Početna Tekstovi НИКОЛА ЛАЗАРО

НИКОЛА ЛАЗАРО

7
0
SHARE

НИКОЛА  ЛАЗАРО

                      „ СРБИЈА ТОКОМ РАТА 1876. ГОДИНЕ“

 

Искрена ратна исповест италијанског новинара, из прве руке, за време његовог, четири месеца дугог, боравка у Србији.

Сјајни цртежи нам верно дочаравају ратну атмосферу и приказују како обичне људе из народа, тако и јунаке ове трагичне ратне авантуре, која је скупо коштала Србе.

Главни кривци за пораз у Првом српско-турском рату су били плитичари и недорасли кнез Милан Обреновић, који су, због својих великих политичких амбиција, одбацили ратни план Врховне команде и поставили своје ратне циљеве и планове.

 

Лазаро о томе отворено пише.

Потресно доживљава све што се дешава на ратишту и сведок је недовољне припремљености српске војске, слабе обучености, недостатка оружја и политичких промашаја.

Задивљен је Србијом и Србима.

За њега је Београд једно од најпријатнијих и најлепших места у свету.

„ Када не бих живео у Италији, пожелео бих да живим у Гроцкој.“

 

Срби су добар, поштен, искрен, гостопримљив и ратнички народ, који жуди за слободом, који не може да се покори и који су „оријенталци макар на пола.“

Запрепашћен је када види како се Срби односе према турским заробљеницима, како им превијају ране, хране их и брину о њима, јер није никада срео да се неко тако понаша према својим крвавим непријатељима.

 

Описао је руског генерала Черњајева и руске добровољце, али је уочио да се они, мада братски народ са Србима, значајно, ипак, разликују од Срба.

 

Лазаро на крају књиге, закључујући свој ратни извештај из Србије, пише да просвећена Западна Европа ништа не зна о Србима, Наполеон није знао да Србија постоји, критикује политику Европе која је ускогруда, себична, непоштена и која, мада су Срби хришћани, подржавају политику муслиманске Турске и тако су Срби, као и остали балкански народи, жртвовани због освајачких интереса Великих сила.

 

Ништа се, нажалост,  није променило ни данас.

 

Срби морају да схвате да сами треба да се ослободе унутрашње окупације.

Нико други не треба да нас ослобађа.

Ако чекамо да нас неко други ослободи, тај неко је наш нови господар.

Срби не воле господаре.

Ни стране, нити домаће.

Окренимо се нашим сопственим снагама у борби за ослобађања Србије од империјалног колонијализма корпорација.

 

Београд, 7530. година, студени

 

 

 

 

 

 

 

SHARE