Početna Sadržaj Privreda NEGATIVNA KAMATNA STOPA

NEGATIVNA KAMATNA STOPA

4862
0
SHARE

Centralna banka je majka svim bankama u jednoj državi.
Stroga majka kontroliše kako se ponašaju njena deca.
Nemirnu decu kažnjava ukorima, novčanim opomenama I oduzimanjem licence.
Banke se plaše  svoje opasne majke.

Referentna kamatna stopa CB pokazuje kakvog je raspoloženja majka.
Ako je referentna kamatna stopa CB visoka, to znači da majka podiže  sve kamate na tržištu, poskupljuje kredite i povlači novac prema sebi,  jer ima previše novca u opticaju, koji dovodi do unutrašnjeg  pregrejavanja privrede i visoke kreditne aktivnosti prema  stanovništvu, odnosno do podizanja temperature u čitavom finansijskom  sistemu.
Podizanje temperature finansijskog sistema je – inflacija!

Visinom referentne kamatne stope CB reguliše i visinu inflacije u
finansijskom sistemu jedne države.
Kada je visoka inflacija, onda to ne valja za finansijski sistem jer
visoka temperatura šteti organizmu i treba tu temperaturu  na vreme  obarati.
Ako se to na vreme ne uradi, onda može da se temperatura otrgne  kontroli i tada imamo hiperinflaciju.
Srbija je prošla to stanje hiperinflatornog ludila.

Ali ne valja da se temperatura obori ispod 36,6 , jer je to
smrtnonosno opasno za privredni  organizam.
Stalno obaranje temperature zove se – deflacija.
Stanje u kome su cene ušle u spiralu obaranja, što je pogubno za  poslovanje privrede.

Za privredu bi bilo najbolje da je temperatura 36,9C.
Stimulativno povišena temperatura ubrzava finasijski krvotok privrede.

Negativna referenta kamatna stopa CB je danas prisutna u politici  Evropske centralne banke i Švajcarske Narodne banke.
To znači da poslovne banke nisu stimulisane da drže svoj slobodan  novac kod CB, jer za to držanje novca oni moraju da plaćaju CB kamatu.

Ukoliko poslovne banke uzimaju depozite od građana i privrede i na te  depozite plaćaju , recimo, kamatnu stopu od 1% godišnje i ukoliko im ,  zbog slabe poslovne politike plasiranja novca, ostane neplasiran novac  i donesu odluku da plasiraju novac svojoj majci CB, stroga majka će im  naplatiti to držanje novca. Odnosno, kazniće njihovu nesposobnost i  neaktivnost na finansijskom tržištu.

Tako banke dva puta plaćaju.
Kada uzimaju novac od depozitara i kada ga drže u CB.
To su sigurni gubici koju banku mogu odvseti u – bankrot!
Ta reč je najomraženija među bankarima.
Zabranjeno je koristiti tu reč u bankarskim krugovima.

Pošto je negativna kamatna stopa CB destimulitivna za poslovne banke  da rade sa svojom majkom, koja ih tera od svog skuta da same rade na  slobodnom tržištu, onda banke nemaju nikavog drugog izbora nego se  okreću radu sa privredom i građanima. Na tome tržištu one mogu da  zarade i tako pokrivaju sve svoje redovne troškove i ostaje im profit.

Banke su primorane da uvode negativne kamatne stope na depozite  građana i privrede. To znači da građani koji drže novac u banci ne  dobijaju nikakvu kamatu od banke za čuvanje njihovog novca, nego  građani moraju da plate banci što im čuva njihov novac. Ta činjenica  da za svoj novac u banci moraju i da plate, građane izluđuje i onda se  oni okreću drugim mogućnostima da oplode svoj novac.

Gde se stvara novac?
Samo u – privredi!
Novac se ne stvara na Vol Stritu kako to misle njihovi gangsteri.

Kada je negativna  referentnakamatna stopa, onda se svi investitori  okreću privredi.
Privreda dobija svež i jeftin novac.
Pokreće se privredna aktivnost sa jeftinim novcem.

Trenutno sam u Švajcarskoj i razgovaram sa njihovim kompanijama. One  dobijaju kredite od svojih banaka sa kamatnom stopom od 1,48% do 1,72  % GODIŠNJE!!!!!
Naglašavam godišnje, jer su to naše mesečne kamatne stope koje ubijaju  nepokrenutu srpsku privredu.

Negativna referentna kamatna stopa CB pokreće privredne aktivnosti kompanija.
Kada se pokreće privredna aktivnost, raste zaposlenost u državi.
Kada raste zaposlenost, sve veći broj ljudi prima plate.
Kada raste masa plata u državi, istovremeno raste tražnja za robama i  uslugama.
Kada raste tražnja za robama i uslugama, sve više se kompanija otvara.
I tako se pokreće proizvodnja i privredni ciklus.

Napisao  sam –  CIKLUS, nisam napisao – CIRKUS.

U Srbiji je cikus u kreditno-monetarnoj politici.
Ondulirana Gospođa Guvernerka je dokazana neznalica.
Poput njenog patijskog šefa.
Koji su potpuno izdali svoj izborni program i prevarili građane Srbije.

Referentna kamatna stopa NBS je drastično visoka i ona iznosi 7%.
To znači da poslovne banke imaju interese da plasiraju slobodna
novčana sredstva CB i da traže zaštitu u skutima CB.
Poslovne banke daju na depozite kamatu od 2-3% i novac plasiraju u CB po 7%.
To znači da imaju siguran plasman i sigurnu zaradu.

Zašto bi se poslovne banke mučile da rade sa privredom kada im je  mnogo udobnije da rade sa NBS?

Privreda ostaje bez likvidnih sredstava.
To dovodi do rasta kamatnih stopa na finansijskom tržištu.
Poslovne banke plasiraju pare građanima i privredi po stopama od 14% do 18%.
Kako kompanija iz Srbije može da bude konkurentna na svetskom tržištu  kada mora da plati kamatu svojoj banci od 18%, dok ista ta kompanija u  Švajcarskoj plaća 1,72%?

Tu je tajna uspeha stranih kompanija.
Nisu naši poslovni ljudi nesposobni, naprotiv, nego mi imamo veliki  teret na leđima i sa tim teretom treba da trčimo i  da se takmičimo sa  stranim kompanijama i moramo da ih pobedimo na međunarodnom tržištu.
To nije ravnopravna utakmica.

Umesto da nam pomaže, srpska država radi protiv interesa srpskog biznisa.
Ne samo na stranim tržištima, nego u Srbiji, jer subvencira strane  kompanije da zapošljavaju radnike, umesto da subvenciraju samo domače  kompanije.

Pogrešnom politikom NBS i visokom referentnom kamatnom stopom ubija se  privreda Srbije.
Istovremeno, novac odlazi u parazitski državni sistem, umesto u
proizvodnju. Novac odlazi u državu koja pravi deficite.
Poslovne banke, dakle, finansiraju deficite države i tako još više
obezvređuju novac.
Novac se baca u bunar. To nije održiv sistem.
To je siguran put u bankrot i države i privrede.

Šta treba da uradi pametna NBS?

Guverner oslobođene NBS treba odmah da spusti referentnu kamatnu stopu  na 1%, tako da banke više ne budu stimulisane da rade sa državom.
Kada se to desi, banke će juriti privrednike da im daju novac za proizvodnju.
To su onda prave banke u odnosu na ove sadašnje parazitske banke.

O daljim efektima takve kreditno.monetarne politike prosudite sami.

Imam kompletan plan kako da se vodi ekonomska politika.
Potrebno je samo da neko to usvoji i primeni.

Beograd, 27.04.2015

SHARE