НАТАПАЊЕ
Када је политичка суша, онда мора да се натапа.
Што је суша већа, натапање је веће.
Натапањем се једино може да сачува нова политичка биљчица.
Која мора да израсте и да роди.
Нема плодова, без натапања.
Нема опстанка заједнице, док се добро не натопи.
Натапање је тежак посао.
Претежак.
Идеје морају да се вуку из великих дубина напаћене душе.
А то је најтеже.
Када натапамо, оптужују нас да ништа не радимо.
Као да натапање није никакав рад.
Када не би натапали, суша би све погорела.
И друштво би се осушило у тоталитарној баналности.
Зато настављам да натапам.
Видим да је све више младих биљчица који подижу главе.
Заливам их свакодневно и брижно. Упорно.
Плодови ће временом сигурно доћи.
Стрљење је мој капитал.
И време. Ново.
Које тек долази.
Београд, 07.07.2017