Norveška kompanija Telenor je čestitala srpskoj vladi na dobroj prodaji Mobi 63. Kupac čestita prodavcu na dobroj prodaji. Morate priznati da je to prilično čudno. U biznisu, na tržištu, u odnosima kupovine i prodaje vladaju samo interesi. Kupac je zadovoljan. Razdragani ministri likuju. Tvrde da su napravili posao veka. Za koga? Nezreli ministar finansija ne može da sakrije svoje oduševljenje. Izjavljuje da posle one čuvene trojke košarkaša Đorđevića, kada je Partizan postao prvak Evrope, ovo najsretniji dan u njegovom životu. Kakvo bizarno poređenje?! Zamislite da je Despot, nakon prodaje većinskog paketa akcija Telekoma, izjavio da je to, posle pobede Zvezde u kupu šampiona, najsretniji dan u njegovom životu. Šta bi mu uradila tadašnja opozicija? Rasčerečili bi ga i danima ismejavali. Danas nema nikakve kritike. Nema jer nema ni opozicije.
Sve stranke učestvuju u vlasti i pljački. Zato mirno posmatraju rasprodaju nacionalnih resursa. I žale zašto oni nisu učestvovali u prodaji. Ko vrca med, liže prste. Uzgred, treba da podsetim srpsku javnost, pošto se ovde sve brzo zaboravlja, da je omraženi Despot prodao 51% Telekoma za – 1,54 milijarde maraka. Tada smo mi iz opozicije na sva zvona grmeli o rasprodaji nacionalnih ineresa. Danas se čuje samo pobedenička zvonjava potkupljive administracije. Međutim, medalja ima i svoju drugu stranu. Pogledajmo kako to izgleda iz finansijske retrospektive. Ako znamo da su sve cene u markama danas u evrima, onda to znači da je polovima kompanije Telekoma prodata za – 1,54 milijarde evra. Dinkićeva prodaja čitave kompanije Mobi 63, dakle 100% kapitala, za svega – 1,51 milijardi evra, i nije najbolji posao stoleća. Despot je bio bolji trgovac od večitog Asistenta. Nažalost, ekonomski analitičari o tome ne govore. Ćute jer se nadaju da će u novoj investicionoj prevari biti angažovani kao konsultanti. Tako večitom Asistentu raste rejting pred parlamentarne izbore.
Dalje, scenario prodaje sličan je rasprodajama u procesu privatizacije. Odredi se niska knjigovodstvena cena i onda se postignuta cena prikazuje kao fantastičan uspeh. Tako se desilo i ovoga puta. Početna cena od 800 miliona evra namerno je plasirana u javnost da bi se prikazao uspeh prodajom od 1,51 milijardu evra. Ko je odredio tu početnu cenu? Ako znamo da Mobi 63 ima 2,5 miliona korisnika, da je u 2005 priodovao 230 miliona evra i da, prema poslovnim standardima, za preuzimanje mobilne kompanije plaća se 1000 evra po korisniku, onda to znači da je početna cena za prodaju čitave kompanije trebala da bude 2,5 milijarde evra.
Zašto je početna cena bila tri puta manja? Ko je imao interes da početna cena bude tako niska? Zašto se prodalo 100% kapitala? Zašto zaposlenima nije dato 15% akcija? Zašto građani Srbije nisu dobili 15% akcija? I zaposleni i građani kao korisnici podigli su kompaniju, uprkos dokazanim krađama bivših vlasnika, i država je bila dužna da im podeli akcije bez naknade. Prodajna cena bi bila sasvim uredu da je prodato 70% kapitala.
Pošto su dobili čitavu kompaniju za taj novac, predstavnik Telenora je čestitao ministrima na dobroj prodaji. Kada je Despot prodao polovinu Telekoma tadašnji ministar za svojinsku transformaciju, sada vodeći tajkun u procesu otkupa srpskih preduzeća, otišao je u Grčku da dogovori gde će se uplatiti iznos. Kao iskusan bankar, napisao sam tada da on, zapravo, odlazi da uzme proviziju za sve učesnike u poslu i da je provizija 33 miliona maraka. Posle nekoliko godina, kada je afera otkrivena, Daglas Herd je potvrdio pred italijanskim istražnim organima da je tako nestalo 35 miliona maraka. Koliko je koštala ova transakcija, saznaćemo vrlo brzo.Mislim da provizija neće biti ništa manja.
Posebno je zanimljivo da istaknemo ko je većinski vlasnik Telenora. Da li ste znali da je norveška vlada, dakle država, vlasnik 53,97% akcija Telenora i da kompanija ima 39.872 akcionara? Ponavla se ista priča kao i kod prodaje šećerana i cementara. Ako je privatizacija dobra stvar, kako ističu naši korumpirani ministri, zašto Norveška vlada ne prioda svoj većinski paket akcija? Zašto razvijena Norveška ne primeni ono što nameće siromašnoj Srbiji? Zašto ima skoro četrdesethiljada akcionara? Zašto imaju 25% malih akcionara? Zašto ministri u Norveškoj ne slave prodaju svog mobilnog operatere?
Neoliberalni fundamentalisti šire laži o slobodnom tržištu i privatizaciji. Njihova ideologija se zasniva na rasprodaji državnih resursa, punjenju budžeta radi predstojećih izbora i uzimanju provizije. Eto objašnjenja otkuda političarima novac za kupovinu stanova. Mediji su potkupljeni i strogo kontrolišu da se ne pojave stručnjaci koji će raskrinkati kriminalne aktivnosti ekspertske sekte. Pitanja koja su postavljenja traže odgovore. Koštunica će morati da odgovara pred sudom istorije.
Na kraju, moram i da se osvrnem na neverovatnu umešnost kontroverznog biznismena Martina Šlafa. Njegova izjava da nije tako loše prošao je licemerna. Ako je postao vlasnik 30% Mobi 063 tako što je platio 30 miliona evra za dospele dugove i isplatio Kariće, prema pisanju štampe, skoro 100 miliona evra, da bi prodajom ostvario 450 miliona evra, ili čistu zaradu od 320 miliona evra, onda je to špekulativna zarada koju mu je omogućila srpska vlada. Gde može za godinu dana da se zaradi 320 miliona evra.? Naravno, može samo u Srbiji. Ko je to omogućio? Kakav je njihov interes? Pošteni Koštunica moraće da to objasni.
Interesanto je da su već otpočele priče o trećom operateru i ceni koja će biti oko 320 miliona evra. Da li se ta cena slučajno podudara sa ostvarenim profitom iz ove špekulacije? Prema izjavama direktora austrijske kompanije, oni smatraju da njima pripada pravo na trećeg operatera. Ukoliko se to i dogodi, sve kockice će se složiti i biće jasno da je srpska vlast bila korumpirana u čitavom ovom poslu. Neka nova vlast će morati da sve to detaljno ispita. Ali tu novu vlast neće predvoditi Bogoljub Karić. Njegov politički diletantizam ravan je njegovoj poslovnoj umešnosti da bude uspešan kad mu je komšija Despot. Kada su neki novi na vlasti napravili nova pravila igre, on nije mogao više da se umreži. Oni su bili nedostupni za njega. Asistent se dobro čuvao da ne upadne u tu burazersku mrežu. Spremala se evropska tranziciona prevara i tu nije bilo mesta za lokalne balkanske đilkoše.
Asistent za Despota se sprema za vanredne izbore. Ne haje on za gubitnika Bogetu. Spremio je dovoljno novca da potkupi birače. Hoće li uspeti u tome, ostaje da se vidi. Za sve one koji imaju kratko pamćenje i koji glasaju zbog trenutnog interesa, samo jedno pitanje- a kako ćemo živeti kad sve rasprodamo? Asistent za Despota tvrdi da će dobijenim novcem povećati standard građana. I to je velika zabluda. Standard građana se može povećati samo na jedan način: povećanjem produktivnosti, racionalizacijom proizvodnje, većim radom i izvozom novih proizvoda. Ali to je nemoguća misija za vlast.
