Početna Sadržaj Izdvajamo NEBOJŠA KATIĆ SRBIJA, MMF I MIT O NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE

NEBOJŠA KATIĆ SRBIJA, MMF I MIT O NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE

1076
0
SHARE

 SRBIJA, MMF I MIT O NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE
utorak, 04 septembar 2012 19:57 .Ključno je da li zahtevi na kojima MMF insistira odgovaraju ekonomskim interesima Srbije i na čemu počiva logika takvih zahteva

Ako su medijske informacije tačne, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Beograd kako bi razgovarala o nedavnim promenama Zakona o Narodnoj banci Srbije. MMF se ne brine zbog ekonomskog stanja u Srbiji, zbog kolapsa ekonomije, strahovitog pada zaposlenosti i porasta bede. Ne, MMF se sekira zbog potencijalnog gubitka samostalnosti NBS jer, eto, samostalnost NBS je temelj na kome valjda počivaju svi nebrojeni uspesi domaće ekonomije poslednje decenije.

Samostalnost centralne banke jedan je od temeljnih postulata i zahteva koje MMF postavlja pred države koje traže finansijsku pomoć. Mala je verovatnoća da se Srbija, kojoj je novac očajnički potreban, može odupreti ovakvim zahtevima MMF i istrajati na usvojenim izmenama zakona.

Ovde nije reč samo o poštovanju demokratskih institucija čije odluke MMF dovodi u pitanje. Realnosti života su takve da države koje su pred bankrotom i traže finansijsku pomoć ne mogu pretendovati na suverenitet. Ključno pitanje zato nije vezano za suverenitet Srbije, koga odavno nema. Ključno je da li zahtevi na kojima MMF insistira odgovaraju ekonomskim interesima Srbije i na čemu počiva logika takvih zahteva.

Na prvi pogled, zahtev MMF može izgledati logičan i intuitivno ispravan. Šta može biti sporno u zahtevu da centralna banka bude nezavisna? Iskustvo zemalja u razvoju pokazuje da je sporno sve, ili gotovo sve.

Nezavisnost centralne banke je koncept prenet iz razvijenih zemalja, u kojima ne postoji potreba za naglašenom razvojnom politikom. Privredna struktura je izgrađena, privredi je dostupan kapital po razumnoj ceni, a centralne banke se pre svega staraju da se održi finansijska stabilnost uz nisku inflaciju. Ekonomije su najčešće na autopilotu, a centralne banke su neka vrsta kontrole letenja. (1)

NEZAVISNOST I NERAZVIJENI Kada su nerazvijene zemlje u pitanju, ništa od ovih pretpostavki ne stoji, takvu žabu ne treba potkivati. Insistiranje na samostalnosti centralne banke nije utemeljeno na pozitivnom iskustvu nerazvijenih država, još manje na iskustvu Srbije.

Prioreti nerazvijenih država su bitno drugačiji i zahtevaju snažnu i koordiniranu razvojnu politiku. U tom kontekstu, centralna banka mora stalno sarađivati i usaglašavati svoju politiku sa razvojnom politikom vlade. Centralna banka ne sme ignorisati kretanja u realnoj ekonomiji (pre svega stopu privrednog rasta i stopu nezaposlenosti), što znači da uz brigu o inflaciji, ona mora davati i podršku razvojnoj politici države. (2)

Uostalom, formalna nezavisnost centralne banke nikako ne podrazumeva i njenu stvarnu nezavisnost. Šta god da u regulativi piše, centralna banka može biti pod političkim uticajem i osluškivati signale koji dolaze iz političke sfere. Ako je takve signali i moguće prigušiti, interese bankarskog sektora je teže ignorisati. Gotovo u pravilu, centralne banke su dirljivo osetljive na interese bankarskog sektora. Ovo i stoga što njeni čelnici ili dolaze iz tog sektora i/ili tamo žele da nastave karijeru kada napuste centralnu banku.

Uz to, iskustvo uči da je poslednjih godina centralnim bankarima nerazvijenih država važnije šta o njima misli MMF nego domaća javnost. Nije slučajno, iako je skandalozno, da nezavisna NBS godinama deli svoje prostorije sa misijom MMF u Beogradu.

Kraće i grublje, centralne banke nisu nikada nezavisne i uvek su podređene nekom od centara ekonomske ili političke moći. Nezavisnost ili ekonomska neutralnost centralne banke je mit.(3)

U najmanju ruku, sporna je i korelacija između nezavisnosti centralnih banaka nerazvijenih država i njihovog uspeha u borbi protiv inflacije. Još je teže utvrditi pozitivnu korelaciju između nezavisnosti centralne banke i privrednog razvoja i stope zaposlenosti. Ako insistiranje na nezavisnosti centralne banke treba da počiva na pozitivnim ekonomskim iskustvima nerazvijenih zemalja, uporište se neće pronaći. Stručni radovi koji se bave ovim temama su šareni i jednoznačnog zaključka nema, uprkos upornoj propagandi kojom se to pokušava sakriti.

GREŠKA U KORACIMA Čudno je da stručnoj javnosti paušalno smeta izmena kojom se dopušta da NBS može na sekundarnom tržištu kupovati državne hartije od vrednosti. Ovo tim pre zbunjuje danas, kada i američka i evropska centralna banka „luduju“ od takvih intervencija. Da li se to neko sekira da će poslovnim bankama biti ugrožen ekskluzivitet na ovom tržištu i masni profiti koji sa tim idu?

Konačno, u ambijentu u kome ne postoji stručna javnost koja ima znanje i integritet, centralna banka može raditi šta joj padne napamet. Može uništavati ekonomiju, zatrpavati novcem i profitima bankarski sektor, vršiti devizne intervencije onda kada bankama ili tajkunskoj strukturi to odgovora, može diskretno ali drastično intervenisati i deformisati tržište sputavajući tržišnu utakmicu. Ogromno bogatstvo se može preliti iz realnog u finansijski sektor, a probranim privrednicima i poslovnim bankama dodeliti nevidljive subvencije. Pri tome, račun se nikome ne mora polagati, dakako u slavu mita o nezavisnosti centralnog bankarstva.

Nova skupštinska većina je napravila ogromnu grešku u koracima brzometno menjajući Zakon o NBS. Time je ostavljen utisak da su promene bile deo političkih i kadrovskih kalkulacija. Pre nego što se otvorilo pitanje promene zakonske regulative koja određuje rad NBS, bilo je neophodno temeljno i stručno analizirati decenijsko iskustvo koje Srbija ima sa nezavisnom NBS. Javnosti se kroz analizu promašaja monetarne politike moralo objasniti zbog čega je potrebno da se zakon menja i kako će te promene unaprediti rad NBS.

Argumenata je na pretek. Za početak je dovoljno pogledati domaću ekonomsku stvarnost – stanje platnog bilansa, najveće kamate u Evropi, propalu ekonomiju i velike bankarske profite, armiju ljudi bez posla, privredu, građane i državu koji se guše u dugovima. Ne može sve ići na raboš NBS i njene monetarne politike jer su i promašaji dosadašnjih vlada istinski monumentalni. Ali teška pitanja se moraju postaviti kako NBS, tako i MMF, koji je takvoj monetarnoj politici davao podršku.

Ne samo da je potrebna promena zakona već je potrebna i radikalna promena monetarne politike. Za početak Srbiji je neophodno uvođenje kontrole kapitalnih tokova, odustajanje od korišćenja deviznog kursa kao antiinflacionog instrumenta i pažljivo, veoma pažljivo korišćenje primarne emisije u cilju podsticanja privredne aktivnosti.

Nije neophodno da NBS bude formalno nezavisna, ali je neophodno da bude vođena interesima domaće ekonomije i da je vode odgovorni profesionalci koji će za svoj rad odgovarati pre svega skupštini Srbije i javnosti, a ne domaćim centrima ekonomske moći ili strancima.

 

SHARE