Početna Tekstovi НИКОЛАЈ ПАТРУШЕВ

НИКОЛАЈ ПАТРУШЕВ

7068
0
SHARE

НИКОЛАЈ  ПАТРУШЕВ

 

Морам да објасним, онима који се, нажалост, не разумеју у светску политику и који се, без трунке стида, појављују на националним медијима, лечећи личне комплексе и покушавајући да тумаче оно што заиста не знају.

 

Одлука Путина да именује Николаја Патрушева за његовог главног човека за Балкан је изнуђена, јер Путин није задовољан радом своје администрације на Балкану и мора, због догађаја који се спремају на Балкану, да убаци свог највећег и најзначајнијег играча у опасну балканску игру.

 

Само политички дилетанти, који не виде шта се спрема, брабоњају о томе да је то све неважно, да долази још један у низу КГБ чиновника и да нас Србе не треба да буде брига који ће Путинов чиновник доћи на Балкан, јер то уопште за нас није ни важно.

 

Господо другови, то је политичко слепило.

 

Једно кратко подсећање.

Ради поређења.

 

Почетком деведесетих један професор универзитета у Београду, чувени и хваљени Еуропејац, тврдио је, покушавајући да омаловажи Србе и нашу славну и херојску борбу за слободу и независност, да Косовска битка уопште није била важна за Османлије и да је то била једна сасвим обична битка за Турке.

 

Мој одговор је био кратак – ако је Косовска битка била потпуно неважна и небитна за Турке, зашто је у тој бици учествовао лично султан Мурат Први и његова два сина Јакуб и Бајазит?

Да ли лично учешће султана и његова два сина говори о важности те битке са Србима?

 

Историја је показала да је Косовска битка била пресудна за опсатнак Турака на европском тлу.

Себична и похлепна хришћанска Европа, вођена својим крсташким интересима, оставила је Србе на цедилу. Издали су нас, надајући се да ће Турци да искорене Србе , да их исламизују и да ће се Европа тако, једним потезом, напокон, ослободити опасног сведока и чувара једне древне цивилизације која је сторила европску писменост и културу.

 

Изданим Србима , који су схватили да су жртвовани за добробит и даљи живот хришћанске Европе, није преостало ништа друго него да се сами боре за сопствени опстанак и да се у тој националној одбрани послуже митом и предањем да су Срби, издани и жртвовани, попун разапетог Исуса Христа, постали небески народ.

 

Слично питање могу данас да поставим нашим естрадним брбљивцима – ако Балкан није важан за Путина, зашто он шаље на Балкан свог најјачег играча, свога блиског сарадника, који је био скоро десет година први човек ФСБ-а и који долази са позиције првог човека Савета безбедности Руске Федерације?

 

Моје тумачење.

 

У геостратешком рату декадентне и банкротиране Западне цивилизације на умору са вечно живом и надахнутом цивилизацијом Истока и православном Русијом, посебно место, што нам историја речито доказује, имају Балкан и аутохтони Срби, који су централна древна снага Подунавске цивилизације, који не желе да се покоре ни Истоку нити Западу и који херојски бране своју самосталност и независност непрекидним страдалништвом.

 

Русија се данас , на нашу срећу, попела поново до позиције  да је постала Империје и како то увек бива, када се империје сукобе, онда се нарочито води рачуна о томе која ће од њих  имати превласт на немирном Балкану.

 

Долазак Путиновог најјачег обавештајца и најближег, дугогодишњег сарадника на Балкан, само је доказ да Русија жели да заштити своје интересе на Балкану, где Србија представља њеног вековног православног савезника, братског саплеменика ,која је окружена са свих страна НАТО зликовцима и која сама не може да се избори са насилном политиком  арогантног и прорачунатог Запада.

 

Долазак Патрушева је потврда мојих ставова, изречених пре неколико година, да Путин неће дозволити капитулацију Србије пред Бриселом и НАТО алијансом, не само због тога што он искрено жели да помогне Србији, коју воде НАТО лобисти и велеиздајници, антируски теледириговани, него и због тога што је у руском империјалном интересу да Србија остане ван ЕУ и ван НАТО, као неутрална зона, ничија територија, где могу сукобљене или зараћене империје да преговарају и да одмеравају своје снаге.

 

Срби су кроз своју историју увек били на тој граници између великих империја, где су једне пропадале, док су се друге уздизале, али смо често несмотрено, вођени више емоцијама и душом, уместо разумом и двојнокњиговодственом рачуницом, доносили погрешне одлуке, које су нас коштале биолошког опстанка нације, па нас тако данас има на Балкану једва 7 милиона, уместо да нас је 40 милиона, што би нам омогућило да много лакше данас одбранимо наше угрожене  националне интересе и  сужене државне границе.

 

Не желим да идем далеко у прошлост, довољно је да наведенем, о чему сам много писао, погрешне одлуке српске државне политике 1989.године, након рушења Берлинског зида, када је надобудна, дилетантска и бахата политика комунистичког бирократе Милошевића погрешила правац нашег кретања и уместо да се усмеримо на рушење комунизма, Југославије и да се приближимо тадашњој Европи, надобудни Милошевић је својом кратковидом памети окрену брод на другу страну, према распадајућој совјетској унији и тако смо доживели национални бродолом од кога не можемо ни данас, после скоро три деценије, да се опоравимо.

 

Ни данашња политика, настала на развалинама петооктобарске проћардане енергије, која је са полуделим егоманијаком Вучићем добила велеиздајничке обрисе, не показује знаке памети, разума или неке смислене визије и логике, него послушно, поданички слуша и испуњава све налоге Брисела и Вашингтона, што нас директно гура у национални понор из кога се никада нећемо извући, уколико се оваква политика буде наставила.

 

Поново идемо у погрешном смеру.

 

Просто је невероватно колико су србски политичатри на власти глупи, примитивни, ограничени, острашћени, уцењени и корумпирани, када нас овако бестидно, срамно, безобразно и подло гурају у банкротирану ЕУ и зликовачку НАТО алијансу, не осврћући се на претње високих руских званичника, пре неки дан Рогозина, који опомињу све НАТО земље у Европи и на Балкану да ће бити легитимна мета руских ракета у могућем рату између НАТО зликоваца и Руске Федерације.

 

Понављам, грађанима Србије, да схвате шта се дешава на геостратешкој карти Европе, где може да избије рат свакога часа, да ће војно уздигнута и оснажена Русија гађати све земље које буду у НАТО савезу, јер су легитимна мета у том наметнутом рату, што значи, ако се то, далеко било,и догоди, да политички олош на власти у скупштинским надгласавањима, угурају Србију у НАТО, да ће и Србија, одлуком неодговорних србских политичара, бити сигурно мета руских ракета.

 

Претња руских званичника НАТО земљама да ће бити гађане је велики притисак на грађане окупиране Европе, који робују корпоративном фашизму Брисела и Вашингтона, јер ће грађани Европе први бити жртве погрешне политике својих отуђених политичких олигархија које, немајући никакву визију Нове Европе, срљају у пропаст, следећи наркотизоване политичаре Беле куће и дебилизоване и кретенизоване јапијевце са Вол  Стрита.

 

Ходајући том истом ЕУ, видим да те отворене претње руских званичника имају отрежњавајући ефекат на заведене и дремљиве грађане Европе, који су ратна дејства гледали, заваљени у својим удобним домовима, само на телевизијским екранима и којима се сада прети да ће постати жртве једне сумануте европске политике, пошто је руско оружје у Сирији показало са које све велике удаљености могу да се тачно погађају легитимни циљеви у рату.

 

Тај страх грађана Европе над својим оствареним комфором ме некако убеђује да, ипак, рата неће бити тако брзо, да расту снаге отпора корпоративном фашизму у свету и да све више, у свим земљама Европе, расту грађански покрети који траже да се , за стабилност и сигурност европске будућности, направи трајна стартегија сарадње са Руском Федерацијом и земљама БРИКС-а, које имају сву сировинску и енергетску базу, коју  Европа нема , и које могу да извуку Европу из садашње разарајуће системске кризе.

 

У оваком геостратешком поимању стања политике у Европи треба посматрати долазак Патрушева у Београд и његову историјску улогу у покушају смиривању тензија на Балкану, јер он то ради из заштите руских националних интереса.

 

Да ли ове велике потезе великих играча разумеју србски политички пиони?

Не. То они не могу да докуче.

Они су обични пацери и лузери, који пузе пред шеснаестим чиновником из Брисела и клањају се референтима вашингтонске администрације у ходницима, како би им омогућили отварање неких идиотских поглавља, које ништа не значе и који служе само за замајавање грађана.

 

Отуда је важно да грађани Србије ово што пишем разумеју.

Важно је да наша родољубива интелигенција схвати којим правцем морамо да идемо и шта нам је чинити, како не бисмо понављали исте грешке из блиске прошлости.

Ми не можемо да победимо империје, ми не можемо да зауставимо њихове сукобе, али можемо, у то сам потпуно сигуран, да гледамо своја посла, да израчунавамо наше националне интересе, да се прилагодимо свакој новонасталој ситуацији на политичком тржишту и да, бранећи своје националне и државне интересе, окренемо свој брод тамо где ћемо боље проћи и где ћемо остварити веће интересе.

 

Како државе не почивају на љубави, него на интересима, онда је за Србију пресудно важно да се одустане од уцењивачке политике без алтернативе Брисела и Вашингтона, да се одложи наш погубан пут у банкротирану ЕУ, да се настави сарадњу са свим независним европским државама и свим покретима који се супростављају Бриселу, те да се окренемо чвршћем савезу са Евроазијском унијом, јер та сарадња не условљава губљење националног идентитета и државног суверенитета.

 

То данас мора да буде наш национални интерес.

Ко то не разуме, нека умукне.

Ко то неће да разуме, биће склоњен са политичке сцене.

Склониће га историјска нужност.

Нестаће на сметишту историје.

 

Ако смо заиста схватили да се ми ништа не питамо, него да велике силе о свему одлучују, онда је потребно, на основу трагичног историјског искуства, да разумемо где нам је место и шта треба да радимо.

Три деценије упорно покушавам србске глупаве политичаре да описменим, али то ми никако не полази за руком.

Наша трагична данашња позиција нам не дозвољава више да правимо историјске грешке.

Немамо више права на историјске грешке, јер смо их скупо платили.

 

У сукобу Истока и Запада морамо да избегнемо да Срби буду топовско месо и колатерална штета, што нам се у последња два века непрестално дешава.

Морамо да прихватимо чињеницу да смо мали и да нисмо у могућности да играмо тако велику империјалну игру, него да морамо стрпљиво и пажљиво да градимо нашу националну позицију, водећи рачуна о нашим националним интересима.

 

Сукоб Истока и Запада је скупо коштао Србе.

Нема потребе да ми истрчавамо испред руде и да сумануто страдамо.

Отавимо да Исток и Запад реше своје сукобе.

Ми ћемо прихватити резултате њихове нагодбе и договора, јер смо мали и способни смо брзо да се прилагођавамо.

Та спретност мора да постане наша национална политика, јер то је једини начин да биолошки избегнемо наш нестанак.

 

Путин повлачи велики потез.

Великог играча убацује у велику игру.

Улози се сви повећавају.

То није наша игра.

Наше је само да разумемо где нам је место.

И да се тако и понашамо.

 

Београд, 27.06.2017

SHARE