НЕМОЋ
Највише убија то разарајуће сазнање да смо,наводно, немоћни и да не можемо ништа да урадимо.
Такво стање одговара политичком олошу на власти и они намерно шире апатију и безнађе, јер тако обезбеђују сигурно своју тоталитарну власт.
Упркос свему, покушаваш годинама, деценијама да зауставиш то прогресивно политичко лудило, то нарастајуће друштвено зло, тај ужасни провинцијални примитивизам, балаву бахатост политичког олоша, то малограђанско мрсомуђе и јајарење,шибицарење и додворавање, пренемагање и злостављање, тај одвратни и прорачунати скоројевићевски конформизам, професионални профитерски национализам, то окрутно и подло поткрадање, отимање, варање и обмањивање јавности, то проклето спрдање са нашом националном несрећом и перманентно и трајно заборављање свега што је вредно у нашој повести, покушаваш годинам и деценијама да се супроставиш опасном и погубном срљању у нашу националну трагедију и бориш се да то спречиш, говориш, пишеш, наступаш, нервираш се , подучаваш, кумиш и молиш, свађаш се и понижаваш, упрљаш, сукобљаваш са овејаним преварантима и опасним криминалцима, само да зауставиш то лудило, тај погрешан и погубан смер кретања у провалију, кандидујеш се на изборима, мимо своје воље, улазиш у ту политичку каљугу, тај свињац и ту смрдљиву баруштину, нудиш конкретан и оперативан програм за спас државе и нације, нудиш конкретна и јасна решења за спас народа, ништа не тражиш за себе, јер јавни ангажман доживљаваш као своју грађанску дужност и родољубиву обавезу, обилазиш читаву Србију, завирујеш у свако село и сваки засеок да заведени и поводљиви чују неку нову идеју, настојиш да их просветлиш, да виде да постоје неки други, бољи и поштенији људи, да није све изгубљено и да има још увек могућности да се спасимо, све то, дакле, радиш из сопствених средстава и средстава својих пријатеља, који исту муку носе у себи и то вас је и зближило у времену националног пропадања и државног распадања , радиш за опште добро из уверења, јер политику не доживљаваш као уносан лични бизнис, мучиш се и напрежеш без икакве могућности да постигнеш успех, без оствареног резултата, све у празно, без подршке народа и грађана за ту нову политику, која сигурно може из корена да промени судбину државе и нације, упорно и доследно инсистираш на успостављању моралних принципа и радних навика, али, нажалост, упркос отвореном и искреном приступу, упркос добрим и поштеним намерама, упркос том просветљавању заведених, све постаје болно бесмислено и бескорисно, узалудно трагично, јер је медијски утицај демагога и ратних профитера, националних лудака и политичких превараната, олоша и сецикеса, толико јачи и прихватљивији, толико слаткоречивији и заводљивији, да слуђени и разочарани народ не може да препозна ко му жели добро, а ко тргује и шпекулише националним осећањима, па се задојени бирачи одушевљено предају у канџе тих демонских злотвора, што доводи до наше још убрзаније пропасти и катастрофе, да би, на крају такве једне сумануте државне политике, упркос толиком противљењу и побуни, упркос огромном јавном ангажману и снажном отпору против надолазеће несреће, ипак, завршио у рову, у блату, у земуници, на ратишту, са аутоматом у руци, на ПВО топовима, напуњеним бојевом муницијом, која може да добаци само до четри километра, јер је све застарело и превазиђено, одазвао си се позиву државе да браниш нашу слободу и независност, бориш се против моћних непријатеља и спреман си да се жртвујеш, очекујући у сваком налету авијације да те НАТО зликовци погоде бомбама са осиромашеним уранијумом, које спуштају са десет километара висине као небески поклон Милосрдног анђела за небески, непослушни и курчевити балкански народ у нестајању, народ који није хтео да те чује и није хтео да те послуша, народ који се буди из те политичке опијености тек онда када схвати да је изведен на стрељање, да је преварен, издан, напуштен и остављен, да је изложен болесном лудилу НАТО агресора, који своје, наводне, демократске принципе и слободарске идеје о новом друштву остварују бацањем бомби са осиромашеним уранијумом и убијањем невиних цивила, као колатералне штете једне агресивне, злочиначке, тиранске, империјалне, колонијалне, неолибералне и екплататорске политике за успостављање Новог светског поретка на планети.
Највише убија то осећање немоћи и бесперспективности.
Свакога дана у сваком погледу на сваком месту све више пропадамо. Ту, пред нашим очима, одвија се та наша национална пропаст и наше историјско понирање, ту пред нама свакога дана гледамо како нестају све оне вредности за које су, хиљадама година пре нас, гинули наши древни и славни преци, који су се жртвовали да би сачували језик, идентитет, културу, своју државу и освојену слободу, који су полагали храбро животе за бољу будућност својих потомака, да би се данас ми, њихови директни потомци, разочарани, апатични, безвољни, малодушни и мекушасти повлачили из те наше историјске борбе за опстанак државе и народа, да би напуштали у најтежим часовима Србију, када смо јој најпотребнији, јер овде, наводно, нема никакве перспективе, боље су плате у развијеном свету, боље се живи у богатим државама, бежимо из своје унесрећене земље јер немамо снаге да се супроставимо политичком злу, немамо воље да се ангажујемо, плашимо се да не угрозимо своје достигнуте потрошачке привилегије, плашимо се освете оних који злоупотребљавају власт, ћутимо, трпимо, додворавамо се тим поганим скотовима, седимо у парламенту и калкулишемо, отварамо нове старанке и жудимо за мало власти, продајемо своје уверење за државни посао, наступамо у јавности и калкулишемо, трпимо и ћутимо, трпимо тортуре шизофрених психопата, вређају нас и понижавају, немамо снаге да им се одупремо, немамо воље да се побунимо, уморни смо, све нам смета, на све смо кивни, осим на себе, немамо куражи да устанемо у одбрану и очување људског достојанства, немамо срца да храбро иступимо, да крикнемо, урликнемо из крваве утробе поробљеног народа, немамо петље да остваримо победу нормалне и здраве памети над простаклуком и примитивизмом, незнањем и лењосшћу, немоћни смо јер смо усамљени, неорганизовани, неповезани, неодлучни, немоћни смо јер још увек већина очекује да ће нам ослобођење од унутрашње окупације доћи одозго, споља, да ће нам то неко поклонити, неки велики вођа сам донети, да ће нас увести у благостање, да ми ништа не треба да предузимамо, осим да беспрекорно и доследно следимо слепог вођу, који никако да дође, кога чекамо и у том чекању сигурно пропадамо и нестајемо.
Нема чекања!
Настављамо даље нашу борбу.
Упркос свему, немамо другог избора.
Не желимо да се предамо.
Немамо права да посустајемо.
Они, који владају нама, чекају да ми одустанемо, да се предамо и да све напустимо.
Нема предаје!
Снагу мора да нам даје древна енергија наших предака, који нису посустали и нису се предали, који су се жртвовали и који су знали да та жртва једина има смисао и суштину у животу који пролази и који се заборавља.
Немоћ можемо да победимо нашим упорним и доследним радом и залагањем за остваривање моралних принципа, који су данас напуштени и одбачени, нашим непристајањем на компромис и трговину, нашим личним примером, нашом побуном, отвореном и јавном, гласном и снажном, нашом непресталном борбом за добробит заједнице и нашим сталним учењем и освајањем нових спознаја.
Немоћ можемо да победимо ако се побунимо и не пристанемо на ропство, ако одлучимо да будемо своји, ако смо спремни тимски да радимо са другим људима, ако одбијемо сарадњу са новим демагозима и преварантима, ако знамо шта хоћемо и ако то што знамо покажемо у стварности.
Немоћ можемо да победимо ако се удружимо у одбрани принципа заједнице, ако створимо братство у једнакости, ако поштујемо и подржавамо различитости, ако на сваком месту и сваког тренутка у животу покажемо да смо другачији, бољи, искренији и нормалнији од оних који су нас упропастили и који јашу на нашим историјским несрећема.
Немоћ можемо да победимо ако за себе ништа не тражимо, ако нашу историјску победу не капитализујемо личним привилегијама, ако наставимо да живио у заједници по нашим начелима и принципима, ако се не променимо, ако не лажемо себе и друге, ако будемо светионик поколењима која долазе, ако смо непоткупљиви и ако знамо чему стремимо и шта желимо да постигнемо за заједницу.
Немоћ можемо да победимо на различите начине.
Свако може да пронађе свој начин.
Свако је слободан да бира своју борбу против немоћи.
Важно је само да се та борба распламсава и шири.
Важно је да нас је све више у тој борби за опстанак угрожене заједнице.
Важно је да се будимо и да се трезнимо од политичког пијанства.
Важно је да се у вама, док читате ове редове, распламсавају пламене ватре слободе.
Важно је да стичемо поверење једни у друге и да тако зауставимо даље растакање људских односа.
Увек сам се чудио онима који су долазили да ме упознају, читајући и слушајући моје идеје, који су се површно заогрнули тим великим идејама о спасу државе и нације, који су почели да надмено и нападно изговарају велика обећања и велике речи, да се куну у верност новим идејама, да проповедају своју жртву, који су се, на тренутак, охрабрили, да би, после врло кратког времена, нагло нестајали, пропадали, губили се у безначајности, јер је све било неискрено, преварантски, површно, банално, брзо би били проваљени у тим својим ситним преварама, који нису разумели историјске токове, повесне снаге, који нису схватали дубину нових идеја које морају да промене запуштено човечанство, који су своју немоћ у животу покушавали да победе кратким, убитачним спринтом у остваривању личних, себичних и простих интереса, док је живот био дугачак и тежак маратон, упорна и стрпљива борба за постављене моралних принципа у обновљену заједницу слободних и мисаоних људи.
Увек сам се гадио тих ситних и себичних људи, незналица, фолираната, лењиваца и подлаца, који су лоше глумили револуционаре и побуњенике, који су се плашили своје сенке, којима је политика била бегство из очаја и досаде,терапија, забава у празном и једноличном животу, увек су ме нервирали ти напаљени једнократни активисти, који су се гребали жицкајући неки ситан новац, јер код њих је све увек било банално и ситно, очекујући да ће неминовни историсјки талас, који сигурно стиже, управо те маргиналце и губитнике, очајнике и згубидане, избацити на светлост велих историсјких позорница и они ће, неспособни и охоли, успети да се докопају власти у држави, зајахаће тај повести талас, искористиће га за своје личне интересе и тако потпуно обесмислити све оне идеје за које се деценијама уназдад борим.
Немао више времена за те терапије и сеансе.
Србија је на умору.
Потребни су нам озбиљни и промишљени људи, који имају знања и искуства, који нису напаљени и неиживљени клинци, који су сазрели, које власт не може да промени, него који мењају карактер досадашње власти, потребни су нам људи који могу да носе терет великих историјских одлука.
Само са таквим људима можемо да победимо садашњу немоћ.
Потребни су нам људи који ће да се жртвују и који ће да унесу виши смисао, и сврху наше историјске борбе, који ће да донесу трансцеденталну духовност у нашу колективну немоћ и који ће својим личним примером показати каквој друштвеној заједници стремимо.
Ако то немате, немојте да се јављате.
Губимо непотребно драгоцено време.
Ако сте способни за историјске искораке, добродошли у заједницу.
Београд, 24.08.2016
