Početna Sadržaj Privatizacija Niš teško „uteruje“ pare od privatizacije

Niš teško „uteruje“ pare od privatizacije

727
0
SHARE

Zašto Niš teško „uteruje“ pare koje mu zakonski pripadaju od privatizacije
„Æe da gi vrnu, kad gi obrnu“
Sredstva od privatizacije DIN-a „curila“ tokom dve godine, od „Nisala“ stigla tek posle dve godine, a od „Srbijaturista“ još nisu ni stigla

Kada je nedavno posebna Anketna komisija gradske skupštine raspravljala o odgovornosti sadašnje i prethodne gradske vlasti u baratanju sa parama dobijenim od privatizacije, otvorilo se i pitanje ažurnosti u dobijanju tih para i nedostatku precizne evidencije o velièini „gradskog privatizacionog kolaèa“.

Utisak je da i prethodna i sadašnja gradska vlast svesno dozvoljavaju svojim koalicionim èuvarima republièkog trezora da kasne sa prebacivanjem para lokalnoj zajednici po onoj narodnoj „æe gi vrnu, kad gi obrnu“!

Prema podacima koje je Glas zvanièno dobio u Agenciji za privatizaciju, sudbina petoprocentnog privatizacionog kolaèa koje je Niš dobio od privatizacije DIN-a (19,3 miliona evra), „Nisala“ (16,2 hiljade evra) i „Srbijaturista“ (48 hiljada evra), posle okonèanja privatizacionoih procesa nije više u njihovim rukama, veæ u rukama Ministarstva finansija.

Dopisništvo Glasa èekalo je sedam dana da elektronskom poštom, posle zvanièno upuæenog zahteva, od odeljenja za odnose sa javnošæu Ministarstva finansija dobije odgovore o sudbini para od privatizacije DIN-a, „Nisala“ i „Srbijaturista“, na koje Niš inaèe ima zakonsko pravo.

Iz Ministarstva napominju da se, posle postupka privatizacije, prvo izdvajaju pare za obaveze prema Agenciji za privatizaciju „za troškove prodaje“, ali bez podatka koliko oni iznose i kako se obraèunavaju. Zatim za obaveze prodatih preduzeæa prema državi u vidu poreza, doprinosa, carine i drugih nadoknada, a zatim od ostatka po 5 posto lokalnim samoupravama i Republièkom fondu za restituciju, 10 odsto Republièkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i 80 odsto u republièki budžet.

U Ministarstvu dalje napominju da su pre mesec dana gradonaèelniku Smiljku Kostiæu i gradskoj Upravi za finansije u Nišu uputili informaciju o raspodeli para za prodata preduzeæa sa podruèja Niša. U prilogu su išli i termini pojedinaènih uplata za svako privatizovano preduzeæe, ali bez objašnjenja zašto su isplate iz republièke tekle u nišku kasu sa zakašnjenjem?

Preciznije, zašto je privatizacioni kolaè od prodaje DIN (1, 273 milijarde dinara), inaèe najkrupnije do sada u Srbiji, lokalnoj zajednici isplaæivan „sa zadrškom“ tokom 2003. i 2004. godine? Ili zašto je procenat od prodaje „Nisala“ u iznosu od 865.000 dinara gradu isplaæen tek 3. juna ove godine, dakle više od dve godine posle realizovane tenderske prodaje? Kao i zašto Niš još nije dobio sredstva od privatizacije „Srbijaturista“, obavljene inaèe pre dve godine? Zanimljivo je i da se razlikuju obraèuni niškog procenta koje smo za pomenuta tri preduzeæa dobili u Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu za finansije, a još interesantnije je da je u gradskoj upravi u Nišu teško naæi èoveka koji raspolaže svim podacima na istu temu. A pare inaèe nisu sitne, niti neke dileme oko njihovog toka nisu male.

Koga štiti agencija

Pored nepoznanice troškova koje sebi obraèunava za svaku privatizaciju, na raèun Agencije za privatizaciju stižu i brojni prigovori radnika uz pitanje – koga ona zapravo štiti i dokle? I zašto ne proverava kako posle potpisivanja ugovora nove gazde ispunjavaju investicione i socijalne obaveze prema radnicima.

Najsvežiji je primer „Srbijaturista“, èiji je novi gazda Srba Iliæ iz kompanije „Junivorld“ jedva èekao dvogodišnji rok da bi prepolovio broj zaposlenih, dok istovremeno nije izvršio ugovorom preuzete investicione obaveze.

M. Doderoviæ Glas javnosti Èetvrtak, 15. 12. 2005

SHARE