Slabiji priliv deviza stavlja ekonomske vlasti pred izbor: ili radikalna promena ekonomske politike, ili kršenje obećanja datog na početku mandata
Novembarski pad dinara zabrinuo je građane Srbije, ali ne i onaj deo stručne javnosti koji je zadužen za bodrenje nacije. Po njima, pad dinara je posledica straha od političke krize, odraz je problema u međunarodnom finansijskom sistemu i nema nikakve veze s ekonomskom situacijom u Srbiji, koja je (već godinama) odlična.
Poruka je, dakle, da se radi o kratkoročnom poremećaju i da će ravnoteža ubrzo biti uspostavljena. Srbija ima dva ključna ekonomska aduta koja će stabilizovati devizno tržište – emigracija će za Božić doneti svoje mukom stečene devize, a potom će stići i novac od poslednjih prodaja državne imovine. Stabilnost dinara će tako biti sačuvana i nesmetano arčenje deviza nastavljeno.
Što se lako steklo, lako se i troši. A kako i koliko Srbija troši, pokazali su upravo objavljeni mesečni podaci o deficitu spoljnotrgovinske robne razmene. Mesečni trgovinski deficit je samo u oktobru prešao broj od milijardu dolara i time zabeležio rekord svih vremena. U samo jednom mesecu napravljen je deficit koji je za oko 20 procenata veći od zbirne sume koja će se dobiti prodajom „Robnih kuća Beograd” i osiguravajućeg društva DDOR „Novi Sad”. I spoljna zaduženost Srbije je u oktobru povećana za novih, fantastičnih, 1,25 milijardi i sada iznosi 24,4 milijarde dolara. Optimisti to objašnjavaju iskazivanjem bilansnih podataka preko slabog dolara, ali na ovakvim veličinama to objašnjenje je prilično neozbiljno.
Devizna likvidnost i kurs dinara dominantno i nezdravo počivaju na tri stuba – zaduživanju u inostranstvu (banke, preduzeća i država), prodaji državne imovine i prilivu novca od emigranata. Ključnog i trajnog oslonca nema – izvoz privrede jedva pokriva polovinu ukupnog uvoza.
Svi ekonomski problemi Srbije su domaćeg porekla i nisu izazvani svetskom finansijskom krizom. Ova kriza samo potencira fatalne ekonomske slabosti i preti da ubrza suočavanje sa istinom. U krizama kakva je današnja, slobodnog kapitala je sve manje i međunarodni finansijski sistem ima probleme sa likvidnošću. Svetski finansijski igrači se nakratko privode pameti i mnogo pažljivije negoli juče analiziraju rizike ulaganja. Strani investitori su verovatno zaključili da je Srbija suvišne rizična, ne samo politički, kako se insistira, već i ekonomski, što se pokušava sakriti.
Investitori baš ne hrle u Srbiju, pa se i za atraktivni DDOR, na primer, neprijatno i neočekivano, javio samo jedan kupac. Kako konkurencije kupaca nema, imovina se prodaje usporenije i jeftinije, pa to smanjuje devizni priliv.
Istovremeno, berzanski investitori koji su kupovali akcije domaćih preduzeća i za to unosili devize u Srbiju, sada rade obrnuto – akcije prodaju, dobijenim dinarima kupuju devize, a novac zatim vraćaju u inostranstvo. Ovde više nema značaja da li su ti investitori „pravi” stranci, ili pak domaći špekulanti koji se „prave” stranci.
Konačno, i verovatno najvažnije, banke i preduzeća sve teže, i pod sve lošijim uslovima, dobijaju inostrane kredite.
Kombinacija pomenutih faktora smanjuje ponudu deviza, dok se njihovo trošenje nesmetano nastavlja. Rast plata i emisija kredita pregrevaju tražnju. Kako je domaće robe malo, uvozi se inostrana koja je zbog precenjenog kursa sve jeftinija. Rast uvoza je nezaustavljiv, a sa njim i propadanje platnog bilansa.
Prvi signal da problem na deviznom tržištu postoji stigao je krajem oktobra i bio je vešto skriven iza naziva „Nedelja štednje”. Suočene sa problemima pribavljanja deviza kroz inostrano zaduživanje, banke su se agresivnije okrenule domaćim štedišama. Da bi privukle nova sredstva, banke su značajno povećale devizne kamatne stope. Visoke depozitne stope podižu troškove banaka, smanjuju bankarsku maržu i ugrožavaju profitabilnost banaka. Narodna banka Srbije (NBS), uvek puna razumevanja, oslobodila je banke izdvajanja u obavezne rezerve na sredstva prikupljena u „Nedelji štednje” i tako im omogućila da sakupe devize i ojačaju bilanse, bez straha da će ugroziti profitabilnost.
Smanjivanje priliva deviza stavlja ekonomske vlasti pred izbor: ili radikalna promena ekonomske politike (budžetske, monetarne i politike kursa dinara), ili kršenje obećanja datog na početku mandata po kome se javna preduzeća neće prodavati u ovom četvorogodišnjem ciklusu. Podela besplatnih akcija građanima jasan je nagoveštaj kojim će se putem ići. Stara politika će se nastaviti do poslednjeg daha, do poslednjeg javnog preduzeća.
Na ekonomskoj sceni ima dovoljno glasova koji će biti kadri da objasne zbog čega je prodaja i prenošenje državnih monopola u privatne ruke u najboljem interesu građana Srbije. Nema sumnje da će vlasnici besplatno dobijenih akcija jedva dočekati da proces privatizacije javnih preduzeća otpočne, kako bi ih mogli prodati. Pritisak građana će tako biti dobar izgovor za prodaju javnih preduzeća, a interesi naroda i vlasti će se sjajno harmonizovati. A kada se taj srećni scenario ostvari, ostaje da se vidi kako će se ekonomska politika Srbije voditi kada za prodaju više ničega ne bude bilo.
Finansijski konsultant
Nebojša Katić
Politika 11.12.2007.
