Postojeći autoput kroz Srbiju je u očajnom stanju.
Tresu se kola i tandrču kao seoske tralje.
Nema auto puta prema Čačku, Užicu, Prijepolju , Ivanjici i Novop Pazaru.
Nema auto-puta prema Zrenjaninu, Kikindi i Vršcu.
Nema autoputa prema Somboru.
Nema auto-puta prema Bijeljini, Doboju i Banja Luci.
Magistralni putevi su u Srbiji propali.
U gradovima se raspadaju.
Na selima rupa do rupe.
Železnica nam je u raspadu.
Vozovi idu 45 km/h.
Sve to znamo.
A onda, u Beču, Aca Dramoser u svom ludilu traži da se napravi auto-put.
Niš – Tirana.
Traži da nam EU odobri pare.
Treba da se zadužimo.
I da napravimo strateški auto-put.
Za koga?
Za Albance.
Treba da brže i udobnije stignu do Niša.
Metafora je fenomenalna. Istorijska.
Dokaz potpune poremećenesti Ace Dramosera.
Ako EU ne da pare?
Onda će Srbija iz svog budžeta finansirati taj auto- put.
Građani Srbije će finansirati iz svojih džepova.
Put koji Srbiji ne treba.
Ne treba nam ni Aca Dramoser.
Predlažem da ga ustupimo Albancima.
I neka njima pravi auto-puteve.
Beograd, 15.06.2015.
Тужно али је тако.
Ево једна мала фотка на ту тему.
http://www.igreklik.com/slike/viewer.php?file=06301134761806085191.jpg&file_imgur=pgcxm7f.jpg
Драмосера не треба да уступите Албанцима, он је Албанац 100%
ако није неумесно да Вам предложим да малчице загребете па ће те се суочити ко је дрмосеку биолошки тата, не може битио грђе за све нас.
Прича је плитка и не може бити јаснија него што јесте, само треба испливати из тог лажног информационог поља, али те енергије више нема у Српском народу, вековно је провлачен и завлачен да више није свестан самог себе а камо ли својих предака и свог извора постојања.
Мада излаз постоји.
Излаз увек постоји.
Ко га још види осим мене воле бих да такве упознам и да се мало дружимо.
Поздрав из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић