Početna Sadržaj Privatizacija Novopeèeni „grofovi“ ugrožavaju srpsko selo

Novopeèeni „grofovi“ ugrožavaju srpsko selo

873
0
SHARE

Poljoprivredni proizvoðaèi okupljeni u Klubu 101+ protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta
„Novi srpski grofovi“: Petar Matijeviæ, vlasnik Industrije mesa Matijeviæ, Miroslav Miškoviæ, vlasnik Delta holdinga i Miodrag Kostiæ, vlasnik MK komerca

Svuda u svetu, pogotovo u razvijenim državama, važi pravilo da zemlja treba da doðe u ruke onih koji su voljni i sposobni da je na ekonomski najefikasniji naèin obraðuju. Imajuæi u vidu proseènu velièinu poljoprivrednog poseda i èinjenicu da u Srbiji još uvek postoje i društvena i državna i zadružna svojina, jasno je da u reformi zemljišne politike predstoji veliki posao, a jedan od prvih koraka je zalaganje republièke vlade da se poljoprivredno zemljište koje je do sada bilo u državnoj svojini, daje u zakup.

– Kada je reè o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zalažemo se da u ovaj proces obavezno uðu i poljoprivredna gazdinstva, pri èemu je 100 hektara maksimum zemljišta koje bi moglo da se koristi. Primera radi, gazdinstvima koja se bave stoèarstvom nisu neophodne velike površine zemljišta, a u državnoj svojini ima i manjih parcela. Prednost bi trebalo da imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se nalaze na teritoriji iste opštine na kojoj se zemlja daje u zakup. Naravno, ukoliko u prvom krugu licitacije ne bude zainteresovanih za kupovinu zemljišta sa teritorije iste opštine, onda bi i zemljoradnicima iz drugih opština trebalo dati šansu da uèestvuju na licitacijama – smatra profesor Veselin Laziæ, sekretar Kluba 101+.

Prema njegovim reèima sa rezervom treba prihvatiti novopeèene velike posednike, èija je namera da svoj posed prošire i do 50 hiljada hektara. Problem je što ovi veliki posednici, kada doðu u posed nekog kombinata, uvoðenjem savremene opreme i na druge naèine smanjuju broj radnika poveæavajuæi tako broj nezaposlenih na selu.

– Ako je namera da se uništi selo, onda kupovinu zemlje treba prepustiti Matijeviæu, Kostiæu, Miškoviæu… koje poljoprivrednici veæ nazivaju „novim grofovima“. Stoga podržavamo nastojanja Ministarstva poljoprivrede da se svima pod ravnopravnim uslovima omoguæi da se pojavljuju na licitacijama i tako saèuvaju i prošire svoj zemljišni posed. Jer, ukoliko bi mali broj veleposednika prigrabio svu zemlju, njima individualna gazdinstva kao sirovinska osnova ne bi više bila potrebna, jer bi sve to, ukljuèujuæi i preradu, ostvarivali na svom posedu – istièe Laziæ.

Naš sagovornik dodaje da su poljoprivrednici svesni da je proizvodnja na velikom posedu jeftinija i da æe se udeo radno aktivnog stanovništva zaposlenog u poljoprivredi koji je kod nas dosta visok smanjivati, kao što se to desilo u svim razvijenim zemljama.

– Meðutim, mi se odluèno zalažemo da se saèuva život u našim selima i ona ne pretvore u neke retko naseljene enklave salašarskog tipa. Nije dobro da svu zemlju prigrabi mali broj ljudi, a seosko stanovništvo ostane bez osnovnih sredstava za život – istièe Laziæ.

Poljoprivredni proizvoðaè iz Novog Žednika u Vojvodini i èlan kluba 101+, Branislav Ivkoviæ, takoðe ukazuje na znaèaj zemlje kao osnovnog sredstva za rad i život poljoprivrednika.

– Kada su u procesu privatizacije deljene akcije naših velikih prehrambenih preduzeæa, nijedan seljak nije dobio nijednu akciju. Seljaci nisu ništa dobili od države, iako su se svi pozivali na njih, za rad koji su uložili u našu poljoprivredu u poslednjih pedeset godina. Oni su, izgleda, graðani drugog reda. Sve ostale profesije poput inženjera, lekara i drugih mogu uèestvovati u podeli akcija u našim preduzeæima, jedino seljaci ne mogu. Ako im se oduzme i zemlja, onda je njihova buduænost „zapeèaæena“ – istiæe Ivkoviæ.

Prema njegovim reèima naše selo odumire, mladi odlaze u potrazi za poslom, broj stanovnika se smanjuje ne samo u nekim udaljenim brdskoplaninskim podruèjima, veæ i u Vojvodini. Male su šanse da mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom i to èine na savremeni naèin doðu do zemlje.

– Zbog svega toga zalažemo se da se što veæem broju poljoprivrednika, posebno mladih, ne ukidaju, veæ upravo otvore moguænosti za rad. U tom smislu davanje državne zemlje u zakup se može oceniti kao dobar potez. Na ovaj naèin zemljoradnicima æe biti omoguæeno da koriste od jednog hektara zemljišta, ako je reè o nekom plasteniku, do sto hektara zemljišta, za ratarsku proizvodnju, na primer. Poljoprivrednici nikada nisu ni tražili ništa besplatno i spremni su da redovno plaæaju zakup državi – naglašava Ivkoviæ. È. Popoviæ

Privatizovano 87 poljoprivrednih preduzeæa

U poljoprivrednim preduzeæima na prodaju se nudi samo zemljište u društvenom vlasništvu, dok se državna zemlja daje u zakup. U Agenciji za privatizaciju smo (uz izvesne ograde, zbog specifiènosti same delatnosti) dobili podatak da je do sada u Srbiji privatizovano ukupno 87 preduzeæa koja u svojoj delatnosti imaju poljoprivrednu proizvodnju.

– Najviše je preduzeæa èija je osnovna delatnost gajenje žita i drugih useva i zasada. Kod nas trenutno ima zemljišta i u društvenoj i u državnoj svojini. Kada je reè o zemljištu u društvenom vlasništvu novi kupac postaje i vlasnik zemljišta, dok se državno zemljište daje u zakup, odnosno kupac postaje ugovorna strana u veæ ranije napravljenim ugovorima sa državom – kažu u Agenciji za privatizaciju.

Danas sreda, 26. oktobar 2005.

SHARE