Početna Tekstovi НАСТУПИ

НАСТУПИ

9
0
SHARE

НАСЛОВИ НАСТУ

Драги пријатељи,

 

Наслове мојих наступа не дајем ја, него водитељи и уредници канала.

То морам да истакнем, јер видим да неки грађани не разумеју ко прави наслове мојих гостовања.

Када ме позове нека телевизија да наступим, ја сам гост и одговарам на питања новинара.

Емисија траје колико је новинар одлучио да траје.

Ја ништа не одлучујем.

 

Значи, немојте мене да оптужујете за бомбастичне наслове.

 

Зашто су наслови тако бомбастични и катастрофични?

Медијске куће стављају такве наслове да би привукли већу гледаност.

Медијска кућа живи од броја прегледа.

И настоје да добију што већу гледаност.

Тако се утркују у избацивању што катастрофичнијих наслова.

 

Нисам катастрофичар.

Мада многи мисле да јесам.

Али, то је, господо другови, велика заблуда.

Напротив, борац сам и човек ведрог духа.

Нудим оперативна и конкретна решења за излазак из садашње трагедије.

Верујем да можемо да се спасимо.

И упорно и доследно радим на нашем спасењу.

 

Нажалост, грађани Србије то не желе да прихвате.

Грађани још увек верују лажљивим, поквареним и криминалним  политичарима.

Који настављају да нас уништавају.

 

Када ће грађани да се освесте?

Када доживе Велику Несрећу.

 

За све моје наступе се увек добро припремам.

Уигран сам и добро утрениран.

Већ четири деценије.

Научио сам да трчим маратон.

Мислим да сам најдуже у јавности.

Прошао сам много и искусан сам да добро проценим све јавне личности.

Могу да  тачно проценим ко има добре намере и ко се претвара, фолира и обмањује јавност.

 

 

Све податке које износим у јавности су званични и реални.

Моје стручне процене настају на основу доброг познавања тржишта, укрштања свих реалних података и стварних односа у друштву.

За четири деценије нисам стратешки нигде погрешио.

Све се догодило како сам предвидео.

Било би много боље да сам погрешио.

Али, нажалост, нисам погрешио, јер су реални подаци били немилосрдни.

 

Крах неолибералног капитализма, Америке, долара и берзи сам наговестио још 1989. године.

Математички прорачун и практична искуства са тржишта су ме уверили да то мора да се догоди.

Данас се то заиста и догађа.

Боље би било за Америку да се то догодило 1989. године, много би лакше то пребродила.

Данас је чека сурово суочавање са реалним светом банкрота, пропасти и распада друштва.

 

Зашто је требало три деценије да се данас то јасно види?

Зато што империје пропадају вековима.

Америчка империја пропада у неколико деценија.

Данас је у потпуном расулу.

 

Ако видим да ће ТИТАНИК, својом суманутом пловидбом, да удари у санту леда и да ће да доживи бродолом, да ли треба да ћутим?

 

Не могу да ћутим.

Савест ми то не дозвољава.

Наступам, пишем, говорим, указујем, напомињем, кричим и урлам.

Све у нади да ће надрогирани човек да се тргне из свог потрошачког конформизма.

Али, он се полако и тешко буди.

Несрећа се брже приближава, него што се човечанство буди.

Моје натапање има смисла.

Све већи број људи схвата и подржава мој јавни рад.

Људи схватају значај нових друштвених идеја.

Нудим нове политичке и економске идеје.

Идеје ослобађања поробљеног човека и строго контролисаног друштва.

Идеје које су усаглашене са духом модерног доба.

 

Београд, 7530.година, шумопад, дан осми

SHARE