NEVALJALCI
Branko Dragaš, 09.11.2012
POLITIČARI – Političari su organizovani nevaljalci. Protuve i ološ. Skotovi koji su spremni da unište državu i društvo zbog svoje sujete i pohlepe. Nemamo, na žalost, danas državnika. Državnici razumeju istorijske tokove i svoju ulogu u tim istorijskim tokovima. Državnici služe državi i državne interese stavljaju iznad sopstvenih i partijskih interesa. Vladavinu državnika karakteriše uređena i bogata država. Političari su hulje koji pljačkaju državu i građane. Političari su banditi koji su gori od kriminalaca.
Gori su u moralnom i organizacionom smislu. U moralnom smislu jer kriminalci imaju bar nekakav moral, imaju utvrđene kodekse koje poštuju, dok politički satrapi nemaju nikakve moralne skrupule. Najvažnije kod kriminalaca je da nikada ne radite nikakav posao sa njima.
U organizacionom smislu, politički demagozi su opasniji od kriminalaca jer prave političke stranke u okviru državnih institucija i pljačkaju državu sve po zakonu. Urušavaju sistem iznutra. Krše zakonu koje donosi većina političara u predstavničkom obliku demokratije. Zato je predstavnički model demokratije u vremenu postojanja interneta prevaziđen model političkog odlučivanja i delovanja.
Kriminalci su organizovani na slobodnom tržištu. Konkurencija je velika i opasna. Moraju da se pridržavaju svojih nepisanih pravila, ali krše donete zakone. Kriminalci su izloženi velikim rizicima. Život stavljaju na kocku. Političari stavljaju na kocku sudbinu državu i živote građana. Ako kriminalci ne uspeju, najčešće gube život. Političari ako ne uspeju, odlaze u opoziciju sa pokradenim bogatstvima, čekaju povratak na vlast, dok stradaju država i građani. Kriminalci nemaju prava na popravni, političari uvek očekuju novi mandat naroda. Kriminalci su izloženi surovim zakonima slobodnog tržišta. Zapravo, oni zadovoljavaju zabranjenu tražnju.
Kolumbijski narko bos Eskobar je davno rekao da borba protiv trgovine droge treba da se odvija u sklopu otuđenog američkog društva, a ne na kolumbijskim plantažama. Sve dok ima tražnje u Imperiji u rastrojstva za drogom biće i ponude kolumbijske robe. Zabranjena tražnja diže cenu robe. Veliki i brzi profiti privlače kriminalce. Opasne momke koji brzo žive. Zato su kriminalci interesantni mnogim političarima i zgodnim devojkama iz uglednih porodica.
Imaju harizmu kratkog života i surove smrti. To privlači metiljave političare i odnegovane devojke. To privlači i malog čoveka, koji nema hrabrosti za takav opasan život. Zato mali čovek voli da gleda filmove o kriminalcima. Političari su mekušci, jajare i paraziti. Oni ne poseduju nikakvu harizmu. U komercijalnoj civilizaciji postali su nalepnica na propaloj predstavničkoj demokratiji. Zato se zalažem za uvođenje direktne demokratije. Savremena tehnologija omogućava da Srbija odmah uvede direktnu demokratiju. Mala smo država i to bi savršeno moglo da funkcioniše. Direktna demokratija ukida zvanje političara. Zamislite politiku bez plaćenih i dosadnih političara koji nas decenijama zlostavljaju svojim glupostima? O direktnoj demokratiji organizovani nevaljalci ne žele da razgovaraju. To smatraju utopijom. Međutim, ideja se sve više širi. Građani shvataju da je moguće društvo bez plaćenih političara.
NEVERNI TOMA – Koja je vizija i strategija našeg predsednika Republike? Političar koji se slučajno, ni kriv ni dužan, našao na toj visokoj državnoj funkciji pokazuje svoje neznanje i nesposobnost. Njegovo skrušeno bauljanje – poza Žalosne Sove, u pregovorima sa strancima postaje nesnosno. Putin mu je otvoreno rekao, na samom početku zvaničnih razgovora, da zna kako je njegova stranka nastala, koliko su novca dobili, ko im je dao novac i koja je njihova uloga na političkoj sceni Srbije. Otuda ruska uzdržanost i diplomatska igrarija oko odobrenog kredita. Koga ruski ministar finansija ne prenosi i ne zna se kada će ga preneti, jer tumaranje Nevernog Tome ne uliva nikakvu sigurnost. Kada je u Rusiji priča da mi ne žurimo u evropske integracije. Kada je sa profesionalnim nacionalistima tvrdi da evroskeptik, a kada dođu činovnici EU da ga dave, onda tvrdi da je naš cilj- evropske integracije. Klintonova dolazi u Beograd da mu zavrne uši. Naši političari nikako da shvate kako funkcioniše svet. Zato i stradamo.
HAPŠENJA – Ništa se nije ostvarilo od toliko velikih izjava o hapšenjima.Veliki Aca, najmoćniji čovek u državi, pokazuje svoj diletantizam. Niko razuman ne otvara tako veliki politički front protiv sebe. Niko oprezan ne priča da će hapsiti, nego hapsi. Niko pametan ne govori da će on hapsiti, nego to prepušta državnim institucijama. Slučaj Dulić je pokazao svu nesposobnost režima. Kako će uhapsiti velike političke kriminalce kada nisu sposobni da završe proces sa Dulićem? Javljaju da su uhapsili -blagajnika!
STO DANA VLADE – Ista meta, isto odstojanje. Nastavlja se politika prethodnog režima. Nastavlja se naša propast. Zaduživanje, rast poreza, rast nezaposlenosti, pad privredne aktivnosti, inflacija i pad standarda. Srbija je zrela za nove izbore. Sada je potpuno jasno da režim nema nikakvu izlaznu kombinaciju i da SNS nema stručnjake. Reciklirani propali političari, trgovci švercovanom robom, roštiljdžije i profesori sa kupljenim diplomama ne mogu Srbiju izvući iz ove tragedije. Predizborna obećanja su bila lažna. Idemo na nove izbore! Što češći izbori, to bolje za obolelu demokratiju!
KONFISKACIJA – Ponavljam, za sve one koji me nisu možda dobro razumeli. Moraju da se donesu odmah sledeća dva zakona: Zakon o poreklu kapitala političara, tajkuna i javnih ličnosti (1989 – 2012) i Zakon o konfiskaciji imovine stečene privilegijama, korupcijom, pljačkom i drugim kriminalom. Zakon bi se odnosio na sve nas koji smo u tome vremenu poslovali. Pošto sam javna ličnost, to se, dakle, odnosi i na mene. Ja prvi idem na finasijski rengen. Znači, svi moramo da prođemo tu proceduru. Konfiskacijom imovinom ispraviće se istorijska nepravda. Najveća kazna je da im država po zakonu oduzme svu imovinu. Ne treba ti tipovi da leže u zatvoru. Dosta su živeli na teret poreskih obveznika. Najveća kazna za njih je konfiskacija imovine. Toga se jedino plaše. I po tome će se razlikovati stranke u novim izborima. Treba doneti i Zakon o reviziji privatizacije, stečaja, restrukturiranja i dokapitalizacije. To su četri oblika pljačke u procesu tranzicije. Zašto samo 27 kompanija preispitivati? I to one koje je naložila EU? Treba napraviti reviziju čitave privatizacije, kao i stečaja, restrukturiranja i dokapitalizacije! Naravno, posle sledi konfiskacija imovine. Bolje je da se to zakonom uradi, nego da to uradi ulica.
BUDŽET – Ekonomski ubica Dinkić nastavlja svoj zločinački poduhvat. Sada se sve više razmahao u svojim lažima i prevarama. Prosto je neverovatno da čovek koji je uništio ekonomiju Srbije danas sedi u vladi i nastavlja da nas uništava. Novi budžet je neodrživ. To je potpuni promašaj. Fikcija kao i akcije od 1000 evra. Kako može da se smanji budžetski deficit u državi u kojoj je privreda bankrotirala, javna potrošnja nije smanjena, neće biti otpuštanja činovnika i povećavaće im se plate. Potpuno ludilo. Tajkuni hvale novi budžet. Dinkić tvrdi da je zemlju spasio bankrota. Kako? Novim zaduživanjem. To je hteo da radi i prepredeni Cvetković. Dinkić ga je napadao. Danas Dinkić sprovodi ekonomsku politiku srušenog Cvetkovića. Tajkuni mu aplaudiraju. Nacionalni savet za privredu je nacionalna sramota.Trebaju nam novi izbori da Dinkića više ne vidimo u politici i da odgovara za upropašćenu privredu.
AGROBANKA – Svi zakoni su prekršeni. To je stil rada Dinkića. Spaja se što se nikada spojiti ne može. Poverioce i akcionare niko ništa ni ne pita. Ni štediše. Važno je samo da se ta afera zataška. Produbili su hapšenja unutar banke. Šta je sa nalogodavcima? Recimo, premijer Cvetković i guverner Šoškić. Oni bi morali da kažu ko ih je ohrabrivao. Svi znamo da je Cvetkovićem upravljao Tadić.
DRŽAVNA TAJNA – Platforma za Kosovo je proglašena državnom tajnom. Još od Nušićevog vremena srpska čaršija ne poznaje termin državne tajne. Gospa Persa sa Dorćola je morala svojoj prijateljici, gospa Nati sa Vračara, da saopšti šta se na Dvoru i ministarstvu sprema. A kada zna gospa Nata, onda to moraju da znaju i njene prijateljice istoga dana na čaju u pet. Ne verujete mi? Evo, isprobajte sami. Pozovite nekog svog najbližeg prijatelja i recite mu da ćete mu saopštiti nešto u poverenju. Nikome da ne kaže. Kada on ode, uzmite sat u ruke i merite kada će vas pozvati neki vaš prijatelj da vam saopšti nešto u poverenju.
ISTORIJA – Naš srpski problem je što idemo iz jedne krajnosti u drugu krajnost. Jednostavno, nemamo meru. Decenijama smo izbegavali da govorimo o balkanskim ratovima, da bi danas se utrkivali u njihovom slavljenju. Svi su sada našli da razglabaju o veličanstvenim pobedama naše vojske. Najmanje govore oni što stvarno treba da govore i koji imaju šta da kažu. Ostalo je sve poza. Prva Srbija veliča naše oružje i hrabrost, dok Druga Srbija smatra da je to dokaz velikosrpske mitologije. Ekstremisti u Prvoj Srbiji prizivaju nove ratove u kojima oni i njihova deca neće učestvovati. Ekstremisti iz Druge Srbije se uopšte čude šta će nama Srbima država i vojska. Njihov stav je da Srbi prirodno nestaju i da nam više ništa nije potrebno od srpskih obeležja.
SAJAM KNJIGA – Prestao sam da idem na sajam knjiga. Ljudi koji žive sa knjigama izbegavaju vašare. Naročito kada se pojavi cirkus od voditeljske književnosti, kako je nazva prof. Jerkov. Nepismeni su počeli da objavljuju knjige, pismeni čitaju baštinu. Silikonske pevaljke, javne prostitutke, porno dive, političke protuve i kriminalni tipovi zagađuju javnu reč. Šta radi ta naša književna javnost? Zašto ćute? Ko će da odbrani javnu reč od nepismenih klošara? Gospodo kritičari, vaša kolubarska borba je da počistite te nadobudne organinizovane nevaljalce. Svako u svom dvorištu treba da se bori za spas Srbije.