NATAPANJE

NATAPANJE

Branko Dragaš, 01.10.2013

Šta da radimo? Može li brže? Kako da probudimo narod? To su pitanja koja svakodnevno dobijam. Svesniji deo našeg naroda je uplašen ovakvim razvojem političke situacije u Srbiji. Svakodnevno je sve teže podneti siromaštvo, besparicu,nezaposlenost i nemanje nikakve vizije šta treba da se radi u državi, kojom upravljaju politički ološ.Može mnogo brže da se stvari menjaju, ali…

Iskren da budem, stvari su se u mom slučaju pomerile sa mrtve tačke. Slažem se da su godine prošle da bismo danas došli u ovu poziciju da moje pisanje na FB prati skoro šesthiljada ljudi, dok pisanje u Tabloidu pročita oko stohiljada čitalaca.

To je veliki napredak od proleća 2001, kada su ljudi prelazili ulicu da me izbegnu, okretali i saginjali glave, jer sam etiketiran od strane tržišnih talibana kao antireformator, populista i antidržavni neprijatelj, koji ne želi da se Srbija brzo menja, prema neoliberalnom konceptu Velikog Brata. Sve moje kritike tog nakaradnog i pogrešnog koncepta, kao i kritika nesposobnih i pokvarenih ljudi koji su pristali da uništavaju svoju državu i narod, pokazale su se, nažalost, previše tačne i Srbija je danas bankrotirala i nalazi su u potpunom društvenom haosu.

Izlazak iz tog programiranog haosa je jedino moguće primenom političkih i ekonomskih mera, koje sam izneo pre pet godina, i koje sve veći broj građana prihvata kao našu jedinu opciju. Sve o tome sam napisao. Ništa novo ne mogu da vam otkrijem. Ali, političke stranke u Srbiji i njihovi ostrašćeni lideri ne žele da primene te spasonosne mere za ozdravljenje našeg društva, pa sam onda bio primoran, na veliki zahtev ljudi koji prate moj rad, da aktiviram politički pokret koga sam nazvao EKONOMSKI POKRET, smatrajući da će nas sve ekonomija objediniti, mada je to najširi društveni pokret za spas Srbije.

Pristalica sam ideje o direktnoj demokratiji i verujem da je to moguće uvesti u naš politički sistem. Vreme će pokazati ispravnost moje političke ideje.

Znači, uprkos potpunoj medijskoj blokadi nacionalnih televizija, moje političke i ekonomske ideje prodiru u narod i sve veći broj ljudi prati i priključuje se našem političkom pokretu. Slažem se da ide sporo, ali to je naša realnost. Mislim da tako mora da ide. Zašto? Naš narod je bezbroj puta do sada bio prevaren i nikome više ne veruje. Ukoliko želimo da dobijemo poverenje građana, moramo istrajno i dugo da radimo. Moramo , tako volim da kažem, svakoga dana na svakome mestu i u svakoj prilici da – NATAPAMO!

Šta to znači?

Moramo da pokažemo da smo različiti od svih drugih na političkoj i društvenoj sceni Srbije. Razlikujemo se fundamentalno i zato baš mi nosimo novu političku ideju o spasu Srbije. Razlikujemo se od drugih jer smo : pošteni,stručni, radni, jer volimo svoju zemlju i svoju naciju, volimo i poštujemo sve građane, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, nosimo saznanje o našoj drevnoj civilizaciji, Evropljani smo i kosmopoliti. Tačni smo, precizni, disciplinovani, odgovorni, moralni, vredni, štedljivi, preduzimljivi, želimo da učimo i radimo, želimo da menjamo svet u sebi i svet oko nas, jer verujemo da je jedini opstanak civilizacije, koja se nalazi na pogrešnom putu u provaliju, da stvorimo društvenu zajednicu, bratstvo, koja će biti ugodan dom i utočište ostavljenoj i razočaranoj ljudskoj duši.

Dragi prijatelji, ja duboko vertujem da možemo ovo sve da ostvarimo. Ja verujem u svaku ovu napisanu reč. To je moj život i moja posvećenost ideji društvene zajednice u kojoj je čovek čoveku brat. Pročitajte, ko nije čitao, moju priču TAVODE, koja se nalazi u romanu VERTIKALA. Ja sanjam o zajednici Tavoda i moralnoj vertikali koja ispunjava ljudski rod.

Zato nema nikakve bojazni i sumnje da ću se ja promeniti danas, u ovim godinama, jer se nisam promenio sve ove godine i istrajavam, oni koji me dobro znaju, na istim moralnim principima, jer samo verujem da moralnim principima možemo da menjamo društvo. To je najteže, ali to je jedino ispravno. Sve ostalo je učestvovanje u menjanju Kurte i Murte. Dosta nam je bilo te laži i obmane.

Moja oštrina u govoru i pisanju dolaze iz toga što ne mogu da trpim nepravdu, što sam previše Srbin i ne mogu da sakrijem svoje emocije, što sam pošten i ne podnosim prevarante, što sam radan i ne podnosim parazite, koji žive o našem trošku, što sam previše iskren i ne podnosim protuve koji se predstavljaju kao nacionalna elita i što sam previše otvoren pa vam sve to napišem. Morate me prihvatiti kao takvog i ja ne mogu i neću da se menjam.

Kada to znate, onda je potpuno jasno što ja ne želim da se operativno bavim politikom, jer me to ne ispunjava. Jednostavno, ja nisam čovek za politiku. Politički promišljam i nastupam, iznosim političke ideje, jer želim dobro zajednici, iznosim vizije koje mi je Bog podario da vidim nešto što drugi ne vide, ali ne mogu da se operativno bavim politikom, jer bi me to uništilo. Shvatio sam to sa osamnaest godina, kada su mi nudili da se politički angažujem, hvaleći moj politički talenat, ali ja sam sve to odbio da bih sačuvao sebe. Pokazalo se to ispravnom odlukom i danas ne želim da povredim svoju moralnu vertikalu zbog političkog pragmatizma.

Nisam apostol. Ništa ljudsko mi nije strano. Liberalnih sam shvatanja.Sloboda svakog pojedinca se završava tamo gde počinje sloboda drugoga čoveka. Čovekov život je svetinja. Niko nema prava da uzme život drugom čoveku i da porobi drugog čoveka. Ukoliko neko uzme nasilno život drugom čoveku, mora da plati svojim životom. Kazna mora da postoji za tirane i nasilnike. Kazna koja čuva ljudski rod od propasti. Pravila igre u društvu mora da važe za svakoga. Nema privilegovanih. Nema nedodirljivih. Zdravo društvo je ono u kome svako brani principe zajednice i svako zajednicu doživljava kao sebe i svoj dom.

Nismo svi jednaki. Ne postoji jednakost. Svi smo različiti, ali imamo jednak odnos prema zajednici. Ta različitost nas spaja i čini bogatstvo zajednice. Kada bismo svi bili jednaki, kako Familija zamišlja totalitarno društvo i hoće da nas porobi, onda bismo se pretvorili u robote. Robotizacijom čoveka uništavamo ljudski rod. Moja pobuna je krik za spas čovečanstva. Pobunom i nepristajanjem možemo spasiti Srbiju. Nisam profesionalni revolucionar. Ne verujem profesionalnim revolucionarima. Oni to ne rade zbog društva, nego zbog sebe. Beže od neke svoje nevolje. Oni se nameću kao spasioci zajednice, ali, zapravo, oni su bolesnici koji tragaju za svojim ličnim spasenje. Nemaju zajednici u sebi, nego gaje demone koje moraju večito da hrane.

Ako hoćemo da uspemo u očuvanju ugrožene zajednice, moramo da menjamo sebe. To ne znači menjanje svesti srpskog naroda, prema lobotomiranim briselskim pravilima. To ne znači ugradnju softvera Velikog Brata. To znači suštinski menjati sebe u skaldu sa principima koje sam ovde izneo. Trajno menjati sebe i zajednicu oko sebe.

Mnogi koji prate moj rad tek danas počinju da shvataju moje učenje. Oni koji me slede, svedoci su mojih dela. Moja namera nije da naša grupacija sruši njihovu grupaciju na vlasti i da mi nastavimo da radimo ono što oni već nevaljalo čine. Moja namera je da se postave principi na kojima će da se gradi snažna zajednica. Principi se postavljaju kroz institucije. Institucije moraju da budu u službi čoveka i zajednice. Ne smeju institucije da se uzdignu iznad principa zajednice. Institucije su sredstvo za bolji život u zajednici.

Isti slučaj je sa novcem. Nije novac svrha našeg življenja. Novac je sredtvo za bolji život. Novac mora biti u službi čoveka, umesto da čovek bude u službi novca. Komercijalna civilizacija će da propadne jer je narušila taj životni princip. Antička civilizacija je stavila u središte života čoveka.Mera svih stvari je postao čovek. Drevna civilizacija je u središte stavila Boga. To je suštinska razlika. Grešku mi danas ispaštamo. Spas čovečanstva mora da počne od ispravljanja ove civilizacijske pogreške. To je moguće ako Boga pronađemo u sebi i u zajednici koju gradimo. Ponašamo se stoga isključivo u skladu sa Božijim zakonima. Ne činimo drugima ono što ne želimo da oni čine nama.

Ljudski zakoni su skloni kvarenju. Često štete samome čoveku. Kada se kaže za nekoga da je radio po zakonu, to ne znači da je bio pravedan i etičan. Zakone donose ljudi i zato moramo biti oprezni. Naivnost je Božija osobina dobrote u bratskoj zajednici. U totalitarnom društvu naivnost je pogubna. Često tragična.

Kada sam ukazivao na greške u našoj nacionalnoj politici, onda sam kritikovao tu političku naivnost našeg naroda. Naivnost našeg naroda se ogleda u pogrešnom izboru političara koji vode državu u krivom smeru. Naivnost i povodljivost su naše nacionalne slabosti . Povodljivost moramo konačno da iskorenimo. Naivnost brani našu ljudsku prirodu. Neku pragmatičnu meru moramo da pronađemo u političkom delovanju. Potrebno je da se prilagodimo i snađemo da bismo preživeli u okrutnom svetu potrošačkog totalitarizma. Moramo biti proračunati, ali ne smemo da izgubimo srpsku dušu. Da li je to moguće?

Mislim da je moguće. Pre dvadeset godina sam objavio u novinama, tada me je list DANAS redovno prenosio, danas ne smeju moje ime da spomenu, da je apsolutno moguće spojiti naše tradicionalne vrednosti sa modernizmom koji nam je potreban za opstanak. Naveo sam primer da nije u suprotnosti to što volim da slušam Betovena i Mocarta, sa našim izvornim pesmama i sa mojim Krajišnicima koji pevaju bez muzike, nije u suprotnosti slikarstvo Boša i Brojgela sa srpskim pretđotovskim slikarstvom po našim srednjevekovnim manastirima, nije u suprotnosti naše vinčansko pismo i ćirilica sa modernim kompjuterskim programom. Naveo sam i druge primere. Malograđanska Srbija se preplašila kao kokoši pred oluju i počeli su da kokodaču da tako nešto nije moguće, da ja nisam u pravu, da takav spoj je neizvodljiv i sve takve gluposti. Zašto nije izvodljivo? Bogatstvo jedne ličnosti ogleda se u tome koliko civilizacija i kultura može da objedini u sebi. I tu nema nikakve protivrečnosti. Nikakavog sukoba. Sukob je samo u glavama skorojevića, koji su isključivi i ostrašćeni na isti način na koji su zadrti oni koje negirju.

Smatram da je naše srpsko stanovište, da upotrebim taj termin Crnjanskog, mnogo sveobuhvatnije i da je to naša – prednost! Ponavljam, da me svi dobro razumeju, to je naša prednost. Na tome što smo i Istok i Zapad treba da gradimo našu izlaznu strategiju. Na tome što podjednako dobro razumemo i jedne i druge. Mi treba da budemo most između civilizacija i da naplaćujemo mostarinu za to civilizacijsko ponavljanje. Nema sukobljavanja, ratovanja, pogibelji i stardanja, nego trgujemo i pružamo usluge.

Kada će nam biti bolje? Kako da ubrzamo čitavu stvar? Šta da radimo? Nastavljate vi nestrpljivo da mi pitate. Nešto moramo da preduzmemo. Ovo je neizdrživo.

Vremena nemamo za gubljenje, ali pomičemo se sporo. Vreme nam je najveći neprijatelj. Odnosno, da se ispravim, mi smo sami sebi najveći neprijatelj, jer gubimo dragocena prolazna vremena. Postoji nešto što mora da se radi u vremenu, posle toga tajminga je mnogo teže. Napredujemo,ali jako, jako usporeno. Ako želimo da džinovskim koracimo kročimo u budućnost, da nadoknadimo sve što smo za tri decenije izgubili, onda moramo da imamo div junake na vlasti koji koračaju grandioznim koracima napred.

Na vlasti imamo političke patuljke, koji se batrgaju sa svojom sujetom i pohlepom, koji mlataraju nogicama u mestu i uvaljuju nas dublje u naše sopstveno živo blato svakodnevnice. Ne možemo sa takvim političkim patuljcima da iznesemo istorijske pobede. Trebaju nam novi ljudi u novom konceptu. Mislim da je to danas većini građana Srbije jasno.

Moje insistiranje na doslednosti, makar po cenu usporenog buđenja naroda, jedini je način, prema mome mišljenju, da do buđenja stvarno i dođe. Zato sam upotrebio taj glagol –natapajmo – jer je to jedini način da ostvarimo sve što smo zamislili.To je jedini način da dobijemo poverenje građana. Tema skraćemog puta! Moramo da se suočimo sa istinom. Mora da dođe do bankrota države i tek tada će većina građanja shvatiti sve ovo što im godinama pričam.Važno je da budemo spremni za taj najteži trenutak kada građani shvate da su prevareni, izdani i ostavljeni na cedilu od političara i njihovih stranaka.

Mislim da će se vlast valjati ulicama i da niko neće smeti da uđe u lokomotivu koja juri niz stranu sa otkačenim kočnicama. Državan kasa će biti prazna i nastaće veliki socijalni pritisak na bankrotiranu državu. Tih nekoliko dana je važno da sačuvamo pribranost , da izbegnemo sve sukobe i da građanima pokažemo put našeg izbavljenja. To je naš zadatak u najtežim trenucima za državu i naciju. Zato sam izneo celoviti politički i ekonomski Program za spas Srbije. Njega odmah treba primeniti da bi se izbegli veliki sukobi u društvu.

Natapamo i pišemo o svemu tome da vas, koji ovo čitate pripremimo, da što veći broj ljudi bude sprema da pomogne i da organizovano dočekamo to vreme. Smisao ovog mog pisanija je upravo u tome. Pripremiti građane za nevolju i pokazati im put izbavljenje iz nevolje.

Mnogi ljudi već danas to prepoznaju i javljaju mi se svakodnevno. Ima zaista različitih ljudi. Ima iskrenih i dobronamernih ljudi koji ponižavanje i propast Srbije teško doživljavaju, stide se zbog toga, pa se javljaju da se priključe i pomognu. Ima onih koji su radikalni i traže da stanem na čelo kolone koja treba da izvrši državni udar. Ima onih koji bi nas gurnuli u tu borbu za slobodu i demokratiju, dok bi oni sedeli kod kuće i čekali da mi sve završimo. Ima ljudi koji vas tapšu po ramenu ili pišu pohvale, ali kada ih pozovete da nešto konkretno urade, oni se uplaše i sakriju ispod kreveta. Ima šibicara, šrebera, foliranata i špekulanata. Svima njima kažem – nije ovo moja lična borba da dođemo na vlast, nego je ovo borba za spas Srbije i naroda.

Dragi prijatelji,

Ne plašite se represije.

Ništa nezakonito neradimo.

Svesni smo da ovako više ne ide i da nešto mora da se menja. To moraju da urade novi ljudi, koji nisu zaraženi virusom politike, moći i novcem. To moraju da urade ljudi koji veruju da je drugačija Srbija moguča.

Ja verujem u Srbiju.

Ja verujem u našu snagu da možemo da uspemo.

Natapajte svakoga dana i na svakome mestu.

Svojim ličnim primerom pokažite da se razlikujemo od njih.

Svako od nas treba da postavi pitanje sebi – šta sam ja uradio za spas Srbije?

Svi smo mi odgovorni za našu propast.

Nema očajavanja.

Nema beznađa.

Ovo je vreme da se pravi ljudi pokažu.

Ovo je vreme za naš probražaj.

Ne  samo zbog onih koji danas žive u Srbiji, nego zbog onih koji tek trebaju da se rode u Srbiji.

NATAPAJMO!

Beograd, 01.10.2013