Početna Sadržaj Intervjui Neobjavljeni intervju: Od Šilerove do Šekspirove

Neobjavljeni intervju: Od Šilerove do Šekspirove

1193
0
SHARE

Intervju Branka Dragaša koji je dat Glasu javnosti, 18.10.2007. ali nikada nije objavljen.

1. Komično je da su dva velikana svetske literature na taj način danas prisutni u našoj javnosti, ali je tragično po Srbiju delovanje te dve grupacije. Oni iz Šilerove su raskrinkani kao gangsterska grupacija, ali njihovi politički zaštitnici su ostali na političkoj sceni i danas šire ideju o navodnoj modernizaciji Srbije. Da li je moguće u nekoj zemlji EU, kojoj toliko stremimo, da se neko iz vrha vlasti druži sa narkodilerima i da ih štiti? D ali je to ta neophodna modernizacija i demokratija? Ovi iz Šekspirove ulice su još opasniji za demokratiju i društveni život jer su ogroman kapital stekli legalnim zloupotrebama, špekulacijama, namerno ostavljenim šupljinama u zakonu, prevarama i privilegovanim informacijama i položajem zbog otvorene saradnje sa režimom. Dakle, nisu oni bogati zato što su vredni, inteligentni, štedljivi i što su u tržišnoj utakmici pobedili svoje konkurente. Oni su bogati zato što su bili sluge jednog despotskog režima i zato što im je taj režim dozvolio da se obogate. Tačnije rečeno, to je kapital Despota i Službe koji je njima dat samo na čuvanje. Mislim da se ništa nije promenilo i da je samo Despot zamenjen. Kriminalni vrhovi Službe i dalje lično kontrolišu ove tajkune.

2. Njihova uloga je pogubna za demokratiju i privredu Srbije. Oni su kancer društva i privrede Srbije. Nema razvoja demokratije i slobodnog tržišta sa ovom grupacijom, jer oni nisu nastali u konkurenciji na slobodnom tržištu, nego na privilegijama i služenju režimu. Lično poznajem gotovo sve te lakeje, pošto sam skoro 25 godina u privredi i na tržištu, tako da sam imao prilike da ih gledam kako puze, šene, ljube skute i dodvoravaju se Despotovim satrapima koji su ih kontrolisali i određivali koliko će novca da otmu od države i građana. To su čuveni bismismeni koji su marku dobijali po 6 dinara, kada je ona bila 30 dinara, koji su dobijali primarnu emisiju svežeg novca direktno iz Topčidera, koji su radili sve akcizne robe, kod kojih su morali depozite da drže veliki državni sistemi i društveno političke zajednice i na te depozite nisu plaćali kamatu. To je istina o tim tajkunima. Te istine se oni boje i zato su se udružili. Dobro je da se se udružili i da su tako olakšali posao nekoj pravoj demokratskoj vladi, koja neće biti pod njihovom kontrolom, kada bude preispitivala nastanak njihovog sumnjivog kapitala.

3. Najveće naše razočarenje, nas koji smo finansirali od 1990. opoziciju, javno nastupali protiv Despota i izgubili svoje poslove jer nismo hteli da plaćamo rekete i ljubimo stopala režimu, je što se nakon Petog oktobra ušlo u kolaboraciju sa tim režimskim tajkunima. To je bila najveća Đinđićeva greška i ja sam, posle svega sto dana, napustio taj pogrešan i nametnut neoliberalni koncept u kome oni koji su pokrali Srbiju treba da budu još bogatiji, a oni koji su žrtve tog despotskog režima treba da budu još siromašniji. Smatram da je odmah nakon izvršene kontrarevolucije došlo do kobnog saveza izneđu vrha tajkuna, vrha krupnog kriminala, vrha Službe i vrha DOS-a. Jedan čovek je izveden na streljanje kada je shvatio kakvu je istorijsku priliku propustio i kada je hteo da ispravi svoju grešku. Danas se ništa nije promenilo. Vlada Koštunice je izvršna vlast tajkuna, a događaji oko preuzimanja C – marketa su pokazali da je Koštunica direktno upleten u sve te kombinacije. Tajkuni upravljaju Srbijom i vode državu u propast zbog svoje bolesne pohlepe i sujete. Kako su mnogi potekli iz komunističke nomenklature može se upotrebiti to poređenje da su oni CK ili centralna kriminalna grupacija vlasti.

4. Ključni ljudi su Despotove sluge i ulizice.

5. Ogromna. Ali je ta ekonomska moć pogubna za slobodno tržište. Oni tržišnu utakmicu zamišljaju tako da, pre početka utakmice, oni već vode sa tri gola prednosti, da sudija na samom početku svira penal za njih i da njihov gol bude kao hokejaški, a svh nas ostalih kao u američkom fudbalu. Oni hoće tržišnu trku na sto metara, tako da oni budu na 95 metru, a mi na startu. I to onda, preko potkupljenih medija, zovu slobodno tržište. Predlažem, da im država zakonom nacionalizuje kapital, da ih vrati na strartnu poziciju i onda neka pokažu svoje menadžerske sposobnosti.

6. Teško je to tačno reći u procentu, pošto oni rade i kao povezana lica. Ali njihov uticaj je presudan na gušenje demokratije i silovanje tržišta. Ukoliko dođe do privatizacije lokalnih medija i tajkuni sve to pokupuju, mislim da će ozbiljno biti ugrožena demokratija u Srbiji. O tome sam govorio predstavnicima iz Brisela i Vašingtona i čini mi se da oni tek sada uviđaju kakvu opasnost donose tajkuni. Predložio sam da stručni ljudi za borbu protiv mafije i organizovanog privrednog kriminala iz EU i SAD, a možemo uključiti i stručnjake za borbu protiv oligarha iz Rusije, pomognu u raskrinkavanju tajkuna iz Srbije. To je nužno potrebno ako hoćemo da uspostavimo demokratiju u Srbiji.

7. Jeste. Oni su se tako postavili i Koštunica je njihov premijer. Osnovno pitanje je da li su jači od Srbije i njenih građana. Istorija je surova. Smatram da će istorijski događaji koji slede pokazati svu snagu demokratije i građana.

8. Ne znam.

9. Klubovi bogatih privrednika postoje u svim razvijenim državama. Bio sam gost nekih od tih klubova i uverio se u njihovu snagu. Ali to su klubovi koji postoje više od sto godina. Nisu postali milijarderi za nekoliko godina.

10. Klub je stavio državne institucije i partije pod svoju kontrolu. Smatram da je opasna veza tajkuna i političke oligarhije. Nema više nikakve ideologije, parama se, nažalost, najlakše kupuje politička oligarhija. To je najveća opasnost za demokratiju. Umesto da idemo ka evropskim integracijama, postajemo feudalna prćija nekoliko bahatih latifundista.

11. Mislim da se novcem danas sve ostavruje u politici. Nisu problematični tajkuni koji to rade, nego državni činovnici koji na to pristaju. Hapšenja raznih mafija pokazuje koliko je bolesno naše društvo. Ali trenutno se ograničeno otkrivaju i hapse mafije, kada se promeni vlast onda će neka druga vlast hapsiti one koji su danas zaštićeni. To je neminovan istorijski proces. Smatram da premijer demokratske Srbije ne sme da se viđa sa tajkunima i da parlament mora da usvoji zakon o nastanku njihovog kapitala.

12. Oni su nastali iz države i ne mogu da funkcionišu bez države. Kada se državne institucije budu izmakle i pustili ih da sami rade na tržištu, vrlo brzo će izgubiti prigrabljeni kapital.

13. Već sam rekao da tajkunizacija društva vodi u gangsterski kapitalizam koji se zasniva na otimanju, špekulacijama i pljačkanju države i njenih građana. Srbija danas izgleda strancima kao kriminalna država koja je ugušila demokratiju i slobodno tržište, zbog interesa tajkuna i političke oligarhije. Presudno je važno da građani Srbije shvate da moraju da se sami izbore za demokratiju i građanske institucije. Lično sam ubeđen, kada se sve rasproda: EPS, NIS, TELEKOM itd, kada više ne budu imali šta da prodaju, kada ministri i tajkuni uzmu svoje provizije, smatram da će se oktobra 2009 godine stvoriti svi uslovi za socijalne nemire i socijalnu revoluciju. Tada postoji velika opasnost da se pojavi neki opasan demagog i diktaor tipa Uga Čavesa. To bi bila katastrofa za Srbiju. Bliža mi je varijanta i bolje bi bilo za Srbiju da dobijemo Putina.

14. Srbija se ponovo nalazi na prekretnici. Okupirani smo iznutra i to je gora okupacija nego da su nas stranci porobili. Stranci bi se plašili da rasprodaju privredu, jer postoji opasnost reparacije, ovi skotovi su toliko pohlepni da su narkotizovani i nastavljaju da idu do kraja. Jedino ih zanima da ovakvo stanje haosa potraje i da oni sačuvaju svoje privilegije i kapital. Jedini način da im se suprostavimo je istinska demokratija i razvoj građanskih institucija. Građani Srbije moraju ponovo da se pobune i ustanu u odbranu države, nacije i svojih porodica i života. Građani su prevareni u petooktobarskoj kontrarevoluciji. Potreban nam je neki novi početak. Ali taj početak mora biti sa novim ljudima. Ljudima koji imaju viziju izlaska iz ovog beznađa i koji mogu napraviti strategiju razvoja do kraja XXI veka. Takvih ljudi imamo i u Srbiji i u dijaspori. Samo razvojem demokratije i slobodnog tržišta moguće je da se porazi tajkunski kapitalizam nastao na zločinima. Tajkuni i politička oligarhija se najviše plaše huka ulice. Ulica je jedino rešenje kada je demokratija ugrožena. A poruka tajkunima iz Šekspirove da pažljivo pročitaju Mletačkog trgovca. Vrlo je poučno.

SHARE