НОМОФОБИЈА
Номофобија је, најкраће речено, зависност од употребе мобилног телефона.
Савремени човек је оболео од номофобије.
Како су нове генерације мобилних телефона назване АНДРОИДИМА, грчка реч андродес значи – као човек, како се савремени телефони још називају – паметни телефони, онда је јасно да се реч андроид, као човек, не односи на сам изглед телефона, него на његову програмирану памет.
Која се упоређује са памећу човека.
Човек постаје паметан дугогодишњим учењем, стицањем знања, вештина и искуства.
Човек не може да стекне памет преко ноћи.
Мора да се посвети стицању знања.
Алузија на паметни телефон је јасна.
Глуп и необразован човек не мора да стиче знања, довољно је да купи паметан телефон.
Знање се, дакле, више не налази у глави, него у мобилном телефону.
Који постаје андроид.
Паметан је као човек.
И човек више без њега не може.
Мобилни телефон постаје човеков најбољи пријатељ.
Увек му је при руци. Није досадан. Слуша све ваше команде.
Пружа све информације. Омогућава испуњавање свих задовољстава.
Одговара на ваша питања. Није нападан. Преноси ваше поруке.
Чува ваше тајне. Неће вас никада издати, осим ако на време не напуните батерију.
Веран вам је пратилац. Обавља стотине функција.Брзо вам притекне у помоћ.
Када боље размислите, паметни мобилни телефон вам је стварно најбољи пријатељ.
Не зна да се свађа. Не мудрује. Није злопамтило. И не зна да вам нанесе бол.
Не критикује вас. Не држи придике. Не тражи вашу љубав. Није ни љубоморан.
У отуђеном свету потрошачке цивилизације на умору, паметни мобилни телефон постаје једини пријатељ зомбираном човеку.
Пошто му је једини и искрени пријатељ, онда је разумљива пажња коју савремени човек посвећује свом паметном телефону.
Он више не може да живи без њега.
Држи га у кревету са собом.
За столом руча са њим.
Иду са њим у тоалет.
У превозу гледа у њега.
У кафићу не скида погледа са њега.
Учи уз њега.
Дружи се са њим.
Слави.
Радује.
Смеје.
Тугује.
И плаче.
Брине да увек буде пун.
Испразни човек бди над пуном батеријом.
Храни је редовно. Укључује и прати.Не дозвољава јој да се испразни.
Страх од празне батерије је већи од његове унутрашње празнине.
Губитак интернета је болна искљученост са мреже.
Губитак мобилног телефона је смрт највећег пријатеља.
Научници Велике Британије су истраживањем показали да 82% тинејџера има велики страх од губитка мобилног телефона.
Слично је свуда у свету.
Питање за родитеље који су овисни о мобилном телефону :
„ Зашто су Бил Гејтс и Стив Џоб, једни од твораца модерне технологије, забранили својој деци да до 16 године користе мобилне телефоне?“
Одговор је врло једноставан.
Зато што не желе да њихова деца постану овисници од мобилног телефона.
Зато што паметни мобилни телефони узимају памет и осећање деце у развоју.
Мобилни телефони су, дакле, штетни за децу.
Па, зашто онда ми дозвољавамо нашој деци да их сатима користе?
Зато што смо слаби на нашу децу.
Зато што смо размазили нашу децу.
Зато што је то наметнути тренд потрошачке цивилизације.
Зато што не можемо да се одупремо програмираној манипулацији и поробљавању ума и осећања.
Зато што не можемо да „ будемо мимо света“.
Мада сви добро знамо да тај свет иде у погрешном смеру.
И ми сами се не осећамо добро у том убрзаном пропадању цивилизацијских вредности.
Мука нам је више од свега.
Али, осећамо да смо немоћни.
Искрено, мора се то да призна, данас је изузетно тешко одгајати децу.
Родитељима је најтеже.
Никада већа манипулација није била.
Никада нас нису бомбардовали са толико бесмислених и будаластих информација и сензација.
Никада породица није била изложена толиком информативном и медијском притиску.
Никада закони нису били усмерени на разарање породице и поробљавање деце.
Никада држава није била већи непријатељ породице, образовања и радних навика.
Тешко је презадуженим и презапосленим родитељима, који се боре за материјални опстанак породице, да се сами одупру том агресивном, дивљачком, пропагандном, потрошачком рату за освајање непокорених,невиних и добрих душа.
Шта онда да радимо?
Да ли је све изгубљено?
Како бар нашој деци да помогнемо?
Упркос свему, деца ће бити највеће жртве мобилне револуције.
Паметни мобилни телефон је само припрема, фаза, за увођење паметног робота.
Који ће бити заиста и ликом као човек.
И који ће угрозити и самог човека.
Развој технологије не можемо да зауставимо.
Лудистички покрет је враћање у камено доба.
Морамо да научимо да користимо савремене алате за стицање личне слободе.
За смисленији и бољи живот, без напорног и бесмислног рада.
За више слободног времена.
Нове технологије нису циљ нашег живота, него средстсво ка ослобођењу окупираног човека и стварању смисленог живота.
Ако човек научи да их правилно користи, ако нађе праву меру, онда ће посветити свом духовном уздизању.
Не путу ка Богу, не треба нам паметни мобилни телефон.
Паметним мобилним телефоном се не стиче знање, него се добија правовремена информација.
Паметни мобилни телефоно нам помаже да постанемо планетарно, глобално село, једна ззаједница, која мора да сачува основне људске вредности, које увелико губимо.
Није мобилни телефон наш најбољи пријатељ и друг, него оперативни алат који нам омогућава да брже дођемо до другог човека.
Не може нам мобилни телефон да узврати љубав последњег човека.
Паметним мобилним телефоном не постојамо духовнији, него самопреиспитивањем и посвећеним деловањем.
Нонофобија се лечи искључивањем мобилног телефона на одређено време и укључивањем породице и пријатеља у свој живот.
Нонофобија се лечи стварним животом, загрљајем, пољупцем, разговором, шетњом, дружењем, певањем, играњем, физичким вежбањем, заједничким радом, делањем, уметничким стварањем и узвишеном духовном идејом.
Не може се празна душа напунити смећем и отпадом са друштвених мрежа.
Памет не долази са друштвених мрежа, него из мудрих књига.
Читајте.
Учите.
Разговарајте.
Расправљајте.
Гледајте се у очи.
Смејте се и плачите.
Волите и патите.
Борите се и мучите.
Браните и нападајте.
Падајте и устајте.
Не посустајте.
Нема предаје.
У одбрани душе и духа.
Ништа људско вам не сме да буде страно.
Упалите СВЕТЛО на мобилном телефону и потражите изгубљеног пријатеља.
Будите човек.
Пре свега.
Који се пуни.
Љубави према другим људима.
И заједници.
Београд, 7528, коложег, дан девети
