Početna Tekstovi i kolumne Svedok Neprijateljsko preuzimanje

Neprijateljsko preuzimanje

1282
0
SHARE

Poslednjih nekoliko nedelja traje pravi rat u medijima izmeðu, najèešæe su oni akteri, menadžmenta kompanije koja je u veæinskom vlasništvu, recimo 60 odsto, malih akcionara i potencijalnih investitora, najèešæe stranih, obièno susednih kompanija iz bratskog okruženja, ili sumnjivih investicionih fondova sa egzotiènih ostrva, koji hoæe da, koristeæi se zakonskom moguænošæu, preuzmu kompaniju. Rat oko preotimanja akcionarskog društva poprimio je danas velike razmere, potežu se floskule iz minulog doba, nacionalna oseæanja se prizivaju u pomoæ, zakupljuju se oglasi i potkupljuju novinari, špekuliše se i laže bezoèno, samo zbog toga da se zadrži ili preotme konrolni paket akcija napadnutog preduzeæa.

Verujem da velikom broju ljudi nije jasno ko je tu u pravu i šta treba èiniti, pa ovaj tekst treba da razloži sve u vezi neprijateljskog preuzimanja.

Da bih objasnio neupuæenima o æemu se tu radi, moram prvo odgovoriti na pitanje – šta je to neprijateljsko preuzimanje? Pre nekoliko godina bio sam prvi koji je poèeo da piše i govori o tome da je èitava privatizacija postavljena tako da špekulanti neprijateljski preuzmu privatizovano preduzeæe i da ga, nakon uzimanja kontrolnog paketa akcija, izdele i preprodaju zaraðujuæi na razlici izmeðu bagatelne cene po kojoj su kupili preduzeæe i stvarne tržišne vrednosti preduzeæa.

Recimo, neki tajkun je, uz naklonost i proviziju ministara ili ljudi iz vlasti, kupio poljoprivredni kombinat i plaæao je hektar zemlje 200€ ili kvadratni metar trgovinskog prostora u centralnoj gradskoj zoni svega 300€, da bi nakon takve uspešno nameštene privatizacije, otpustivši sve radnike i zatvorivši delatnost preduzeæa, preprodao delove preduzeæa naplaæujuæi hektar zemlje 4.000€ a kvadratni metar poslovnog prostora èitavih 5.000€. Razlika izmeðu cene koju je platio za preduzeæe i cene koju je dobio prodajuæi delove preduzeæa nazivam privatizacioni profit koji se deli, nakon završenog posla, na sve uèesnike u kraði i rasprodaji državne imovine.

Veæinski vlasnik, dakle, nema nameru da ispoštuje Zakon o privatizaciji i potpisani kupoprodajni ugovor, nema nameru da poveæa proizvodnu aktivnost, zapošljava nove ljude, poveæava plate i poštuje kolektivne ugovore, veæ on rasparèava jeftino kupljeno preduzeæe i preprodaje ga ostvarujuæi ogromne zarade. Tako privatizacija, najveæim delom, postaje unosan biznis, profitabilan komercijalni posao koji se zasniva na klasiènom trgovaèkom naèelu – kupi jeftino, prodaj skupo!

Kako je u dosadašnjem toku privatizacije više od 1.500 preduzeæa prošlo pakao privatizacije i kako je u 230 preduzeæa oborena privatizacija, dok više od 1.000 preduzeæa traži reviziju privatizacije, novu procenu kapitala i pokreæe inicijativu za raskid kupoprodajnog ugovora, kako u najveæem broju privatizovanih preduzeæa nije pokrenuta proizvodnja, u više od 120 privatizovanih preduzeæa æe biti pokrenut steèaj, kako su radnici izbaèeni na ulicu, a vrednost akcija malih akcionara višestruko umanjena; onda slobodno možemo reæi da je najveæim delom privatizacija neprijateljsko preuzimanje od strane veæinskih vlasnika.

Èast brane samo oni retki privatnici koji su uložili svoj kapital, poveæali proizvodnju, isplatili otpremnine, isplatili zaostale zarade i poveæali plate zaposlenima a malim akcionarima cene akcija. Takvi privatnici su izvršili – prijateljsku privatizaciju. Svi ovi primeri koje sam naveo odnose se na prodaju društvenog kapitala metodom javne aukcije ili javnog tendera.

Meðutim, postoje preduzeæa koja su privatizovana po starom zakonu, neka od njih još od vremena Ante Markoviæa, i gde veæinski paket akcija od 60 odsto imaju mali akcionari, radnici i penzioneri, dok 40 odsto akcija je u vlasništvu države. Takva preduzeæa su prava poslastica za špekulante. O špekulacijama na Berzi i prevari malih akcionara æe neka nova vlast morati da napravi detaljnu analizu, kazni špekulante i donese stabilne i stroge zakone koji æe to spreèavati.

Prvi sam ustao protiv špekulanata i otvoreno govorio o njihovim nedozvoljenim mahinacijama. Danas imam suðenje zbog klevete jednog Despotovog špekulanta koji, nakon dolaska demokratskih snaga, postaje još bogatiji špekulišuæi i otimajuæi pohlepno sve što mu se prohte. Saèekaæemo ishod toga suðenja. Biæe vrlo interesantnoi da se javnost upozna sa pojmom špekulacije na Berzi. Meni æe svakako biti interesantno da proverim hoæe li moje kolege ekonomisti, bankari i finansijski struènjaci imati hrabrosti da stanu na stranu struke ili æe sagnuti glave pred parama Despotovog oligarha. Hoæe li Helsinški odbor za ljudska prava smeti da se suprostavi sve bogatijem Despotovom oligarhu i zaštite slobodu iznošenja struènog mišljenja? Hoæe li sud ostati nezavisan? Videæemo to uskoro.

Bilo kako bilo, špekulanti napadaju akcionarsko društvo uz pomoæ poslovodstva koj, uz pristojnu nadoknadu, završava posao za tajkuna oko neprijateljskog preuzimanja. Pre trgovine akcijama na Berzi, ponuda za preuzimanje još nije bila zakonski postavljena, poslovodstvo preduzeæa, prema scenariju špekulanta, namerno širi informacije da preduzeæe propada i da akcije neæe ništa vredeti pa je najbolje, to najbolje se sprovodi pretnjama, ucenama i psihièkim zlostavljanjem, da mali akcionari što pre prodaju te bezvredne hartijetine i tako bar neku korist od njih imaju. Imao sam sluèajeve da poslovodstvo preduzeæa namerno mesecima, èak do godinu dana je to išlo, nije delilo plate radnicima i tako stvaralo klimu da mali akcionari što pre upadnu u postavljenu zamku i jeftino prodaju svoju imovinu. Jedne te iste akcije su brokeri špekulanata danima kupovali na Berzi i namerno im obarali cenu samo da bi stvorili utisak kod siromašnih i uplašenih malih akcionara da propadaju njihove akcije kako bi izazvali pravi stampedo koga æe oni iskoristiti da preotmu preduzeæe.

Tako je Berza postala mesto za preuzimanje firmi na drp naèin. Niko iz države te nezakonite mahinacije nije spreèavao. Svi su odgovarali da nisu nadležni. Komisija za hartije od vrednosti, majka svim izdatim hartijama, zatvarala je oèi pred špekulacijom koja se dešavala. Tvrdili su da ni oni nisu nadležni. Amerièka Komisija za hartije od vrednosti – SIC – oštro je kažnjavala takve pojave na Berzi. U novembru mesecu 2004. godine SIC je izdao nalog da se pohapse 48 brokera na Voltstritu zbog špekulacije. Naša Komisija nema hrabrosti da to uradi jer našu Komisiju, prema vlastitom priznanju, vodi štreber koji je u školi sedeo u prvoj klupi i uredno dizao dva prsta uèiteljici pod nos. Èitavo svoje školovanje sedeo sam u poslednjoj klupi, preziruæi te šminkere i štrebere iz prve klupe. Komisiju ne može da vodi štreber.

Država ništa nije uradila da obuèi male akcionare za trgovinu na Berzi. Država nije donela Zakon o zaštiti malih akcionara i tako su mali akcionari prevareni. Nije ispoštovana ni Trinaesta Direktiva Evropske unije koja propisuje zaštitu manjinskih akcionara i kroz princip javnosti koji insistira na tome da akcionari imaju dovoljno vremena i da raspolažu sa dovoljno informacija kako bi mogli da donesu odluke u situaciji potpunog poznavanja èinjeniènog stanja. Tako piše u Direktivi EU. Ponavljam, potpuno poznavanje èinjeniènog stanja.

Akcionari koji su prodali akcije uz pritisak i pretnje treba da potraže zaštitu svojih imovinskih prava pred domaæim i meðunarodnim sudovima. Imovinska pitanja ne zastarevaju. Prevareni moraju da se udruže jer nisu poznavali èinjenièno stanje. Tako su varani akcionari do skoro.

Danas pokušavaju da ih prevare – ponudom za preuzimanje. Naime, zakonodavac je predvideo da kupac akcija može dati ponudu za preuzimanje minimum 25 odsto akcija. To je naèin kako se preuzimaju firme na razvijenim tržištima. Ali, mi nismo razvijeno finansijsko tržište. Naprotiv, naše finansijsko tržište je plitko i u povoju. Protiv sam toga da se na takvom tržištu organizuje otimanje firmi metodom ponude za preuzimanje. Kako može da se izvrši ponuda za preuzimanje preduzeæa èije akcije ne kotiraju na Berzi? Koja je tržišna vrednost tih akcija? Niko ne zna jer se akcijama nije trgovalo. Predlagao sam da ponuda za preuzimanje može da se objavi samo za preduzeæa koja veæ godinu dana trguju akcijama. Tako bi mali akcionari znali šta prodaju i po kojoj ceni. Nažalost, država je dozvolila da otpoène pravi rat ponudama.

Šta treba da rade mali akcionari? Gospodo mali akcionari, ne srljajte! Vaše akcije vrede mnogo više nego što vam nude. Udružite vaše akcije i napravite veæinski paket. Morate da preðete 51 odsto da bi se osigurali od državne birokratije koja, iz ko zna kojih sve razloga, može izneti svoj paket akcija. Ne odgovarajte odmah na ponudu za preuzimanje. Ako deponujete akcije, prihvatate ponudu. Podpisujete sami sebi smrtnu presudu. Zašto da jeftino prodate svoju imovinu? Zašto da vas neprijateljski preuzmu? Budite strpljivi. Vaše akcije vrede. Kapital preduzeæa je ogroman. Imovina preduzeæa se nalazi na centralnim pozicijama u gradu. Svaki dan raste njena vrednost. Neæe se imovina istopiti. Špekulanti vas obmanjuju malom cenom. Hoæe da vas preuzmu za male pare. To je suština neprijateljskog preuzimanja.

Možete se odbraniti ako se udružite. Akcije su vaša lièna imovina. Ne dozvolite da vas varaju. Udružite svoje akcije. Lièni interes neka pobedi vaše razmirice i svaðe. Ne morate da se volite. Volite samo užu porodicu i odabrane prijatelje. Sve ostalo su intreresi. Udružite interese i strpljenje. Èekajte. Uputstva dalja slede.

Svedok, 22. avgust 2005.

SHARE