НЕВОЉА
Пишу ми људи са свих страна.
Читају моје текстове.
Гледају моје наступе.
Слажу се, све је то јако добро, али…
Увек, то проклето – али.
Како да покренемо народ?
Свуда апатија.
Безнађе.
Незаинтересованост.
Равнодушност.
Нема изгледа да се моје идеје остваре.
Моја борба је узалудна.
Слажем се да је такво стање у народу.
То је последица досадашњих свих политичких превара.
Народ је неповерљив.
И то је добро.
Неће више људи да се залећу.
Опрезни су и добро одмеравају.
Не знају више коме да верују.
Сви лепо причају.
Али, немају нове политичке идеје.
Нема конкретних решења.
Нема одлучности да се сруши тоталитарни политички систем.
Који већини грађана прави проблеме.
Грађани су незадовољни.
Сиромаштво је све веће.
Инфлација убија бедни животни стандрад.
Они који нуде решења, морају да буду упорни.
Одабрани.
Морају да се жртвују.
И да покажу да се разликују од свих осталих.
Морају да буду непоткупљиви.
Одани новој идеји.
Вредни, радни, конкретни, оперативни.
И морају да воле Србију.
Како да помогнемо нашем заведеном народу?
Мислим да треба да износимо само истину.
Податке о катастрофи која нам се спрема.
И да понудимо конкретна решења.
Ако народ хоће да их подржи и прихвати.
Никога не треба да убеђујемо.
И вучемо за рукаве.
Свако нека доноси одлуку из сопствене памети.
И сопствених интереса.
Шта ће онда да покрене народ?
Невоља!
Која се приближава.
Све већом брзином.
Невоља која ће погодити већину грађана.
Финансијски цунами.
Који ће да потопи равнодушне.
Који ће у бујицама да однесе апатичне.
Који ће да разбије бране неодлучних.
Невоља!
Сигурно стиже!
Нећемо имати где да се сакријемо.
Немамо више ни где да побегнемо.
Запад је у већем проблему од нас.
Библијски потоп је тамо почео.
Шта нам је једино преостало?
Мораћемо да се боримо.
Заједно!
За живот.
За спас породице.
За народ и државу.
За наше уточиште у будућности.
Све лажи ће поводањ да оголи.
Власт ће се ваљати на улицама.
Нико неће смети да се укрца на брод који тоне.
Сада смо почели да се спремамо за тај тренутак.
Правимо стручне тимове за велику невољу.
За спас бродоломаца.
Идемо испред историјских догађаја.
Не чекамо да нас догађаји заскоче.
Хоћемо да управљамо нашом судбином.
Сами.
Имамо искуство, знање, вољу, енаргију и поштење.
Потребни су нам само пробуђени грађани.
Које ће невоља да изненади.
Удари по џепу.
И примора да се боре.
У последњем тренутку наше агоније.
Стиже избављење.
Београд, 7531.г шумопад, дан двадесет шести
