autrija – 2 puta.Kipar – jednom u 2013.godini. I? Šta se dogodilo? Da li su te države nestale? Nisu. Prošle su kod bankrot i nastavile dalje da postoje.Znači, bankrot je lekovit.
SMISAO – Pokušavam našoj javnosti preko četiri decenije da objasnim lekovitost bankrota.Ali, nažalost, to jako teško ide.Strah od bankrota potiskuje razum. Sećam se da sam pre dve decenije, kako to daleko izgleda, na večernjoj emisiji u Nišu, na kojoj su učestvovali predsednik privrednog suda, profesor pravnog fakulteta, državni sekretar iz pravosuđa i moja malenkost pkušavao da, pomenutu gospodu, ubedim o značaju i smislu bankrota i pogrešnom shvatanju stečaja. Uprkos svim mojim nastojanjima, nisam uspeo da ih ubedim. Bio sam primoran, radi odbrane mog stava, da uporedim stečaj i bankrot sa bolnicom.Kada je pacijentu loše, mora da se smesti u bolnicu. Zadatak lekara je da ga izleče. Nekom terapijom ili operacijom. Nakon primene terapije i izvršene operacije, pacijent odlazi kući. Redosled je jasan pregled -dijagnoza – terapija – operacija – šok soba – bolnička soba – otpust – kuća – posao.
STEČAJ – Ne odlazi pacijent u bolnicu da bi završio u mrtvaćnici i na groblju. Naši stečajevi su smrtonosni za posrnule kompanije. Odlazak u stečaj se posmatra kao likvidacija i sahranjivanje kompanije. Koja donosi veliku korist stečajnim upravnicima. Naime, stečaj je odličan biznis. Krčmiš ono što nisi stvarao. Gledaš da stečaj traje što duže. Sve dok ne pojedeš svu imovinu i ne sahraniš kompaniju. Dobar biznis je kada vodiš više stečajeva. Rekorderka je bila jedna gospođa iz Kruševca koja je vodila 64 stečaja. Ako je mesečno u svakom stečaju uzimala 1.000 evra, onda možete da izračunate koliko je to profitabilan posao. Profitabilniji od Maratonaca koji trče počasni krug.
MARATONCI – Nisam uspeo da ubedim učesnike večernje rasprave u moje ideje. Uprko svim mojim argumentima i primerima, ostali su uporni i tvrdoglavi u svojim totalitarnim stavovima. Mislim da se taj duh sahranjivanja srbske privrede održao do danas. Tragikomični sukob srbskih Maratnonaca će se završiti međusobnim uništavanjem i propasti države. Nalazimo se u zoni opasnog krvavog raspleta.
KLINIKA – Nikada mi nije bilo jasno zašto ne sledimo primere uspešnih država. Recimo, Singapura. Koji je napravio ekonomsko čudo na vulkanskom poluostrvu. Zahvaljujući odlučnom, disciplinovanom, strogom i radnom vizionaru Li Kuan Ju, koji je vladao od 1959 do 1990.g. i napravio od Singapura jednu od najbogatijih država na svetu. On je tvorac Klinike za bolesna preduzeća. Kroz koju su prošle mnoge kompanija, kako bi ozdravile i vratile se na tržište. One koje nisu imale tržišnu perspektivu nisu spašavane. Njihova oprema , ljudstvo i privredni resursi su prebacivani u druge kompanije, koje su imale tržišnu budućnost.Tako je Singapur postao ekonomski tigar. Danas 6,04 miliona stanovnika pravi 660 milijardi dolara godišnje i ima kupovnu moć po stanovniku 137.342 dolara, dok opljačkana i uništena Srbija sa 6,6 miliona stanovnika ima BDP realan 53 milijarde dolara i kupovnu moć oko 8.000 dolara po glavi stanovnika.
POKUŠAJ – Kada sam devedesetih godina boravio u Singapuru i kada sam se upoznao kako Klinika za bolesna preduzeća izgleda, pokušao sam to da prenesem u Srbiju i Jugoslaviju.Nameravo sam da otvorim kompaniju sa takvim nazivom i da tako pokažem političkim neznalicama šta država treba da radi. Moji sardnici su sve papire uredno predali u APR za registraciju nove kompanije. Odbijeni smo. Zašto? Moramo kao klinika da imamo kolor dopler, rengen i drugu medicinsku opremu za pregled pacijenata.
LEKOVITOST – Bankrot je lekovit za ozdravljenje bolesne privrede i bolesnih preduzeća. Bankrot je suočavanje sa realnom ekonomskom istinom, koja je uvek bila ista : veliki troškovi nisu mogli da pokriju male prihode, države, kompanije i domaćinstva, koja su morala da se narkomanski zadužuju. Tako nastaje – dužničko ropstvo. Okupacija države, kompanije i domaćinstava od zelenaša bankara.Ako hoćemo da izbegnemo agoniju, onda proglašavano Bankrot. Zvanično obaveštavamo sve poverioce da nismo u mogućnosti da plaćamo dugove i kamate. Priznajemo građanima države, zaposlenim u kompaniji i članovima porodice da moramo da drastično smanjimo troškove i da povećamo prihode, kako bismo mogli da opstanemo. Bolne rezove moramo da napravimo. Nema drugog rešenja. Istina uvek mora da boli one koji su živeli u zabludi, lažima, neradu i velikim troškovima. Počinje doba otrežnjenja. Nažalost, danas građani Srbije, zaposleni u kompanijama i členovi porodica još ovo nisu shvatili. Većina i dalje veruje u propagandne laži bankrotiranog režima i ne želi da sluša trezvene i opominjuće apele stručnjaka MOBE. Cenu moramo da platimo naše povodljivosti, gluposti, uobraženosti, lenjosti i banalnosti. Cenu, naravno, uvek plaćaju građani.
POLITIČARI – Politički ološ pothranjuje zabludu povodljivih građana i ne žele da im saopšte istinu, nisu spremni da proglase bankrot, već nastavljaju da zadužuju državu i tako stvaraju još veći problem. Otežavaju i poskupljuju vreme našeg spasa. Zbog takvog sluđivanja i zaluđivanja građana, bolno će biti buđenje. To vreme je pred nama.
MRAČENJE – Nemojte da nam mračite! To je poklič zavedenih građana. Koji neće da čuju dokaze i argumente stručnjaka MOBE. Ne mračite! Biće sve -ok! Biće plata i penzija! Uzurpator nam je obećao zlatno doba. Ne mračite! Urla korumpirana opozicija. Ne mračite! Nadvikuju se Happy analitičari, dok prikupljaju pale mrvice ispod bogate trpeze političkog ološa i tajkuna. Ne mračitre! Besno nam dobacuju srbski intelektualni odrodi, koji služe svim totalitarnim režimima i koji baljezgaju o parlamentarizmu, strankama, izborima i evolucionalnom putu našeg spasa.
2009 – Plan bankrota, koga sam izneo i objavio te godine, plan koji nije bio uopšte primećen i koji je izazvao sprdanje prodane i bedne srbske intelektualne kvazieltite, sadržao je u sebi sledeće odredbe :
Ukoliko želimo istinski da spasimo Srbiju i građane od dalje propasti potrebno je da se u državi ODMAH proglasi – BANKROT.
Država Srbija proglašava bankrot i preduzimaju se POLITIČKE I VANREDNE EKONOMSKE MERE . Primenjuje se 25 političkih i 101 ekonomska mera.
POLITIČKE MERE :
a/ USLOVI
1. SMENA – Vlada Republike Srbije se smenjuje,
2. IZBORI – zakazuju se vanredni parlamentarni izbori,
3. PARLAMENT – Gornji dom-SENAT – 30 senatora, Donji dom – 72 poslanika
4. OKRUGLI STOLOVI – održavaju se okrugli stolovi na RTS oko strategije izlaska iz krize,
5. OTVARANJE MEDIJA -mediji sa nacionalmom frekvencom obezbedjuju nastupe za stručna udruženja i nezavisne stručnjake.
b/ REŠENJA
1. FORUMI – elektronski forumi o načinu izlaska iz krize,
2. ELEKTRONSKA VLADA- elektronski predlozi gradjana iz zemlje i rasejanja o kandidatima za sastav nove vlade.
3. KAMPANJA – ograničavaju se vreme,prostor i finansijska sredstva za vođenje političke kampanje
4. ZABRANA – zabranjuje se korišćenje državnih resursa za političku kampanju stranaka,
5. KRIVIČNO DELO – potkupljivanje birača poklonima,robama ili novcem smatraće se krivičnim delom i poništavaće se rezultati u tim izbornim jedinicama izborne liste koja to bude radila, a protiv odgovornih će biti podignuta krivična prijava,
6. LAŽNA IZBORNA OBEĆANJA- kažnjavaće se po novom zakonu,
7. VLADA NACIONALNOG SPASA – sastavljena od 12 članova, premijera, dva potpredsednika i 9 ministara.
8. POLITIČKI TIM VLADE – ministarstva : spoljnih poslova, pravde, vojske, policije i prosvete,
9. MENADŽERSKI TIM VLADE – ministarstva : ekonomije, finansija, poljoprivrede i zdravstva,
10. POTPREDSEDNICI – jedan potpredsednik vodi politički tim Vlade, a drugi potpredsednik vodi menadžerski tim vlade
11. GUVERNER – član menadžerskog tima Vlade.
12. PLATE – polititički tim Vlade ima plate dva puta veće od prosečne plate u privredi Srbije,
13. FUNKCIJE – članovi Vlade ne smeju da se imenuju na nikave funkcije, zabranjuje im se primanje poklona i finansijskih sredstava,
14. MENADŽERSKE PLATE – menadžeri u Vladi rade za platu od 1 / jedan/ evro godišnje.
15. BONUSI – menadžerski tim Vlade dobija procenat od ostvarenog povecanja BDP, a deo od svog bonusa isplaćuju političkom timu vlade,
16. UGOVORI – predsednik Vlade potpisuje sa Parlamentom Ugovor o ispalti bonusa i potpisuje ugovore sa članovima vlade,
17. GARANCIJE – članovi Vlade moraju da založe pod hipoteku svu svoju imovinu,
18. POPIS IMOVINE – svi članovi Vlade, svi poslanici i senatori i svi direktori javnih preduzeća moraju da dostave popis svoje imovine,
19. JAVNI NASTUPI – svi članovi Vlade,svi poslanici i senatori nastupaju u javnosti samo kao predstavnici države,braneći ugled državne funkcije,
20. ETIČKI KODEKS – usvajanje kodeksa javnog ponašanja za sve državne službenike.
VANREDNE EKONOMSKE MERE
1. SMANJIVANJE DRŽAVNIH TROŠKOVA- odmah smanjivanje svih državnih troškova za 25%,
2. TROŠKOVI DRŽAVE SE OGRANIČAVAJU NA 25% BDP
3. PLATE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA- ograničavaju se sve plate u državnim službama,i državnim preduzećima tako da najveća plata može da bude dva puta veća od prosečne plate privrede,
4. UPRAVNI ODBORI – plate članova upravnih odbora se ograničavaju na prosečnu platu u privredi,dok se bonusi isplaćuju po Ugovoru o realizaciji,
5. PLATE POSLANIKA – plate poslanika se ograničavaju do dva puta prosečne plate u privredi,,
6. SMANJIVANJE BIROKRATIJE – plan smanjivanje zaposlenih u državnim službama tako da od 28.000 činovnika ostane 5.000, a u lokalnim samoupravama od 22.000 ostane 4.000 službenika,
7. ZAPOŠLJAVANJE BIROKRATIJE – povoljni krediti za zapošljavanje državnih službenika u privatnom sektoru,
8. KOMPJUTERIZACIJA DRŽAVNE UPRAVE – opšta kompjuterizacija državne uprave,parlamenta,Vlade,lokalne samouprave i javnih preduzeća,
9. ŠALTER ZA PRIVREDNIKE – osniva se jedinstven šalter u svim opštinama za privrednike i investiore koji završava sve papire privrednicima elektronskim putem i bez čekanja,
10. ŠALTER ZA STRANE INVESTITORE – osniva se jedinstven šalter u svim opštinama za strane investitore, koji završava sve papire potrebne za otpočinjanja biznisa u Srbiji,
11. SUD ZA PREDUZETNIKE – u okviru Trgovinskog suda osniva se odeljenje za preduzetnike: potpisivanje ugovora,naplata potraživanja,sporovi i arbitreže će se vršiti efikasno i brzo.
12. UVOĐENJE INSTITUCIJE BANKROTSTVA,
13. RACIONALIZACIJA UPRAVE – plan racionalizacije državne uprave radi pružanja efikasne usluge gradjanima,
14. RACIONALIZACIJA POSLOVANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA – uvodi se jedinstveno elektronsko poslovanje za sve privredne subjekte,
15. RACIONALIZACIJE PORESKE UPRAVE – elektronsko poslovanje čitave poreske uprave
16. RASPRODAJA VOZNOG PARKA – višak voznog parka će se rasprodati i ostaće samo 20 luksuznih automobila za potrebe najviših državnih funkcionera,
17. ZGRADA ADMINISTRACIJE – sva državna administracija će se smestiti u Palati administracije na Novom Beogradu,
18. ZGRADA NARODNE BANKE – guverner i činovnici NBS sedeće u zgradi Kralja Petra i Bulevaru Aleksandra,dok će se zgrada na Slaviji izdati,
19. IZDAVANJE DRŽAVNIH OBJEKATA – svi državni objekti će biti izdati za komercijalnu upotrebu,
20. KONTROLA DRŽAVNOG REVIZORA – jačanje službe državnog revizora i revizija svih državnih računa i računa političkih stranaka,
21. UKIDANJE AGENCIJA – ukidaju se sve državne agencije i njihove poslove preuzima resorna ministarstva,
22. UKIDANJE SVIH PLAĆENIH SAVETODAVNIH TELA VLADE,
23. RACIONALIZACIJA MREŽE AMBASADA- smanjivanje broja ambasada, racionalizacija diplomatske mreže i uključivanje dijaspore u diplomatiju,
24. IZRADA NOVOG EKONOMSKOG PROGRAMA -rok 15 dana,
25. IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA – strateške oblasti razvoja postaju: zdrava hrana,voda,energija,zdravstvo,infrastruktura i mala i srednja preduzeća,
26. STRUČNI TIM PRIVREDNIKA – 4.000 privrednika postaju savetnici Vlade i rade na procenat od realizacije poslova u privredi,
27. STRUČNI TIM DIJASPORE – 4.000 istaknutih pojedinaca iz dijaspore dobija diplomatske pasoše i rade na procenat od realizacije poslova za državu,
28. STRUČNI TIM STRANACA- 4.000 stranih državljana dobija diplomatski pasoš Srbije i rade na procenat od realizacije poslova za državu,
29. OPŠTA LIBERALIZACIJA POSLOVANJA PRIVREDE,
30. PONUDA PROZVODNOG PROSTORA – prazan državni proizvodni prostor će se ponuditi besplatno na upotrebu preduzetnicima koji zapošljavaju radnike, sa pravom posle tri godine preče kupovine prostora,
31. ZABRANA PRETVARANJA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA U GRADJEVINSKO ,
32. OBRADA NEOBRAĐENOG ZEMLJIŠTA – država stimuliše i organizuje obradu 400.000 ha neobrađenog zemljišta,uz nadoknadu vlasnicima zemlje,
33. BUDŽET ZA POLJOPRIVREDU – povećava se na 1,8 milijardi evra
34. ORGANIZOVAN OTKUP POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA,
35. GARANTOVANE OTKUPNE CENE,
36. OTVARANJE SLOBODNIH PIJACA I ULICA- za slobodnu trgovinu poljoprivrenim proizvodima,,
37. PARITETI – država utvrđuje paritete u proizvdnji poljoprivrednih proizvoda,
38. IZVOZNA MREŽA – osnivanje 1000 prodavnica i 1.000nacionalnih restorana po svetu,radi plasmana naše hrane,tako da država ima 50% vlasništava, a pojedinci u dijaspori 50% nove kompanije.
39. ČIŠĆENJE KANALA – organizovati čišćenje 22.000 km kanala i 960 km vodotokova DTD,
40. NAVODNJAVANJE – podizanje sistema navodnjavanja sa 1,5% na 25% obradivih površina Vojvodine,
41. POLJOPRIVREDNI OTPAD – prikupljanje 10 miliona tona otpada,prerada u energiju , zamena 700.000 t nafte i zapošljavanje 24.000 radnika,
42. SUFICIT U POLJOPRIVREDI – cilj ostvarivanje 10 milijardi evra u izvozu poljoprivrednih proizvoda,
43. KREDITI ZA POLJOPRIVREDNIKE – Banka za razvoj odobrava povoljne kredita za poljoprivrednike po kamatnoj stopi od 1% godišnje.
44. BANKA ZA RAZVOJ – Fond za razvoj se pretvara u Banku za razvoj, svi depoziti državnih kompanija prelaze u BR i krediti se odobravaju za pokretanje privrede , izvoza i supstituciju uvoza po stopi od 3-5% godišnje
45. INVESTICIONA BANKA – f ormiranje IB sa većinskim državnim kapitalom za finansiranje investicionih projekata,
46. SRPSKA BANKA – formiranje štedno-kreditne banke za građane sa većinskim kapitalom države
47. PBS-PRAVOSLAVNA BANKA SRBA – banka u dijaspori,
48. DOBIJANJE KREDITA NA OSNOVU ZLATNOG I SREBRNOG DEPOZITA,
49. OSLOBAĐA SE CARINA, AKCIZA I UVODI POREZ NA PROMET OD 1% TRGOVINA ZLATOM, SREBROM I PLEMENITIM METALIMA
50. PODRŠKA PORODIČNIM MANUFAKTURAMA – liberalizacija poslovanja,
51. MULTIKOMPENZACIJA – sprovodi se svakodnevna i permanentna multikompenzacija u privredi,država je nosilac multikompenzavije i počinje da ispunjava sve svoje stečene obaveze,
52. KREDITNA PODRŠKA IZVOZNICIMA – neto izvoznici dobijaju kredite iz BR po kamatnoj stopi od 1% godišnje,
53. SUPSTITUCIJA UVOZA – kompanije koje vrše supstituciju uvoza domaćom proizvodnjom dobijaju povoljne kredite iz BR po kamatnoj stopi od 1% godišnje,
54. SLOBODAN DEVIZNI KURS – devizni kurs se formira slobodno na tržištu,
55. UVOĐENJE EVRA – pored dinara uvodi se evro u platni promet,
56. DONOŠENJE ZAKONA O DENACIONALIZACIJI,
57. DONOŠENJE ZAKONA O NACIONALNIM RESURSIMA,
58. VRAĆANJE IMOVINE LOKALNIM SAMOUPRAVAMA,
59. PORESKA DECENTRALIZACIJA – 75% prikupljenih poreskih prihoda ostaje lokalnoj samoupravi,25% se prenosi budžetu Republike,kod Pokrajine 5% ostaje pokrajini ,a 20% budžetu Republike.
60. SMANJENJE PDV – smanjuje se PDV na 10%,
61. NAPLATA PDV – PDV se plaća na fakturisanu realizaciju,
62. PORESKE OLAKŠICE – uvode se poreske olakšice za poljoprivrednike,pronalazače,preduzetnike,strane investitore,izvoznike i one koji vrše supstituciju uvoza
63. SMANJENJE POREZA I DOPRINOSA – porezi i doprinosi kompanijama se smanjuju i iznose 35%,
64. SMANJENJE POREZA NA DOBIT – smanjuje se porez na dobit na 4% i ukida plaćanje poreza na podizanje dobiti,
65. UKIDANJE AVANSNOG PLAĆANJA POREZA NA DOBIT
66. EKSTRA POREZ – uvodi se ekstra porez na luksuznu potrošnju i šund u iznosu od 25%,
67. OSLOBAĐANJE OD POREZA – oslobađaju se poreza 3 /tri/ godine svi domaći i strani investitori koji ulažu u proizvodnju i zapošljavaju novu radnu snagu,
68. OTVARANJE KOMPANIJA – registracija kompanija za jedan dan i kapital osnivački 100 evra.
69. ZAMRZAVANJE RADA KOMPANIJE- ukoliko je kompanija izmirila sve svoje obaveze,vlasnik kompanije može da na neko vreme zamrzne rad kompanije ,bez plaćanja troškova prema državi,
70. UKIDANJE FIRMARINA – sva mala i srenja preduzeća i sva novootvorena MSP oslobađaju se plaćanja firmarina na 3 /tri/ godine,
71. OSLOBAĐANJE CARINA – kompanije koje uvoze opremu za proizvodnju oslobađaju se plaćanja carina,
72. UKIDANJE SSP – ukida se jednostrano primenjivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
73. INDUSTRIJSKE ZONE – otvaranje inustrijskih zona u lokalnim samoupravama sa povoljnostima za strane investitore,
74. SLOBODNE CARINSKE ZONE – otvaranje slobodnih carinskih zona u lokalnim samoupravama za privlačenje strateških investitora,
75. NAUČNO-TEHNIČKI PARKOVI – otvaranje u regijama naučno tehničkih-parkova i primena nauke u biznisu,
76. PRONALAZAŠTVO – formiranje jedinstvenoh mesta u Republici gde će se objediniti svi pronalazači i finansiraće se njihovi projekti za praktičnu primenu u biznisu,
77. BALKAN BIZNIS BERZA – pravljenje jedinstvene balkanske berze male i srednje privrede koja će povezati preduzetnike šireg Balkana putem jedinstvenog i modernog sajta,
78. ZAJEDNIČKA ULAGANJA- ponuda strateškim investitorima slobodnih kapaciteta za zajednička ulaganja u Srbiji,
79. TRANSFER TEHNOLOGIJE – ponuda za transfer tehnologije iz razvijenih tržišta i otplata tehnologije novom proizvodnjom,
80. RUSKO TRŽIŠTE – organizovan i jedinstven nastup proizvođača iz Srbije na tržištu Ruske federacije,
81. AFRIČKO TRŽIŠTE- zbog izuzetnog i brzog razvoja tržišta Afrike, država formira posebnu stručnu ekipu za zajednički nastup srpske privrede na tom tržištu,
82. PRIVATIZACIJA – revizija dosadašnje privatizacije i donošenje Zakona o novoj privatizaciji,
83. STEČAJEVI,DOKAPITALIZACIJA I RESTRUKTURIRANJE- donošenje zakona o reviziji,
84. PRIVATIZACIJA JAVNIH PREDUZEĆA – izvršiće se trenutna privatizacija javnih preduzeća na sledeći način : 51% država,15% gradjani Srbije, do 15% zaposleni i penzioneri, 19% inicijalna ponuda za prodaju gradjanima Srbije i dijaspore ili stranim investitorima,
85. PRIVATIZACIJA JAVNO KOMUNALNIH PREDUZEĆA – izvršiće se trenutna privatizacija javno-komunalnih preduzeća na sledeći način : 51% lokalna samouprava,15% građani Srbije,15% zaposleni i penzioneri i 19% inicijalna ponuda za gradjane Srbije i dijaspore,
86. PRIVATIZACIJA VOJNE IMOVINE – 70% prodaja vojne imovine na tenderu, 15% gradjani Srbije i 15% vojna lica,vojni penzioneri i gradjanska lica na radu u vojsci,
87. NACIONALNI INVESTICIONI FOND – Ssve akcije gradjana iz svih preduzeća i iz Privatizacionog registra prebacuje se u NIF, tako da će gradjani dobiti samo akcije NIF-a,
88. ZAKON O MANJINSKIM AKCIONARIMA – donošenje zakona za zaštitu interesa manjinskih akcionara,
89. BEOGRADSKA BERZA – donošenje novog zakona o berzi i hartijama od vrednosti,
90. JAVNI INVESTICIONI FONDOVI – edukacija građanja za ulaganja u javne investicone fondove za finansiranje infrastrukture,energetike,građevinarstva i drugih profitabilnih projekata,
91. RECIKLAŽA – prikupljanje i prerada 2,5 miliona tona otpada,
92. GEOTERMALNI IZVORI – pravljenje staklenika i proizvodnja povrća i cveća za izvoz kroz zajednička ulaganja
93. IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE-rok 14 dana,
94. PRIVOĐENJE OBJEKTA NAMENI- rok 3 godine,
95. LIBERALIZACIJA POSLOVANJA STARIH ZANATA,
96. OTVARANJE NACIONALNE ELITNE ŠKOLE,
97. POŠUMLJAVANJE SRBIJE- dobijanje besplatnih sadnica za pošumljavanje Srbije,
98. FOND ZA SANDŽAK- investiranje 150.000.000 evra u privredu Sandžaka,
99. FOND ZA JUŽNU SRBIJU- investiranje u privredu južne Srbije 150.000.000 evra,
1. PREZENTACIJA INVESTICIONIH PROGRAMA SRBIJE- promocija investicionih programa u Srbiji privatnom kapitalu iz razvijenog sveta,
2. BRENDIRANJE SRBIJE- podrška u stvaranju brendova Srbije
Sve ovo je napisano i objavljeno još 2009.godine.
U vreme kada je neoliberalni kapitalizam potresla velika ekonomska kriza.
Šta danas treba da radimo?
U sledećem tekstu.
Ako bude volje i želje građana da saslušaju moje predloge.
