NENAD ČANAK
piše : Branko Dragaš,30.09.2012
Nikada ne treba potcenjivati ljude.Pogotovo to ne treba raditi u politici,jer politika je opasno i opako zanimanje.Političar koji vam se čini potpuno bezvezan,smotan i lično nesposoban,može se u politici pretvoriti u tiranina.Istorijskih primera imamo bezbroj.Ako pođemo samo od novije naše istorije parlamentarizma,onda je neshvatljivo da je vođa Srba bio metiljavi Slobodan Milošević koji ni fizičko nije radio. Ili da se mekušac i sladunjavi dorćolski luzer Boris Tadić pretvorio u totalitarnog satrapa koji nam je život uništio i psihički nas rastrojio svojim debilnim marketinškim kampanjama mac-mac.Navodim još jedan interesantan primer iz Slovenije.Sredinom osamdesetih godina nas tridesetak iz Beograda podržali smo smetenog i blentavog Janeza Janšu,koji je više podsećao na propalicu i promašeni slučaj,nego na opasnog protivnika JNA i na subverzivni element za uništavanje tekovina bratstva i jedinstva.Podržali smo Janeza Janšu i potpisali peticiju za njegovo oslobađanje,zbog čega smo sutradan proglašeni u beogradskoj štampi anarholiberalima,to je tada bilo kao da ste danas optuženi da pripadate terorističkim grupacijama Bina Ladena.Opasni po državu,društvo i narod,podržali smo ga ne zbog Janeza Janše, on je za nas bio potpuni marginalac i bezvezan lik,nego zbog totalitarne strukture JNA koja je cementirala socijalistički birokratski sistem u Jugoslaviji. Ni sanjali nismo da će se Janša preobraziti u vođu naroda,ratnika,predsednika stranke,premijera i kriminalca koji trguje oružjem i plagijatora Tonija Blera. Da nam je to tih osamdesetih godina neko rekao, smejali bi se danima kao ludi.Ali,politika je iracionalna delatnost i u njoj su moguća čuda da se dese.
Jedan od takvih likova naše tranzicione politike je i Nenad Čanak,koji se ovih dana ponovo našao u centru pažnje javnosti,jer je sa telohraniteljima pretukao u dva sata noću nekog,kako beogradska čaršija kaže klošara.Interesnatna je ta bahatost srpskih političara koji izigravaju mangupe sa državnih i poslaničkih funkcija i koji su frajeri tek kada imaju telohranitelje,obučene u vojnim antiterorističkim jedinicama.Sličnu hrabrost je pre osam godina pokazao još jedan tatin i mamin sin u politici, dorćolski opasan momak Boris Tadić,koji je u Guči nasrnuo,sve sa gomilom telohranitelja, na momka,kod koga je godinama dolazio na trubu i spavao,samo zbog toga što ga je ovaj isprozivao jer nije hteo mesecima da mu se javi na telefon.
Nenad Čanak je razmaženi sin komunističkog funkcionera, koji je uvek sanjao da bude mangup i žestok momak na ulici,ali je,ipak, bio predodređen da završi u politici.Kako mu se želja nije ispunila da bude gradska faca među mangupima,onda je počeo,došavši na vlast, da se druži sa žestokim momcima,žestoko naduvanim od strane potplaćenih bulevarskih tabloida,da bi danas bili osuđeni na dugogodišnje tamnovanje. Potrebu da se upozna i druži sa opasnim tipovima iz podzemlja imao je i Zoran Đinđić, što sam ja tumačio njegovim strogim odgajanjem,otac oficir JNA,pa je postajala stalna potreba dokazivanja ocu i negiranja očevog autoritativnog lika.Pored toga, bezobrazluk i primitivizam ulice Nenad Čanak je uneo u naš politički život, sećate se sramnog gaženja i lomljenja table RTS,da ne nabrajam ostale njegove javne ispade,ali je sve to bilo u funkciji njegove lične promocije i lečenja frustracija iz mladosti. To je bila silna potreba da se dokaže roditeljima,najčešće strogom i uspešnom ocu,potreba da se bude buntovnik bez razloga,radi fore,prestiža,ludila,razmaženosti,dosade,površnosti, nepristajanja na šablone porodice,potreba da se bude različit od svoje porodice,potpuno suprotan,samo da bi se pokazalo da si ličnost,da nisi u senci svojih roditelja, da nisi guzonjin sin, jajara,mrsomud,mekušac,pičkica,da nisi mamin sin, da si sposoban za život, da ne pišaš uz vetar,da možeš sve sam, da možeš da se potučeš,kada su telohranitelji sa tobom, da možeš da piješ viski sa kriminalcima koji te se plaše, da pokažeš svima da si odrastao, da si faca,opasn tip i da možeš da vodiš i takvu politiku.Ne zbog toga što ti veruješ u tu politiku, tebe uvek interesuje samo materijalna korist od tog političkog nastupa,nego iz inata,baš u inat svima, da se zajebavaš,sprdaš,praviš cirkus od svega,tražiš ono što je van svake pameti,izigravaš plejboja,rok zvezdu,cirkusanta,da glumiš,glumataš,pretvaraš se,izigravaš sve,prenemažeš se i stalno želiš da budeš u centu pažnje,jer si duboko u duši nezadovoljan,nisi glup da ne shvataš da je tvoj život usran,proćardan,da je luzerska masturbacija,da si niko i ništa,bezimen i beznačajan,da si čorbine čorbe čorba,ništica i da nemaš nikakvu društvenu vrednost,da ćeš biti zaboravljen čim se ugase reflektori kamera,koje su uvek kraj tebe, jer ti nekome trebaš da završiš posao koga bi se uljudan čovek i građanin stideo,sramio i koga nikada ne bi hteo da obavlja po nalogu nekih moćnika van tvoje države i nacije.
U zvaničnoj biografiji piše da se Nenad Čanak, nakon završetka Ekonomskog fakulteta, zaposlio u Naftagas prometu u sektoru spoljne trgovine i da je bio, obratite sada pažnju, pored redovnih poslova radnog mesta i član Komisije za rešavanje stambenih pitanja u OUR Spoljna trgovina. Tako piše u njegovoj biografiji na Vikipediji. Nenad Čanak i ja smo isto godište.Znači, odrastali smo u socijalizmu.Razlika je bila samo u tome što je on pripadao crvenoj komunističkoj buržoaziji, dok sam ja bio sin čistačice i mašinbravara.Odrastao sam u Zemunu u kriminalnom okruženju, pa nisam imao posebnu potrebu da upoznajem kriminalce.Završili smo obojica Ekonomski fakulet, on u Subotici,ja u Beogradu.Zaposlili se u državnim preduzećima,on u Naftagas promet, ja u Jugobanku. To je bilo doba u kome smo mi počinjali naše karijere.Važno je da mlađem naraštaju dočaram to socijalističko doba, jer ćemo lakše razumeti sve što se kasnije dešavalo i ono što se,prema mome mišljenju, tek sprema od junaka naše političke stvarnosti.
Kada nekome stave u biografiju da je bio član Komisije za rešavanje stambenih problema u državnoj kompaniji, koja je bila monopolista i bavila se spoljnom trgovinom, onda je meni to krucijalni dokaz da taj Član Stambene Komisije, Drug ČSK, nije radio svoj stručan posao,da nije učio za taj posao,da nije sticao znanja u struci,da nije pekao zanat,nego da je lelemudio i parazitirao po stambenim komisijama,gde su mu pajtosi bili sindikalni drugari,jagnjeće brigade,pijanci,dokonjaci i neradnici,podrepaši,dupeuvlakači šefova i direktora, čitava jedna neprodultivna,lenja i neradna bulumenta socijalističkih parazita,kojih je bilo u svim socijalističkim preduzećima,koji su prvo sebi delili stanove i najbolja radna mesta,koji su trošili dragoceno radno vreme za svoja zajebavanja,nadmudrivanja,deranske doskočice i koji su u socijalističkom radnom kolektivu bili glavni kadrovici i partijski lobisti za svoje pripadnike klana. Gledao sam tu socijalističku bagru u Jugobanci, predstavnike radničkih saveta,sindikata i stambenih komisija, jer je stambeno pitanje bilo najvažnije pitanje zaposlenih,kako se svakoga dana opijaju u obližnjim kafanama,kako podmeću,ucenjuju i varaju radni narod kojih ih izdržava i plaća, kako troše novce na svoja putovanja,seminare i susrete, kako izrastaju u jednu posebnu radničku kastu koje poslovodstvo nije smelo da dira,jer su ti skotovi imali najbolje veze u partijskim centralama i tačno su znali koji zemljak iz njihovog kraja je perspektivan kadar koji treba da dođe na važnu funkciju.
Toliko o tim socijalističkim stambenim komisijama.Mogao bih romane da napišem o njihovim druženjima i perverznim iživljavanjima, prevarama na stambenim konkursima i listama,dodeljivanju stanova i garsonjera odabranim uvlakačima i ljudima iz njihovog klana,kao i o svim manipulacijama nesretnim sudbinama podstanara.Kada neko u svojoj zvaničnoj radnoj biografiji navede da je bio ČSK,onda je to najbolji dokaz da nije bilo nikakve stručne reference i da je begstvo u politiku bilo spasonosno prebacivanje na još unosnije poslove,jer ništa stručno niste znali da radite,jer ste bili zgubidan koji je tražio uhlebljenje na bolje plaćenim poslovima,gde se mnogo brblja i neradi ništa konkretno.Politika je bila idealno utočište za maminig derana koji je prkosio očevom komunističkom autoritetu.Sve ovo što sam naveo je jasno govorilo kom tipu ljudi je pripadao Drug Članak i to je vrlo važno za razumevanje njegovog današnjeg političkog ludila,nasilništva,agresivnosti,bezobrazluka i palanačke pomame.
Sve što se desilo ovih dana samo je deo plana Nenada Čanka i njegovih mentora da se nastavi sa procesom razgrađivanja Srbije.Posle odlaska iz republičkog parlamenta,Član stambene komisije dobija odrešene ruke da može da se zakopa u svoje separatističke vojvođanske koncepte i on će sada početi besramnu hajku na Beograd i režim u Beogradu,pokušavajući da internacionalizuje vojvođansko pitanje.
To je sasvim sigurno.Vreme ga je pregazilo,ogadio se narodu,nema nikakvu političku podršku,postao je klovn u rijaliti šou,ispucao je sve fore i fazone, pa mu ne ostaje ništa drugo nego da se potpuno i nesmetano,nema nikakvih materijalnih problema da bi zavisio od političkih prinadležnosti,posveti ispunjavanju preuzetih obaveza i da intezivno radi na planu odvajanja Vojvodine od užasne Srbije,koja ga je dve decenije slušala i smejala mu se,ne shvatajući kakvu opasnost politika Nenada Čanka donosi samoj Srbiji.
Znači,junak naše tragedije,profiter tranzicije i šoumen naše banalnosti,ide na sve ili ništa,očekujući da će dobiti sve. Na ruku mu ide nesposobnost aktuelnog režima da zemlju izvede iz krize,pogrešne odluke koje se donose u ekonomskoj politici i dalje produbljavanje krize.Na ruku mu ide pad životnog standarda,nesposobnost vlasti da pokrene proizvodnju i sve veća beogradizacija države.On će sve to vešto koristiti za svoje separatističke nastupe, jer izvršni direktori Familije traže da se dalje raskomada Srbija i da više nikada Srbija ne bude remetilački faktor na Balkanu.Svi pakleni planovi ovih zlikovaca idu u dobrom pravcu,Srba je iz godine u godinu sve manje, a Srbija će se, posle otcepljenja Kosova,Sandžaka i Vojvodine, svesti na beogradski pašaluk,što je dva veka san političara iz Evrope koji preziru Srbe.
To je njihov plan i mi ga znamo.Izvođaći radova su poznati.Da li će se taj plan ostvariti? To zavisi od nas samih.Odnosno, zavisi od političara koji vode ovu zemlju.Ako se nastavi ovakva dvodecenijska politika da sjaši Kurta i da uzjaši Murta, onda smo mi na dobrom putu da se svedemo na beogradski pašaluk.Ukoliko se radikalno promeni naša politika, ne samo politički koncept,nego i ljudi koji vode politiku,ukoliko dobijemo na čelo države vizionare,stratege,državnike,stručne i radne ljude,poštene i iskrene, onda ima nade da osujetimo zle namere naših neprijatelja.Pitanje je ,dakle, da li imamo snage da se izborimo za sebe? Sve što javno radim,nastupam,pišem,polemišem i govorim je samo sa jednim ciljem, da sačuvamo državu u celosti i narod od propasti.
Još nešto, znam da mnogi u Vojvodini čitaju moje tekstove.Obraćam se mojim zemljacima,ljudima koji vode poreklo iz dinarskog pojasa,nije važno da li su iz Dalmacije,Like,Korduna,Banije,Hercegovine ili Crne Gore, pogotovu mojim Krajišnicima koji su obmanuti 1991 i koji su morali da se sele i da beže pred Olujom, mada sam ih ja godinama pre te naše tragedije opominjao da ne surlaju,da smire strasti,da budu razumni i da ne veruju prevarantu Miloševiću,sada ih ponovo opominjem,molim i pozivam da ne nasedaju na slatkorečivost Nenada Čanka, da ne budu ponovo zavedeni pričom – gde su moji novci,jer to pitanje traži odgovor kroz decentralizaciju čitave vlasti u Srbiji, računajući i totalitarnu vlast u Pokrajini, da li novci ostali u Novom Sadu,umesto u Beogradu, to onoga iz Iriga,Kotura ili Banatskog Karlovca ne zanima,jer on neće ništa dobiti odvajanjem Vojvodine od Srbije,osim što će profitirati novosadska oligarhija.
Dragi Krajišnici,nemojte da se povedete i postanete topovsko meso za separatističke namere ljudi koji rade po nalogu najvećih neprijatelja Srbije.Pamet u glavu! Pitajte šta vam nije jasno,ali nemojte ponavljati iste greške.
Ovo sam morao da napišem, jer jako dobro poznajem mentalitet mojih Krajišnika i plašim se da ne budu opet zavedeni i iskorišćeni za delo koje nikome neće doneti dobro,osim političkim prevarantima i tajkunima iz Vojvodine.
Na kraju, primer Janeza Janše i Slovenije je jako poučan.Slovenija je danas sa 61 milijardu evra najzaduženija zemlja EU po glavi stanovnika.Janez Janša je milioner.Marginalni lik komunističke propasti,čovek bez svojstava, plagijator,prodavac magle i preprodavac oružja danas vodi bankrotiranu Sloveniju. Na tom primeru trebamo da učimo i da budemo oprezni.
Ovaj tekst je samo opomena. Voleo bih da nisam u pravu.Ali treba biti predostrožan.Društvene okolnosti pogoduju demagozima,ludacima i marginalcima,koji hoće da se dokažu i da tako izleče sopstveno ludilo.
Ako budemo mudri, onda će Član stambene komisije ostati samo večiti Drug Članak. Jednom Član uvek član. Drug Članak može da menja gospodara,ali nikada parazitski karakter svoje ličnosti. Zato je za Srbiju najbolje da se Drug Članak posveti duvanju u flautu. I da to ponovo radi po kafanama.To je pravo mesto za održavanje njegovog šou programa.
Beograd, 30.09.2012
