Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Nula

Nula

995
0
SHARE

Svi osloboðeni mediji, koji se bore za demokratiju i reforme, preneli su i pratili prazniène aktivnosti našeg Premijera. Gazda naše privrede, Glavni Menadžer firme «Poèetak za imetak», pokušao je da nas zaseni svojim znanjem i radnim elanom. Zahvaljujuæi njegovom uèešæu u kvizu Milioner, saznali smo da naš Premijer lièno poznaje naslednike unitarne kneževine Monako iz dinastije Martignon – Grimaldi. Poznanstvo sa èlanovima ðenovske feudalne porodice, koji su 1863. godine otvorili prve kockarnice i tako obezbedili veoma važne prihode kneževini, može biti od velike koristi za donošenja našeg Zakona o igrama na sreæu. Saznali smo takoðe da Premijer dobro poznaje i bogataše iz Saudijske Arabije. Saudijska Arabija je feudalna, apsolutistièka, teokratska i nasledna monarhija vehabitske dinastije Sauda. Kralju pripada sva izvršna, sudska i zakonodavna vlast. Njegove odluke donose se u obliku naredbi. Da li æe to iskustvo koristit Premijeru?

I poseta Brazilu je bila veoma uspešna. Razgovor sa Kastrom poslužio je Premijeru da pokaže Diktatoru da ne puši švercovane havane. Na kraju, kao kruna svega, pojavio se veliki intervju u našem listu «Ekonomist» pod naslovom «Izbora neæe biti».. Ideolog vulgarnog pragmatizma poruèuje da «na sledeæim izborima u Srbiji, mislim da æe stranke koje nastupaju demagoški, populistièki i mitomanski imati mnogo manje uspeha nego što oèekuju». Zato izbori ni ne trebaju. Šta æe nam izbori kad Pragmatièar unapred zna rezultate tih izbora. «Imam veoma taèan instinkt u pogledu dubinskog oseæanja naroda. Mogu taèno da ocenim kada su ljudi revoltirani, nervozni i kada su spremni da urade nešto kako bi se stvari korenito promenile. U Srbiji nije ni izdaleka takvo raspoloženje. Ljudi jesu površinski nezadovoljni…».

Znaèi, graðani su ti koji ne žele korenite promene. Ozbiljne politièke opozicije nema jer, poslanici «daju izjave da jedva èekaju izbore, ali ja znam šta meni kažu kada razgovaramo o toj temi». Prema tome, nema ni alternative! Ali, zašto onda reforme ne uspevaju? «Radi fer pleja, moram da kažem: ne smeta nam opozicija u reformama». Pa dobro, ko smeta? «….Unutrašnji limitatori koji koèe reforme od mentaliteta, ponašanja u svakodnevnom životu, tradicije, poštovanja fer pleja u poslu i meðusobnim odnosima, pa sve do samog kapaciteta institucija».

Šta tu ne valja? «Imamo premalo ljudi koji za pare koje dobiju, žele predano da rade». Da možda nije problem u parama? Izgleda da nije. «Previše je konsultanata na izvršnim funkcijama, koji su iz knjiga nešto uèili i koji skoro nikada nisu radili i donosili odluke u realnom životu». Previše je politièara kojima «novac ne znaèi ništa, pošto ga nikad nisu zaraðivali. Uvek su bili izdržavana lica – ili kao nauèni radnici u institutima ili kao politièki radnici po komitetima». Zakljuèak – nema ni ljudi!

Ali ima još jedan veliki problem. «Mogu da simuliram situaciju potpune harmonije na politièkoj sceni – to bi rezultiralo malim ubrzanjem reformi». Zašto? «Administratvini organi nisu adekvatan instrument reformi». Kako to prevaziæi? Recept je – «lièno angažovanje» i «lièna energija». Zar u razvijenim zemljama ne funkcionišu institucije i sistem? «Kada bi ovde PUSTILI da rezultati zavise od insitucija i sistema, rezultat bi bio skoro NULA». Premijer to nikada neæe pustiti. Zato nema institucija. «Ja sam na poslu na kojem me interesuju Indijanci, a ne poglavice». Pored toga, saznajemo: «potrebni su mi…», «dragoceni su mi…», «oni koji æe da urade posao». Svi ostali neguju «pristup otmenog pesimizma». A to su «akademske prièe». Pragmatièara to ne interesuje. «To nije moj pristup. Pre sam za efikasnost, a tek potom za zadovoljavanje trauma iz detinjstva, ali nisam uvek u prilici da uradim ono što mislim da je ispravno»..

Ko pominje traume iz detinjstva? Kakve one imaju veze sa efikasnošæu institucija, koje su – nula? Ko se druži sa kneževima, kraljevima, diktatorima i Milionerima? Šta æe nam institucije? Ispravno je da imamo lièni sistem. On æe da zadovolji sve traume iz detinjstva. Važno je samo ugrabiti priliku. Nema ljudi, nema alternative, nema institucija. Jesu li graðani Srbije Indijanci? Da li su samo površinski nezadovoljni Poglavicom? Videæemo na novim izborima. Uskoro. Haug!

Beograd, 15.01.2003.. god.

SHARE