НЕЗАДОВОЉСТВО
Незадовољство потиче из празнине наше гладне душе. Незадовољство је одсуство духа у нама. Незадовољни смо јер прецењујемо сами себе. Хоћемо да узмемо много више него што нам припада.Умишљени смо да више вредимо и да много мање добијамо за то што заједници дајемо.У тој размени са заједницом, осећемо се превареним. И ту је наш главни проблем кога не можемо да решимо и због чега смо незадовољни. Ми хоћемо да добијемо више од заједнице, него што смо јој заиста дали. А да ли смо јој нешто дали? И то што ми мислимо да смо јој дали, да ли је то вредело и да ли је то било довољно од нас? Проблем овај можемо да решимо једино ако дајемо без икаквих условљавања и очекивања. То значи, дајемо оно што можемо и што имамо, дајемо искрено, пуног срца и чисте душе, не очекујући за узврат ништа. Не шкртаримо и не цењкамо се простачки. Дајемо заједници из своје унутрашње пуноће и задовољства. Дајемо по мери општег добра. Дајемо јер смо испуњени животом. Не меримо трговачки колико смо дали.Испуњени смо давањем и то нас чини задовољним. Знамо да је од нас било довољно.Према нашој мери и могућностима. Знамо где нам је место у заједници. И не узимамо оно што нам не припада. И не грабимо, јер знамо меру. Смирени смо у души, јер смо посвећени. Пошто не очекујемо ништа, радујемо се малим стварима. Ако ни њих не добијемо, знамо да ће их неко у заједници сигурно добити. Или неко иза нас, који тек долази. Радујемо се њиховом озареном осмеху. Ведрини која нам испуњава душу.
