NOVO BANKARSTVO
Branko Dragaš
TRIBINA – Prof.dr Slobodan Komazec i moja malenkost smo prošle nedelje održali stručno predavanje u prostorijama Pokreta MOBA na temu – NOVO BANKARSTVO. Celo predavanje možete da pogledate ovde – <https://www.youtube.com/watch?v=wIxztASrt4c&t=48s>. Procenili smo da je bankarstvo tabu tema u našem društvu, da su strane banke uspostavile monopol , da su zaštićene kao svete krave i da je potrebno, ako hoćemo da spasimo Srbiju dalje propasti, da iz temelja promenimo bankarski sistem Srbije. Prof dr Komazec i ja smo iskusni bankari, imamo više bankarskog iskustva u struci nego čitav kolegijim Saveta guvernera, zajedno sa nepismenom, nestručnom i bahatom Guvernerkom Cicom, koja nema nijednu stručnu referencu da bi obavljala tako jednu važnu funkciju u državi. Ali, nažalost, Srbiju su okupirali mediokriteti i ološ, kojima pripada i ćaci Guvernerka Cica.
ZELENAŠI – Na samom početku ove kolumne, želim da razjasnim neke osnovne pojmove, kako bi građani, koji nisu stručnjaci za finansije i bankarstvo, mogli da nauče od pravih stručnjaka. Dakle, postoji fundamentalna razlika između bankara i zelenaša. Termin zelenaši je prof.dr Valentin Katasonov koristio u svojoj knjizi – CIVILIZACIJA NOVCA, prikaz knjige možete da nađete na mom sajtu –
<https://www.dragas.biz/civilizacija-novca/>.
Zelenaši su danas banksteri sa Vol Strita, zombirani japijevci, nadrogirani brokeri i armija malograDŽanera u teranju, koji služe bankrotiranom neoliberalnom kapitalizmu da opljačkaju preostalo porobljeno čovečanstvo. Zelenaši parazitiraju na štampanju falsifikovanih dolara i evra, koji su stvorili svetske dugove od zvanično objavljenih 370.000 milijardi dolara, dok je moja procena da su svetski dugovi – 730.000 milijardi dolara. Hartija bez vrednosti na svetskim berzama ima 2.400.000 milijardi dolara. Možete li da pročitate ovu neverovatnu cifru? Zelenaši su kuga svetskih finansija i bankarstva. Sledi veliki finansijski Cunami, koji će spaliti 144.000 milijardi fiat novca. Spremite se za Požar.
BANKARI – Prof.dr Komazec i ja smo bankari, nismo zelenaši. Stara smo bankarska škola, koja je bila vezana direktno za privredu.Naučili smo bankarstvo tako što smo, on godinu dana, ja šet meseci, bili pripravnici, koju su morali da obiđu sve sektore u banci i da polože 6 ispita kako bismo dobili bankarsku licencu. Znači, nisi mogao da radiš u banci bez bankarske licence. Nakon Petooktobarskog prevrata, guverner NBS je postao napaljeni bul terijer Mlađan Dinkić, koji je bio aistent i nikada nije radio u banci. Tako su DOSmanlije uništile struku i otvorile prostor za najezdu Uzurpatorovih ćacija. Bankar je zanatlija, koji mora da se uči kroz bankarsku praksu. Nema banaka bez privrede.
NOVAC – Novac je krv privrednog organizma. Koja mora da ubrzano kruži privredom, kako bi privreda bila zdrava. Ako krv nije dobra, privreda oboleva. Ako dolazi do tromboze krvnih sudova, onda privreda bankrotira.
OBRT – Građani mogu da obrnu novac 3-4 puta godišnje. Država može da obrne novac 7-8 puta godišnje. Privreda i banke mogu da obrnu novac 50-60 puta godišnje. Kome treba omogućiti da obrće novac u interesu čitave Zajednice?
NBS/CBS – Narodna Banka Srbije nije ni narodna, niti je banka. Nikakve veze naš narod nema sa NBS, jer tamo sede strani okupatori koji kontrolišu bankarski sistem u Srbiji. Koji je potpuno u rukama stranaca. NBS nije ni banka, nego je obična menjačnica. Ako naši stručnjaci iz Pokreta MOBA budu određeni od naroda da vode bankarstvo, finansije, privredu i poljoprivredu, onda ćemo promeniti ime NBS u Centralna banka Srbije, strani stručnjaci će biti proterani iz CBS i svih državnih institucija, jer nam ne trebaju, dok će CBS da preuzme novu kreditno – monetranu politiku u cilju pokretanja domaće proizvodnje, podrške izvozu, supstitucija uvoza i razvoj zapuštene i uništene Beogradske berze kao značajne poluge ubrzanog privrednog razvoja. Za dvocifrene stope privrednog razvoja, treba nam CBS.
PRESEK STANJA – Pogledajmo kako danas izgleda bankarstvo u Srbiji. Imamo 19 banaka, filijala i ekspozitura imamo 1288, samo kockarnica i kladionica ima više -2.867, zaposlenih u bankama -21.813, u kockarnicama je zaposleno oko 15.000 ljudi, strane banke učestvuju u ukupnom kapitalu 88%, ukupni depoziti u bankama, dinarski i devizni, iznose 47 milijardi evra, dok ukupni krediti iznose 38 milijardi evra. Kapital banaka je – 8,1 milijarda evra. Izdate bankarske garancije – 4,2 milijarde evra. Ukupna štednja građana -18,1 milijarda evra. Ukupne obaveze banaka iznose 53 milijarde evra. Obavezna rezerva na dinare izdvojena kod NBS, sterilisan novac koji nije u plasmanu, iznosu -511 milijardi dinara, dok devizna obavezna rezerva iznosi – 412 milijardi dinara; ukupno -923 milijarde dinara. Kada tome dodamo 196 milijardi dinara neplasiranih sredstava na računima poslovnih banaka, onda dobijamo da je stoji novac na računima, umesto da je plasiran u privredu i na tržište, u ukupnom iznosu od 1.119 milijardi dinara ili 9,6 milijardi evra.Na drugoj strani, privreda je nelikvidna i nema novca za obavljanje svojih osnovnih privrednih delatnosti. Ročna struktura depozita je katastrofalna, jer 85% depozita su depoziti po viđenju i kratkoročni depoziti do godinu dana. Depoziti po viđenju iznose -29,7 milijardi evra i poslovne banke preko ovih depozita prave novac iz vazduha.
BDP/KAMATE – Analiziramo period vladavine poludelog Uzurpatora 2012- 2025.godina. Nažalost, ćacad vladaju i u 2026.godini.Ukupno je na ime kamata plaćeno: država -14,5 milijardi evra, privreda 16 milijardi evra, građani 4,7 milijardi evra i banke 9,8 milijardi evra, odnosno, ukupno smo platili za kamate – 44,7 milijarde evra, dok je prirast BDP bio 53 milijardi evra. Znači, radimo gotovo samo za kamate. Stojimo u mestu, nema razvoja i plaćamo kamate na sve veće dugove. Da li vam je, gospodo drugovi, jasno u kakvom finansijskom kolapsu se onda nalazi Srbija?
DRŽAVA / NBS – Državi je zabranjeno, zato sede stranci kolonizatori u NBS, da uzima kredite od svoje banke. Naravno, zapadne države se isključivo finansiraju i pokrivaju svoje deficite zaduživanjem kod FED-a ili ECB-a. Država drži svoje depozite kod NBS u iznosu od – 646 milijardi dinara, ali zato se država zadužuje kod poslovnih banaka za 931 milijardu dinara po prosečnoj kamati od 8,5%. Na taj način, država godišnje plaća poslovnim bankama 675,2 miliona evra na ime kamata. Na depozite kod NBS država ne dobija kamatu, jer ih drži bez kamate. Zašto država uzima od poslovnih banaka skupe kredite, kada ima svoje depozite? Zdrava ekonomija to ne može da razume. To je kriminal u funkciji poslovnih banaka, koje tako dobijaju 675,2 miliona evra zarade. Ukupna neto dobit svih banaka u Srbiji je bila je 2025.g. – 1,42 milijarde evra. To znači da su banke, radeći samo sa državom, zaradile 47,53% ukupnog profita u 2025.g. Moramo da prekinemo takvu nakaradnu i štetnu politiku države u korist privilegovanih banaka.
ZAPOSLENI – Broj zaposlenih u NBS – 2.354 radnika. Upoređujemo sa brojem zaposlenih u centralnoj banci Švajcarske -1.011 radnika, Švedske -653 radnika i Danske -550 radnika. Znači, NBS ima više zaposlenih službenika nego razvijene države Švajcarska, Švedska i Danaska zajedno. Šta moramo da uradimo? Drastično da smanjimo broj birokrata.Uzmimo da nam je dovoljno 354 bankarska službenika, preostalih 2.000 ljudi idu na prekvalifikacije.
DEVIZNI KURS – Stabilan devizni kurs je poguban po državu, privredu i građane u uslovima dvocifrene inflacije, neefikasne privrede, deficita budžeta i precenjenog dinara, koji ubija naš izvoz i pogoduje uvozničkom lobiju. Nakon rušenja fašističkog režima Uzurpatora, najosetljivije pitanje nove vlasti će biti pitanje deviznog kurs. Napominjem, ko zna koliko puta, ali iz istorije moramo, napokon, nešto i da naučimo, da nerealan devizni kurs može da eksplodira za nekoliko sati. Istorijski primer je slom rublje 19.avgusta 1998.g. za 4 sata , kada je rublja je propala 400%. Sve sam to predvideo još u proleće 1991.g, kada sam osnivao privatnu banku u Moskvi i kada sam guverneru i ministrima nacrtao na tabli šta će da se dogodi.Naravno, nisu mi verovali i bila je neprijatna scena sa jednim dobroćudnim generalom iz ministarstva odbrane, koji je bio tvrda komunistička struja odbrane nacionalne valute.
Nakon propasti rublje, petrogradski KGB je izvršio tihi državni udar i doveo je na vlast Putina. Moja procena je da sledi krah dinara. Koliki je realni kurs dinara? Prof. Komazec i ja se tu razlikujemo. Vidite, dobro je da se razlikujemo, jer to vodi brušenju istine i nalaženju najboljeg rešenja. Profesor Komazec smatra da je realna vrednost evra 186 dinara, prateći inflaciju u EU sa našom inflacijom, dok ja smatram da je realan kurs preko 380 dinara, pratio sam rast domaćih cena u privredi i domaćinstvima i uvećao za tu uvoznu inflaciju, ali da može kurs, kada dođe do sloma i kada se uključe špekulanti, da eksplodira na 500 dinara za jedan evro. Kada bi se to dogodilo, onda bi to bio potpuni bankrot države, privrede i građana.
Zato operacija Devizni kurs mora da ima stalan konzilijum naših najvećih bankarskih stručnjaka, koji će nadgledati i sprovoditi laganu liberalizaciju kursa, kako bi se izbegao ruski scenario kraha rublje. Ukoliko se ne bude formirao konzilijum bankarskih stručnjaka, sledi monetrani krah i milioni osiromašenih ljudi biće primorani da izađe na ulice u očajničkoj borbi za svoj biološki opstanak.
SPOLJNO -TRGOVINSKI DEFICIT – Za period jul 2012 – maj 2026.godine spoljno trgovinski defict je narasto na 106 milijardi dolara. Toliko je novca otišlo iz Srbije zbog pogrešne kreditno-monetarne politike i precenjenog dinara. Posledica stabilizacije deviznog kursa, dovela je do elegentne pljačke države preko spoljnotrgovinskih operacija. Tako je uništena domaća proizvodnja, stimulisan uvoz i stvoren uvoznički lobi za pljačkanje države i građana.
DEVIZNE REZERVE – Velika pljačka suverenih država vrši se preko deviznih rezervi. Koje moraju da se drže na računima stranih banaka u inostranstvu. Ko je to odlučio? MMF i Svetska banka. Oni primoravaju okupirane centralne banke suverenih država da drže svoje devizne rezerve na računima stranih banaka. Nijedna centralna banka suverenih država ne sme da se odupre ovoj pogubnoj naredbi MMF-a i SB.Zašto ne smeju? Zato što na tim mestima sede zombirani guverneri neoliberalnog kapitalizma u propadanju. Suverene, nerazvijene države primorane su da drže svoje devizne rezerve kod poslovnih banaka u inostranstvu, koje im onda, preko svojih partnerskih banka, odobravaju kredite sa zelenaškim kamatama iz depozita njihovih deviznih rezervi. Preko četiri decenije pišem, govorim i predlažem da se prekine takva sumanuta pljačka države, ali niko nije imao smelosti da se suprostavi moćnim Zelenašima, koji te političke idiote postavljaju da vladaju okupiranim državama i moraju da sprovode politiku Zelenaša. Bruto devizne rezerve NBS u maju 2026 g. iznose – 29,88 milijardi evra. Neto devizne rezerve, bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po obaveznoj rezervi i druge devizne obaveze, iznose – 25,41 milijarda evra. Rezerve zlata 54,31 tone ili 6,8 milijardi evra, što čini 22,8% deviznih rezervi.
REŠENJA – Sada kada znamo presek stanja bankarstva u Srbiji, onda možemo da ponudimo rešenja. Ponavljam, ukoliko stručnjaci Pokreta MOBE budu određeni od strane pobunjenog i probuđenog naroda da vode ukupnu ekonomiju Srbije, koja se odnosi na NBS, finanije, privredu i poljoprivredu, moraju u paketu da idu zajedno ove oblasti, jer samo tako možemo da ostvarimo dvocifrene stope privrednog razvoja, da zaposlimo sve građane, da vratimi 2 miliona naših ljudi iz sveta i da značajno podignemo životni standard građana.Naravno, imamo stručne timove sastavljene od 200 najikusnijih svetskih stručnjaka u ovim oblastima. Samo timskim radom i Duhom zajedništva možemo da spasimo državu i narod od dalje programirane propasti i biološkog uništavanja.
CBS – Narodna banka Srbije postaje Centralna banka Srbije.
STRANCI – Svi strani državljani moraju u roku od 24 sata da napuste CBS i sve druge državne institucije.
ZAPOSLENI – Smanjuje se odmah broj zaposlenih sa 2.354 službenika na 354 službenika, da bi se u narednoj godini, uvođenjem veštačke inteligencije, broj zaposlenih smanjio na 80 službenika. Svi bivši radnici NBS dobijaju mogućnost da se ubrzano prekvalifikuju o trošku države za poslove na tržištu. Ko ne bude prihvatio prekvalifikaciju, smatraće se da je nezaposlen.
KREDITNO-MONETRANA POLITIKA – CBS uspostavlja novu kreditno-monetarnu politiku i finansira rast domaće proizvodnje, podržava izvoznike, supstituiše uvoz i postepeno uvodi realan devizni kurs.
ZADUŽIVANJE – CBS donosi odluku o zabrani daljeg zaduživanja države, sve dok se ne otplate postojeći dugovi.
POVERIOCI – CBS započinje pregovore sa poveriocima, priznaje sve realne dugove, poništava štetne ugovore, utvrđuje koliko je novca utrošeno za projekte, podiže krivične prijave protiv državnih funkcionera koji su se zaduživali i angažuje Interpol protiv stranih državljana koji su učesvovali u krađama i prevarama. Na utvrđen realan dug, CBS traži grejs period 3 / tri / godine i nudi poveriocima mogućnost pretvaranja duga u akcijski kapital i naplatu duga iz ostvarenih dividendi.Poverioci moraju da sarađuju sa CBS, ako hoće da im se vrati novac iz kriminalnog zaduživanja.
ULAGANJA – Umesto kreditnog zaduživanja, država i CBS će forsirati novi način ulaganja stranih i domaćih investitora u projekte od zajedničkog interesa, tako da nema isplate kamate, nego se investitor isplaćuje iz procenta dogovorene i ostvarene dividende. Stručni tim MOBE je potpuno razradio ovakav sistem investiranja, imamo velike investitore iz sveta koji su pristali da finansiraju velike državne projekte na ovakav način i trenutno ovakav model investiranja primenjujemo u državama Centralne Azije i Afrike.
DEVIZNI KURS – Uvodi se postepeno realni devizni kurs, korekcije se prave na tri meseca, usaglašava se sa realnim privrednim kretanjima, kako bi se izbegao potpuni monerani slom države Srbije.
DEVIZNE REZERVE – Povlače se sve devizne rezerve sa računa stranih banaka, kupuje se za deo deviznih rezervi investiciono zlato i srebro, dok se drugi deo usmerava u pokretanje domaće proizvodnje.Ostavljaju se na računu devizne rezerve sa mesečne obaveze prema inostranstvu.
OBAVEZNA REZERVA – Ukidaju se svi oblici sterilizacije novca u bankama, blokiran novac danas iznosi preko 10 milijardi evra i omogućava se da taj novac banke plasiraju u privredu za pokretanje proizvodnje.
PRIMARNA EMISIJA – Izvozne poslove i poslove supstitucije uvoza finansiraće CBS iz primarne emisije.
KAMATA – Sva ulaganja CBS u privredu vršiće se beskamatno.
PROFIT – Država i CBS će ulagati u privredu novac uz podelu ostvarenog profita. Visina podele profita zavisiće od projekta do projekta, ali će se kretati u rasponu od 25% do 50% ostvarenog profita.
DIVIDENDA – Ostvarena dividenda iz poslova služiće za pokriće troškova CBS, dok će se preostali višak prebacivati u budžet države.
RAZVOJNA BANKA SRBIJE – Osniva se RBS u roku od 15 dana sa osnivačkim kapitalom države od 1 milijarde evra. Nakon 30 dana raspisuje se Inicijalna Javna Ponuda / IJP /domaćim kompanijama i državljanima Republike Srbije da mogu da kupuju 49% akcija RBS. Nastaje mešovita banka sa većinskim – 51% državnim kapitalom i velikim učešćem privatnog kapitala -49%, koji kontroliše posloovanje RBS i ne dozvoljava neefikasnost i korupciju u banci. Novi ukupni kapital RBS, nakon tržišne dokapitalizacije, – 1,990 milijardi evra.
DEPOZITI – Svi državni depoziti, depoziti javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća, lokalnih samouprava i kompanija sa većinskim vlasništvom države prelaze u RBS u roku od 7 / sedam/ dana od dana formiranja RBS.
MENADŽMENT – RBS upravljaju najstručniji i najiskusniji menadžeri iz zemlje i rasejanja, koje biraju na javnom konkursu predstavnici države i privatnog kapitala konsenzusom.
DIGITALNI PLATNI PROMET – Osniva se DPP u 100% vlasništvu CBS, koji će obavljati platni promet u zemlji. Tako se kretanje svih novčanih tokova stavlja pod kontrolu DPP. Svi računi depozita po viđenju se otvaraju u DPP. Na ovaj način, nema više mogućnosti uspostvljanja frakcionog bankarstva i štampanja novca iz vazduha. Oročeni depoziti kompanija i građana otvaraju se u poslovnim bankama. DPP otvara za sve privredne subjekte i građane digitalne novčanike, gde će postojati računi u dinarima i svim stranim valutama. CBS će dati mogućnost svim poslovnim bankama da se bave isplatama i uplatama dinarske i devizne gotovine. Kompanije i građani će moći preko DPP da vrše međusobna plaćanja u dinarima i devizama u okviru zemlje. Platni promet sa inostrantvom će se obavljati preko poslovnih banaka.DPP će raditi 24/7 tokom čitave godine i tako će se ubrzavati novčani tokovi u zemlji.
GOTOVINA – CBS će podneti Narodnoj Skupštini Srbije predlog Zakona o gotovini, kojim se trajno obezbeđuje postojanje gotovine u platnom prometu. Na ovaj način, sprečavamo da građani izgube privatnost i slobodu, jer svojim novcem mogu da upravljaju kako budu sami odlučili.
SPECIJALIZOVANE BANKE – Država osniva i specijalizovane banke u kojima je ona većinski vlasnik : Agrobanku, Investbanku i ojačava Poštansku štedionici za rad sa građanima.
INSTITUT ZA RAZVOJ – Država osniva Institut za razvoj koji priprema projekte za finansiranje od strane države i CBS.
BEOGRADSKA BERZA – Stvaranjem mešovitih banaka, razvojem javno-privantog partnerstva Nacionalnog investicionog fonda i otvaranjem akcionarskih društava omogućava se oživljavanje Beogradske berze, koja treba da stvori uslove građanima i profesionalnim investitorima iz zemlje i rasejanja da slobodna novčana redstva plasiraju na Berzu.
NACIONALNI INVESTICIONI FOND – Država formira NIF, gde će građani dobijene akcije iz procesa privatizacije, vraća se 15% akcija EPS-a građanima i drugih državnih kompanija, da plasiraju u NIF, koji se onda pojavljuje na BB kao invesitor i koji omogućava građanima da svoja slobodna novčana sredstva ulažu u NIF.
ŠTEDIŠE – Nove otvorene mešovite banke nude štedišama, koji na štednji imaju 18 milijardi evra, da plasiraju svoj novac po povoljnim uslovima u projkete RBS, BB i NIF. Takođe, omogućava se građanima koji drže novac van bankarskog sektora i koji se procenjuje na 20 milijardi evra da ulože u privredu.
RASEJANJE – Posebni ulovi za plasman kapitala naših građana iz rasejanja ostvaruje se kroz finansijske i poreske olakšice države, kako bi što više novca naših građanja iz rasejanja došlo u naše banke u Srbiji.
SRPSKA PRAVOSLAVNA BANKA – Oniva se u inotrantvu, recimo, Cirihu – SRPSKA PRAVOSLAVNA BANKA koja će ponuditi bankarske usluge svim Srbima koji žive u svetu i koja će prikupljeni novac da plasira u razvoj srbske privrede.
KONKURENCIJA – Omogućava se slobodna konkurencija između mešovitih banaka i privatnih banaka, pa se na taj način razbija današnji uspostavljeni bankarski monopol.
POREZ – Uvodi se godišnji porez bankama na otvareni profit u iznosu od 10%, na onaj deo koji se deli kroz dividende, dok se banke oslobađaju poreza koji ostvareni profit dalje investiraju.
SLOBODNA FINANSIJSKA ZONA – Otvara se Slobodna finansijska zona u centru Beograda, na relaciji Kalemegdan -Slavija, gde međunarodni investitori mogu da plasiraju svoj kapital 24/7 čitavu godinu, uz plaćanje provizije od 1% na ostvaren promet.
FINANSIJSKI FAKULTET – U dogovoru sa Univerzitetom u Beogradu formira se Finansijski fakultet, koji će da opismeni novu generaciju bankara i finansijera za upravljanje bankama i finansijama Srbije.
Bankarski sistem mora da bude u funkciji kako razvoja države i podrške privredi, tako i zaštite interesa građana, koji svoja slobodna novčana sredstva mogu da očuvaju i uvećaju na finansijskom tržištu Srbije.
Pokret MOBA ima potpuno razrađen plan za stvaranje Novog bankarstva.
Ovde sam izneo samo prve korake u transformaciji bankarskog sistem u Srbiji.
Beograd, 7535.g,. trešnjar
