Početna Tekstovi НОВИ АЛГОРИТАМ СРБИЈЕ

НОВИ АЛГОРИТАМ СРБИЈЕ

4
0
SHARE

 МИРЈАНА ПРЉЕВИЋ – БРАНКО ДИМИТРИЈЕВИЋ

                            Пословни роман

                    НОВИ АЛГОРИТАМ СРБИЈЕ

                           Повратак изгубљеној

             МАТРИЦИ ИНТЕГРИСАНЕ МУДРОСТИ

 

 

Сизиф је био, према грчкој митологији, најмудрији, најлукавији и најпокваренији смртник старе Грчке, који је боговима и људима чинио обмане и преваре, па је осуђен на тешку казну у подземном свету, да вечно гура огроман камен уз брег, како би га поставио на врх, али камен се увек обрушавао, падао у подножје и Сизиф га је поново морао да гура уз брдо.

И тако вечно.

Борислав Пекић је врцаво приметио, за разлику од Камија који пише о Сизифовим мукама да „ апсурдни свет, више него ма који, вуче своју племенитост из свог бедног рођења“, да вечно гурање камена уз брдо има смисла, ако знамо да на врху нема ничега.

Смисао живота се, дакле, налази управо у том непресталном гурању.

 

Ако сте ову прву лекцију живота разумели, онда вам саветујем да прочитате ову књигу, искусних стручњака  за теорију и праксу, Бранка Димитријевића у областима система вођења и управљања пословним организацијама и Мирјане Прљевић, светски признате саветнице у стратешком позиционирању у области предузетништва и пословне интелигенције.

Читајте књиге искусних стручњака, коју су стварали нове вредности на тржишту, који су се доказали на тржишту, који имају решења, који вам преносе своја знања и искуства и који нису досадни, удав ex cathedra теоретичари  или продавци бестселер памфлета са упутствима како да се брзо и лако обогатите.

Нема успеха на брзака, на фору и на пречицу.

Успех се постиже уз велике муке, одрицања, жртве и напоре.

 

У књизи се налази, све са илустрацијом, прича о кинеском бамбусу.

Почећу приказ књиге од ове поучне метафоре.

Знате ли, питају нас аутори књиге, да дрво кинеског бамбуса прве четири године израсте само петнаест центиметара изнад земље, да би у петој години, пошто се корење довољно развило, израсло читавих пет метара у висину?

Да ли сте то знали?

Ја признајем да нисам знао.

Али, метафора о кинеском бамбусу је одлична за разумевања – стрпљења.

Брзоплетост и одсуство стрпљења је лоша особина Срба. То нас је скупо коштало кроз историју и донело нам је огромне несреће и жртве.

Нека свако пође искрено од себе и нека пронађе  у себи нашу лошу националну особину.

 

Мудри Патријарх Павле је написао да биљку морамо да заливамо и негујемо, ако хоћемо да порасте, не можемо је вући да брже расте, јер ћемо је ишчупати из корена.

 

Стрпљење је оно што у мојим јавним наступима зовем – НАТАПАЊЕ!

Нестрпљиви ме нападају, јер не разумеју смисао натапања.

 

Аутори књиге за такве пишу: „ Много је оних који очекују, мало је оних који раде.“ / страна 40/

Јеном паметном реченицом су дали анализу наше националне пропасти и тренутно стање нације.                                          

Како да покренемо апатичне и разочаране? Како да променимо равнодушне и избегнемо нове трагедије? Одакле да почнемо са лечењем?

 

Један од јунака, на самом почетку књиге, каже:

 

Од корена, али не овог болесног дрвета, већ од корена нове младице израсле из семена још здравих пупољака и плодова којих све мање има. За старо дрво је сувише касно.Ново се мора стрпљиво неговати, јачати корене принципа, а раст и плодове успеха очекивати тек када стабло нових вредности изникне способно да издржи ветрове промена ко зна какве будућности.“ / страна 40 /

 

Подвукао сам решења наших данашњих проблема.

Морамо из корена да променимо тоталитарни политички и економски систем.

Нови систем мора да израсте из нове младице и семена здравих пупољака.

Стари систем је неодржив. Он је узрок свих наших недаћа.

Морамо стрпљиво да радимо и јачамо моралне принципе како би изградили нове вредности, које могу да издрже све невоље у будућности.

 

Да ли данашња српска национална елита ово разуме?

Појединци неки разумеју, али већина њих, нажалост, још увек не разуме.

Већина не може да се ослободи старог конформизма, јер су им лични интереси увек изнад интереса и принципа заједнице.

За стару националну елиту је сувише касно да се мења.

 

Аутори рачунају на нове младице, на будуће генерације, који требају да прочитају овај пословни роман, да науче НОВИ АЛГОРИТАМ СРБИЈЕ и да се врате МАТРИЦИ ИНТЕГРИСАНЕ МУДРОСТИ.

Форма – пословни роман, смештен у 2043. годину, ми се свиђа, јер се добила тако широка могућност за изношење, обично сувопарних и прилично досадних, пословних правила и вештина, често названи – едукација, док је наше образовање много ближе одбрани образа и моралних вредности, без кога нема спаса цивилизације, која је пре 2.600 година кренула у погрешном правцу кретања и која се данас налази на прекретници биолошког опстанка угроженог човечанства.

Измештање радње у 2043. годину помаже нам да, кроз историјску дистанцу, схватимо шта данас требамо да радимо.

 

Ако знамо да данашња светска криза није економска, медицинска или пандемијска, него да је духовна криза уморне, остареле и отуђене Западне цивилизације, онда морамо тражити решења нашег избављења кроз овакве мисаоне књиге, које нам показују смер којим требамо да идемо.

То се односи на појединца, породицу, компанију и државу.

Свако може себе да пронађе у овој књизи и да изабере на који начин ће да ради на ономе што данас једино има смисла, ако желимо да изађемо из садашње трагедије.

Али, мора да ради.

Празним причама и колективним кукањем не можемо да променимо лош систем.

 

Појединачно се нико не може да спаси, то су предрасуде себичних егоцентрика, глупака, примитиваца и паланачких медиокритета, шизофрених материјалиста, који су обесмислили све духовне вредности и који, осим свог личног интереса, немају никакву нову политичку идеју или потребу да мењају постојећи заглављени, окупирани и дезоријентисани комерцијални свет.

Можемо да се спасимо само – заједно.

 

Ако је пут смисао, јер се не верује у врх, онда можете да примените дијаграм паукове мреже, који је универзалан, јер потиче из Божијих принципа. / страна 25/

 

На том путу смисла морамо да савладамо знања и вештине о жељама, компетенцијама, навикама, вођењу, служењу, управљању, мотивацијама, упорности, лидерима и менаџерима, дрву културе, ТЕСЛА принципима, хистограму вредности и многим другим сазнањима, које можемо да пратимо преко дијаграма и табела, али мени су најинтересантније биле стратешке студије, разрађене на примеру појединца, пословне организације и државе.

Након скоро четири деценије мог пословања на тржишту, стратешке студије на нивоу државе су ми биле, ипак, најважније штиво.

 

Срби праве и понављају вечито трагичне историјске грешке само зато што немамо стратешке студије на нивоу државе.

То се посебно односи на ново доба српске државности.

У старо време постојали су црквено-народни сабори, који су окупљали најумније људе тога доба, на којима се расправљало и одлучивало, како би се то данас рекло, о визији, мисији и стратегији нашег даљег националног развоја, али такве кључне саборе смо временом изгубили.

Када смо одржавали такве црквено-народне саборе били смо моћни.

 

Колико је мени познато из историјске грађе, имали смо такво стратешко планирање последњи пут  1790.године на скупу у Темишвару и 1844. године написано у „ Начертаније“ Илије Гарашанина.

Након тога нема никакве визије  о нашој будућности.

Тумарамо у мраку и доживљавамо трагедије.

 

Погрешан избор 1918. године је наш усуд, кога се нисмо ни данас ослободили.

 

Када сам 1999.године, након зликовачког НАТО бомбардовања, окупио групу стручњака око  Програма за спас Србије, идеја ми је била да понудимо визију и стратегију нашег развоја у наредних сто година. Направили смо тај оперативни национални Програм и понудили га новој власти, лично сам га предао Ђинђићу у руке, али, нажалост, он уопште није прочитао шта тамо пише и није био заинтересован да примени наше нове политичке и економске идеје. Историја ће дати оцену тог свеобухватног државног програма, који није био прихваћен.

Није било чак ни расправе о њему.

Српска интелигенција је журила да се додвори новој власти и није била заинтересована за прављење националне стратегије.

 

После протраћене две деценије, после још дубље наше пропасти, после свега што нам се догодило, уништавања свих националних институција и покоравања презадуженог, изманипулисаног и окупираног народа, први пут читам књигу која нуди платформу за решења наше националне трагедије.

Искрено се радујем.

Аутори су искусни светски стручњаци.

Најбоље које ми имамо.

Могу ли они да добију прилику да покажу своја знања и умећа?

Све зависи од нас.

Односно, да будем директан, све зависи од вас, који се још нисте пробудили, који сте опијени и уљуљкани надуваним гламуром потрошачке цивилизације у распаду.

Зависи и од вас, који разумете о чему пишемо и говоримо, али се плашите да нам се придружите, јер можете да изгубите неке стечене материјалне привилегије.

И тако, настављамо да пропадамо.

Све док не доживимо – Велику Несрећу.

Која нам се приближава.

И која ће нас продрмати.

Пробудити.

Натерати.

Освестити.

И покренути.

 

За то ново доба које долази, почните да се данас припремате.

Одмах.

То вам је мој савет.

Будите спремни за велику борбу.

Припремите  што боље себе, породицу и своје пријатеље.

Читајте ову књигу и научите мудрост, знање и вештине.

Великим радом и стрпљењем до коначне победе.

Гурамо наш камен уз брдо.

То је наш избор.

 

За спас Србије – НОВИ АЛГОРИТАМ СРБИЈЕ!

 

Београд, 7530.година, трешњар, дан четрнаести

 

Бранко Драгаш

 

 

SHARE