Početna Sadržaj Izdvajamo NEBULOZE VLASTI

NEBULOZE VLASTI

886
0
SHARE

Poresko-bankarska izborna urnebes salata
Banke u službi države
Piše: Jugoslav S. Simović 
preneto : e-novine

   
 
Porezi vs privreda: Šalterski rov između države i građana
Ako je suditi po najavi fiskalnih organa, poslovne banke će postati isturena odeljenja poreskih uprava i baviće se naplatom doprinosa poslodavcima, uz uredno i ažurno obaveštavati prezauzetu Poresku upravu. Ovom ujdurmom za kupovinu nedostajućih glasova na izborima, koja će i ako zaživi biti privremenog karaktera, tvorci neće dobiti niti jedan jedini glas više na izborima, jer ni radnici nisu više toliko neobavešteni da progutaju i ovakav mamac

 
Neka država ne brine: Dragutin Radosavljević, direktor PU
Photo: StockKako javlja Tajna agencija nove Jugoslavije (Tanjug), vlast i poreski mudraci Srbije rešili su da konačno dođu glave neodgovornim poslodavcima koji radnicima isplaćuju plate bez plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.

“Na osnovu izmena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji banke će biti obavezne da naplate doprinose poslodavcima i proslede ih Poreskoj upravi, a ukoliko to poslodavci ne učine, njihovi zaposleni neće dobiti plate”, objasnio je novinarima direktor Poreske uprave (PU) Dragutin Radosavljević.

Tanjug navodi netačne stope doprinosa za zdravstvo (6,75%) i zapošljavanje (0,77%). Ne zna se je li to autorsko delo direktora Radosavljevića ili skromni dopriunos Tanjugovog novinara. Prva stopa je 6,15%, druga iznosi 0,75%, a novitet bi se primenjivao od 1. jula ove godine.

Rešili ljudi da Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje bace u trnje i da dopune Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u kojem će obavezati poslovne banke da preuzmu dio obaveza poreske uprave i vrše kontrolu isplata plata zaposlenima.

 
Porez, prva i jedina briga države: Veroljub Dugalić
Photo: Stock“Najdržavniji posao u svakoj državi je naplata poreza i taj posao Poreska uprava daje da rade privatne kompanije kao što su banke. To je neprirodno rešenje, niti je funkcionalno, niti je u bilo kom pogledu organizaciono opravdano i nadam se da banke to neće raditi”, naglasio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, a preneo demokratski, državotvorni i obavešteni B92.

Ako je suditi po ovoj najavi poslovne banke će postati isturena odeljenja poreskih uprava. Platni promet se odvija preko poslovnih banaka od 1. januara 2003. godine, a do toga momenta tu je funkciju vršio ZOP (ranije SDK) pri Narodnoj banci Srbije (Jugoslavije).

Kako piše državotvorno izbalansirani Danas, u sesiju plakanja za ZOP-om, osim direktora poreske uprave uključile su se i direktorka PIO Fonda Dragana Kalinović i Radina Todorović iz Ministarstva rada i socijalne politike. „Potrebno je stvoriti sistemske pretpostavke za kontrolu uplate poreza i doprinosa“, izjavila je direktorka PIO Fonda.

Ovo nije ni prvi, a neće biti ni poslednji pokušaj stvaranja para-poreskih organa u Srbiji. Narodna banka Srbije donijela je propise po kojima su poslovne banke dužne da obaveštavaju poreske uprave o svim pravnim i fizičkim licima koja sa svojih poslovnih računa podižu gotovinu iznad određenog iznosa i(li) preko nešto većeg iznosa u određenom roku. Banke su taj špijunski posao uredno obavljale bez otpora i gunđanja. Naredni špijunski i protivzakoniti posao banaka jeste obaveštavanje poreske uprave o prometu na računima preduzetnika (i pravnih lica?).

Ovaj posao nisu sve banke odmah prihvatile, ali vremenom su se sve “uklopile”, tj. “legle na rudu”. Kada (i ako) Srbija jednoga dana započne pristupne pregovore sa EU, sve ove para-poreske radnje će morati da nestanu, inače će EU pregovaračima skočiti tlak.

Da pogledamo šta kažu važeće srpske knjige indžijele, pravnički rečeno – pozitivni zakonski propisi:

– Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011 i 7/2012)

Član 51. stav 1. i 2.
Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac.

Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

– Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 , 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US i 7/2012)

Član 101
Porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

 
Uvek na usluzi građanima: Fond PIO u Nemanjinoj ulici
Photo: StockKao što vidimo zakonska obaveza već postoji, a kontrolu (treba da) vrši organizaciona jedinica poreske uprave (PU). Kako se vrši kontrola i kako PU saznaje da neko nije platio doprinose na plate? Poreskoj upravi se (u određenom roku) poslije svake isplate i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku, podnose poreske prijave PP OPJ (za porez) i PP OD (za doprinose). U obe se unosi datum isplate (neto zarade – isplate). PU overava prijem tih prijava. Ove poreske prijave sadrže iznose obračunatih poreza i doprinosa, kao i brojeve računa na koje je trebalo uplatiti obračunate iznose. Poresko računovodstvo (po prijemu izvoda) knjiži uplate doprinosa u tzv. “analitici” za svakog poreskog obveznika posebno, a knjiži i podatke iz poreskih prijava. Nesaglasnost podataka iz poreske prijave i podataka sa izvoda o prispeću uplate poreza i doprinosa je dokaz poreskog prekršaja poreskog obveznika. Ni eventualna greška poslovne banke ne opravdava uvek.

Pomenuta direktorka PIO Fonda ne sme da kaže narodu zašto matična evidencija PIO Fonda koja prima M-4 prijave nema uvid u račune na koje poslodavci uplaćuju doprinose za PIO. Svaki poslodavac uz popunjeni obrazac M-4 mora da donese ceo komplet poreskih prijava PP OD i sve izvode banke na kojima su evidentirane uplate doprinosa za PIO, čime dokazuje da je doprinos zaista uplaćen ? Zbog toga je posao te kontrole i unosa podataka i arhivu nepotrebno komplikovan i poslodavcima se zakazuju termini kao za operacije pacijenata u nekim klinikama.

Zašto se Fondu PIO ne omogući uvid u analitiku poreske uprave na kojoj se knjiže doprinosi za PIO?

Ni Fond zdravstva nije do 15. aprila 2009. imao uvid u račune na koje poslodavci i preduzetnici uplaćuju doprinos za zdravstveno osiguranje. Od toga dana overa zdravstvenih knjižica se vrši brže i lakše jer im je omogućen pristup uplatnim računima. Nažalost, preduzetnici i dalje ne mogu overiti svoje knjižice bez poreskog uverenja iako je i taj uplatni račun vidljiv za Fond zdravstva. Za svog zaposlenog preduzetnik donosi samo knjižicu, a za sebe još i uverenje. Zašto?

Mali podsetnik iz izveštaja Poreske uprave:

Naplata poreza u 2010. (u mlrd. RSD) i realizacija u odnosu na plan (u %)

Porez na dobit 136,1%, Akcize 103,1%, PDV 98,2%, Porez na dohodak 98,9%, Doprinosi 108,3%.

Fusnota (ali ne Ona fusnota):

Uz naziv zakona pomenuta je i Odluka Ustavnog suda (IUz broj 61/2009 od 2. novembra 2011. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 91/2011 od 2. decembra 2011. godine) kojom je ukinuta jedna klasična pljačka budžetskih sredstava.

Ukinutom odredbom člana 14a stav 1. Tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada i Skupština su, suprotno Ustavu, izuzeli svoje troškove stambenog zbrinjavanja od plaćanja poreza na dohodak. Porez na dohodak nisu plaćali kod troškova “…rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava”.

Urnebes-nota u rinfuzi:

Ovom ujdurmom za kupovinu nedostajućih glasova na izborima, koja će i ako zaživi biti privremenog karaktera, tvorci neće dobiti niti jedan jedini glas više na izborima, jer ni radnici nisu više toliko neobavešteni da progutaju i ovakav mamac. Osim toga, banke imaju i jedan nerešiv problem (befel) koji će im praviti nepremostive prepreke, (ako prihvate ovaj posao), ali ne bih da otkrivam tajnu, osim toga i poreznici i bankari imaju solidne prinadležnosti.

 

                                                   

SHARE