Početna Tekstovi NPL

NPL

4351
0
SHARE

 

NPL

 

Odgovaram na pitanje o NPL kreditima i odnosu prema deviznom kursu.

Iznosim isključivo svoje mišljenje.

 

NPL /non-performing loan/  su krediti koje banka ne može da naplati.

Određuje se rok od obično 90 dana u kome dužnik mora da vrati dospelu obavezu, ako posle toga roka dužnik ne može da vrati kredit, onda to smatra NPL kreditom.

To se nekada zvalo sumnjiva  i sporna potraživanja.

Danas, u opštoje evropeizaciji, koristi se ovaj rogobatni naziv NLP.

Deluje kao neki NLO iz svemira , koji je doleteo u naše jadne ekonomske živote.

Malograđanima strani nazivi daju neku posebnu sigurnost.

 

Stvar moramo zahhvatiti u korenu i objasniti o čemu se radi.

 

Banke više nisu banke, nego menjačnice i praonice novca multinacionalnih kompanija.

Koje se nalaze u rukama Familije.

Kako su banke snabdevene lažnim dolarima i evrima , koji se štampaju bez pokrića u privatnim centralnim bankama Familije, onda je čitav svetski finansijski sistem zapljusnut tim lažnim novcem.

Banke su dobile zadatak da jure  preduzeća i građane i da ih, kako tako, po svaku cenu nateraju da obavezno uzmu krediti po najboljim uslovima.

 

Sećate li se tih nepristojnih i napadnih reklama?

Sećam se jedne .

 

Lepa i atraktivna devojka isplazila jezik i erotski liže kola.

Glas nam poručuje : LIZING PO VAŠEM UKUSU!

 

Bila je groznica uzimanja kredita.

Opominjao sam tada građane da ne nasedaju na ove slakorečive prevare banaka.

Naročito da ne prihvataju deviznu klauzulu u svojim ugovorima.

Ali, pohlepa za brzim ostvarivanjem boljeg života je bila jača.

 

Gangsteri Rotšildi su davno rekli :

„ Ko ne uzima naše kredite, naš je najveći neprijatelj“

Ko uzima njihove kredite postaje njihov rob.

To je suština razumevanja savremenog bankarskog sistema u svetu.

 

Glavni krivci za nastanak NPL kredita su, dakle, špekulantske banke.

Koje su od centralnih banaka dobijale ogromne količine lažnog novca.

I koje su morale što brže i više da ga plasiraju građanima i preduzećima.

Tako se naduvavao finansijski balon lažnim dolarima i evrima.

 

Kada se finansijski balon prduvao 2008 godine i kada je sve puklo, banke su pogoršale uslove kreditiranja i tražili su da im se krediti odmah  vrate.

Privreda i građani to nisu mogli da ispune.

Banke su se našle pred kolapsom.

Prvo su postale nelikvidne, a posle samo nekoliko meseci potpuno nesolventne.

 

Otkrila se velika prevara.

Banke nisu umale svoj kapital da pokriju toliku kreditnu aktivnost.

Radile su lažnim novcem.

Bankarske multiplikatore niko nije pratio.

Takođe, ročna struktura bankarskih plasmana je bila pogubna za banke.

Tako su banke postale potpuno nesolventne.

 

Tih godina sam savetovao svim mojim prijateljima po svetu, koje su banke davile za  preuzete hipotekarne kredite, da izađu iz tih kuća i da neotplaćene kuće vrate banci.

Oni koji su me poslušali, imali su male gubitke, ali su se spasili smrtnog zagrljaja banak.

Oni koji me nisu poslušali danas su žrtve kriminalaca, koji su uzeli potzraživanja od banaka i koji piju krv na slamčicu dužnicima.

 

Šta se desilo sa bankama koje su upale u probleme?

Puštena je niz vodu Lehman Brothers bank i niz malih, beznačajnih banaka.

Ali, tada je Veliki Brat ukapirao da će se, ukoliko pusti niz vodu ostale velike banke, da  uništi čitav špekulativni bankarski sistem.

Umesto da država pusti da sve te špekulantnske banke propadnu, zar to nije bio zakon slobodnog kapitalističkig tržišta da nesposobni propadnu i da ih zamene sposobniji, država je intervenisala preko FED-a i snabdele te banke novim falsifikovanim novcem.

Naravno, samo odabrene finansijske gigante i miljenike Familije.

Tako je kupljeno vreme za narkomana , koji je upao u životnu krizu zbog nemanja droge.

Povećana mu je doza i smatralo se da će se tako oboleli narkoman izvući iz trenutne krize.

 

To je bilo potpuno pogrešno.

Narkoman je postao još zavisniji od državnih finansijskih inekcija direktno u venu posrnulih banaka.

Danas je ponovo bankarski narkoman dospeo u još dublju krizu i ponovo traži da mu država poveća dozu narkotika da bi preživeo.

Ništa se nije rešilo. Država je jednom popustila.

Zašto zo ponovo ne bi uradila?

Neoliberalni korporativni kapitalizam sa fašističkom ideologijom dolazi do svoga kraja.

Raspad će biti bolan.

Približavamo se kraju jedne nakardne neoliberalne koncepcije koja sigurno propada.

 

Šta treba  još da zapamtimo iz ove programirane krize?

 

Država je intervenisala i spašavala banke koje su imale kontaminirane NPL kredite.

Tako su svi građani jedne države plaćali kockarske dugove bangstera sa Vol Strita.

Tako je neoliberalni američi kapitalizam upao u zamku sovjetskog socijalističkog državnog intervencionizma.

Priča o demokratiji, liberalizmu, građanskim pravima, slobodnom tržištu i preduzetništu je bila obična gebelsovska propagandna laž, koju su forsirali američki korporativni mediji za ispiranje mozga građanima zemalja u razvoju.

Na koje su gledali kao na nižu rasu i varvare.

 

Naravno, moram i to da istaknem, to se nikako ne sme da zaboravi, bangsterima na Vol Stritu i političkom ološu u Kongresu i Senatu, koji su doneli zakon da država interveniše i spasi banke, dobro je došlo da veliki deo odobrenog državnog novca za spas banaka stave u sopstvene džepove.

Cena glasa za spašavanje propalih banaka dostigla je u Kongresu kotaciju od 10 miliona dolara.

 

Srpski neoliberali o ovome ništa ne znaju.

Ono malo što i znaju ne smeju da kažu.

Srpski neoliberali su fah idioti, koji pričaju naučenu lažnu propagandnu poruku o neoliberalizmu i koji se prodaju za male pare, da bi služili jednu propalu, bankrotiranu i obesmišljenu ideologiju kapitalizma u raspadu.

 

Sve ovo mora da se zna, ako hoćemo da razumemo šta se dešava u Srbiji sa NPL kreditima.

Ne možemo događaje posmatrati izolovano od svetskih zbivanja.

 

Kako je Srbija, ipak, deo tog finansijskog svetskog tržišta, mali, beznačajan deo, ali ipak naša brodica pliva na tom finansijskom okeanu, onda je finansijski cunami opasan za potpuno uništavanje našeg bankarskog sistema, koji se, da stvar bude još gora, najvećim delom već nalazi u rukama stranih vlasnika.

 

Strani vlasnici se vode samo na papiru i pokrivaju se imenima svoje banka majke, franšizni poslovi, koje ne odgovaraju za poslovanje svojih kćerki u Srbiji, pa tako, kada dođe do propasti tih banaka sa stranim nazivima na našem finansijskom tržištu, onda njihove banka majke ništa neće da učine za te kćerke, jer one uopšte ne odgovaraju za poslovanje tih svojih navodnih kćerki.

 

Pošto su  te banke iz Srbije od 2001 do 2016 izvukle već preko 25 milijardi evra, dok u Srbiju nisu uložili ništa, čuvena rečenica jednog stranog bankara , na pitanje šta rade u siromašnoj Srbiji, odgovara – uzimamo pare od glupih Srba i plasiramo ih još glupljim Srbima po velikim kamatama, dok profite iznose van Srbije;  najbolji je dokaz da su banke u Srbiji završile svoju pljačkašku operaciju.

 

Sada se svode računi.

Strane banke su spremne da napuste Srbiju.

Ništa ih više ne veže za poslovanje u Srbiji.

 

Ako znamo da su kapitali banaka u Srbiji oko 5,2 milijardi evra, dok su obaveze banaka, bilansne i vanbilansne, preko 25 milijardi evra,onda je potpuno jasno da banke ne mogu da vrate te svoje obaveze, računajući tu i 8,6 milijardi evra devizne štednje, koje će doživeti sudbinu stare devizne štednje.

 

Šta se dešava?

 

Banke priznaju da ne mogu da naplate od građana i privrede preko 3,6 milijardi evra, ali taj podatak nije tačan, on je sigurno duplo veći, samo što banke to kriju kako se ne bi saznala istina o njihovim šupljim plasmanima, koji, prema jednom mom izvoru iz banaka, potvrđuje da se preko 50% plasmana ne može naplatiti.

 

Banke više ne rade sa privredom, nego kupuju obveznice države koja se zadužuje svakog meseca između 300 – 500 miliona evra, nadajući se da država neće bankrotirati ili da će se , ipak, nekako  lakše naplatiti potraživanja od bankrotirane države, nego od bankrotiranih građana i privrede.

 

Bankrotirana država će morati da prodaje Telekom, EPS, rudna blaga i poljoprivredna plodna zemljišta kako bi vratila uzete kredite.

 

Političari svih boja i svih ideologija o tome ne razmišljaju. Oni nemaju nikakv odnos prema državi i građanima. Nemaju nikakvu istorijsku odgovornost i politikom se bave iz ličnog interesa.

Njima je najvažnije samo da se nastavi dalje zaduživanje države, kako bi mogli nesmetano da kradu.

Koji je smisao da dođete na vlast, ako ne kradete?

Iluzija više niko nema.

Politika je najbolji i najunosniji biznis.

 

Država  je svesna da više ne može da dobije kredite na svetskom finansijskom tržištu, jer Srbija ima negativan finansijski rejting, uprkos nastojanjima vlasti da prikažu kako su reforme istorijske i najbolje na svetu, kako nam se svi dive , istina je da je država spala samo na te pozajmice od parazitskih banaka, kojima je za uzvrat, država morala da dozvoli da svoja potraživanja ustupaju sumnjivim agencijama za naplatu potraživanja ili, da budemo otvoreni i da se ne lažemo, reketašima koji se koriste svim sredstvima pretnje, iznude i pritisaka da naplaćuju bankarske nenaplative kredite.

 

Tako političari na vlasti, koristeći se državnim institucijama, legalizuju kriminal.

To doprinosi socijalni tenzijama u društvu, jer reketaši uzimaju dužnicima dušu dok ne naplate zelenaške kredite.

 

Opet, bankarski krediti su nenaplativi jer nema privrednog razvoja, jer se vodi pogrešna ekonomska politika, jer svi propadamo pod vlašću šizofrenih psihopata, prevaranata i lopova, koji svi kradu i lažu naivne birače, pa se tako Srbija od 2012 do marta 2016 zadužila preko 10,825 milijardi evra i nastavlja da se zadužuje do konačnog sloma.

 

Šta je sigurno?

 

Sigurnio je da Srbija ubrzano ulazi u bankrot.

Siugurno je da niko ne sme da govori o bankrotu.

Sigurno da su svi na političkoj sceni odbili moj plan bankrota,koji obezbeđuje da društvo ne upadne u haos i nasilje.

 

To nijednu političku grupaciju na ovim izborima ne zanima.

Ako pogledate njihove programe, videćete da niko o tome ni ne govori.

To je dokaz da njih ne zanima ni država niti građani.

Njih samo zanima da uđu u parlament i da dođu na državne jasle, kako bi mogli da blebeću gluposti na brodu koju uveliko tone.

Svi oni igraju za Acu Dramosera i uzimaju svoj deo kolača u ovom cirkusu od izbora.

To će se tek bolje videti nakon završetka ovih izbora.

 

Ostaje samo da čekamo da vidimo kako će se građani ponašati kada se svi nađemo u hladnoj vodi kao brodolomci jedne nakardne i izdajničke politike.

 

Sve ovo moramo da znamo, ukoliko želimo da odgovorimo na pitanje uticaja deviznog kursa na NPL.

Ne može se objašnjavati devizni kurs  ako se ne zna celina ovih društveno-ekonomskih procesa.

 

O deviznom kursu dam decenijama pisao.

Devizni kurs je odraz stanja privrede.

Srpska privreda je propala.

Devizni kurs je nerealan.

Dinar mora da propadne, jer nema privrede koja može da održi precenjeni dinar.

Kada budemo prestali da se zadužujemo, dinar će  brzo da propadne.

 

To će biti veliki udar na građane i privredu.

Tada će se vlast naći u velikom problemu.

 

Nova vlast moraće da spašava građane od zelenaša i privredu od  banditskih bankara.

Oni koji duguju i koji se nadaju da će , ako dođe do propasti dinara, da se izvuku  prave veliku grešku.

To vam je pogrešna strategija.

Zelenaši  nastoje da skinu kožu sa leđa svim dužnicima, jer oni na tome lešinare, pa je zato  važno da država zabrani rad zelenaša, da ukine deviznu klauzulu, da sve kredite vrati u dinare, da izvrši novi obračun kredita i da tako spasi naše građane i privredu od dužničkog konopca za vešanje.

 

Oni koji čekaju krah evra i nadaju se da će tako prevariti banke, neće se izvući iz svojih dugova.

Banke će uvek da prenesu svoja potraživanja na nekoga ko će da juri dužnike.

Može ih samo spasiti demokratska , narodna vlada, koja će doneti nove zakone da zaštite dužnike od zelenaša i banaka i koji će pokrenuti privredu i zaposliti građane.

 

Zapamtite, dragi prijatelji, jedini nam je spas pokretanje proizvodnje i zapošljavanje.

To ne zna da uradi nijedna lista na izborima.

Bez pokretanje privrede i zapošljavanja nema nam spasa.

 

Beograd, 18.04.2016

 

 

SHARE