НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ
/ 1969-2018/
Постоје људи које нисмо лично упознали.
Које видимо у јавности.
Који су нам блиски.
Својатни. И драги.
Својом једноставношћу и топлином.
Непосредношћу и добротом.
Искреним наступом.
Нас освоје.
И ми им верујемо.
Радују нас.
Није све изгубљено.
Људи који играју живот и глуме нас.
Саме.
Најбоље знају какви смо.
Били.
У нереду су спокојни.
У немиру су мирни.
У халабуци се не чују.
У јурњави стоје.
Нема преше!
И гледају нас.
Из топлине.
И чуде се.
И стиде.
За све нас.
Када тихо оду, потресу нас.
Из корена битства.
И смисла.
И суштине.
Бол у души.
Тежак.
Притиска.
У грлу стеже.
Пече.
И раздире.
Доброту.
Чудимо се.
Зар неко далек може бити близак?
Може.
Осећамо.
Жалимо.
Што умире човек.
У нама.
Сам.
Почини, добри човече!
Београд, 09.02.2018
.
