Početna Tekstovi НАСИЉЕ

НАСИЉЕ

1096
0

NASILJE

Branko Dragaš

Posle velikih pljački i još većih laži, dolazi nasilje.To je neminovno. Totalitarni politički sistemi završavaju svoju vladavinu nasiljem.Pošto ne mogu više da odbrane svoje postojanje, potežu nasilje kao poslednji adut.

Pred samo nasilje pokazuju bahatost koja dokazuje da su izgubili svaku meru i razlog daljeg istorijskog postojanja. Vreme im je da završe na smetištu istorije. Pitanje je samo koliko će njihov pad da košta građane, kojima oni vladaju. Cenu, nažalost, uvek mora da plati zavedeni narod.

Totalitarni sitemi su duboko nepravedni, ekonomski su neracionalni i socijalne razlike se toliko uvećavaju da društvo to više ne može da podnese. Danas sve puca. Rasulo na sve strane. Došli smo do kraja.

Institucije sistema se urušavaju, sve vrednosti u društvu se obesmišljavaju i društvo ulazi u period potpunog raspada.

Danas se to najbolje vidi u srpskim totalitarnim društvima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, kojima upravljanju tri uzurpatora sa različitim dijagnozama.Objedinjava ih samo silna želja da budu apsolutisti i kriminalne pljačke države i građana.

Opomenuli smo građane Srbije, novina za koju pišem, da je Vućić šizofreni psihopata i patološki lažov, koji je ucenjen i koji je dobio zadatak, od naših vekovnih neprijatelja, da uništi Srbiju i biološki da satre Srbe.

Milo Đukanović je klasičan primer političkog kriminalca koji je kum mafije, koji nema nikakvu političku ideologiju i koji je spreman, prema nalogu svojih stranih tužitelja, dokumentacija sva postoji, koji mogu da ga odmah uhapse i stave u doživotni zatvor, da pokatoliči čitavu Crnu Goru i da zatre sve Srbe u svojoj privatnoj državi.

Mile Dodik je klasičan bosanski sivonja, preletač, konvertit, profesionalni Srbin,kada treba srbovati pred kamerama, estradni patriJota, falsifikator, NATO lobista i pohlepni zgrtač velikog novca, kome totalitarna vlast služi za lično bogaćenje.

Sva trojica srpskih Uzurpatora su postali milijarderi i njih uopšte ne zanima sudbina države i naroda kojima oni upravljaju.

Ko je kriv što oni danas upravljaju bankrotiranom državom i opljačkanim narodom?

Kriva je srpska, podanička, malograđanska i slugeranjska inteligencija, koja je prodala veru za večeru, koja im javno služi ili koja se povukla, ništa ne govore u javnosti, ne oglašavaju se,ćute i trpe, uplašeni da će izgubiti svoje male i beznačajne privilegije, beznačajne u odnosu na njihovu istorijsku obavezu prema državi i narodu, da će narušiti svoj malograđanerski konformizam i da će pasti u nemilost izdajničkog režima, pa ne smeju da se oglase i da bahatim i primitivnim tiranima pokažu zube, da se usprostave i da ustanu u odbranu ličnog i nacionalnog dostojanstva.

To lično i nacionalno dostojanstvo uvek ide zajedno, jer politički nitkovi gaze nas kao građane i kao Srbe.Ne smemo za našu tragediju da krivimo nikoga drugoga.

Mi smo najveći krivci, jer smo mi dozvolili da danas vladaju ovi šarlatani, klovnovi, cirkusanti i probisveti, koji su sve uništili. To je posledica one čuvene glupe izjave – mene politika ne interesuje, kao da javno dobro pripada samo političkom ološu i kao da mi nemamo ličnu odgovornost za sve što se događa u porobljenom, okupiranom i razorenom društvu.

Zbog takvog stava većine građana, dobili smo društvo po meri političara kriminalaca i danas se ne smemo da čudimo, kao da mi nismo doprineli njihovom političkom ludilu, zašto nam se događaju takve sramne stvari.

Ustanak Srba u Crnoj Gori je posledica Milove bratoubilačke politike, koja se zasniva na tome da se Srbi pokatoliče, proteraju ili porobe, da ne smeju da se izjašnajvaju kao Srbi i da se Srpska pravoslavna crkva ukine u privatnoj državi Milogoraca.

Građani Srbije nisu dovoljno upoznati sa tim novim Zakonom o slobodi vjeroispoveti, znaju da je to razbesnelo Srbe u CG, ali, evo, donosim ovde, radi upoznavanja široke javnosti, neke osnovne informacije, da bi naši čitaoci mogu da se uvere kakva je beskrupulozna i bestidna kampanja protiv Srba u CG, koju vodi, prema pisanju nacionalnih portala, Tijanićev omiljeni junak Đinđićeve tranzicije Beba Popović.

Član 4 Zakona : „ Prije imenovanja, odnosno objavljivanja imenovanja najviših vjerskih velikodostojnika, vjerska zajednica o tome na povjerljiv način obavještava Vladu Crne Gore (u daljem tekstu: Vlada).“

Zašto bi SPC obaveštavala Vladu o imenovanju svojih najviših velikodostojnika? Zar Crkva nije odvojena od države? Zašto bi to radila na poverljiv način? Kakav je to poverljiv način? Kako se to poverljivo radi? Prosto je neverovatno šta sve može da smisli bolesni mozak.Veću slobodu u radu imaju nevladine organizacije za pranje Soroš para.

Član 6. Zakona : „ Dobra koja predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore, a na kojima pravo svojine ili pravo korišćenja ima vjerska zajednica, ne mogu se otuđiti ili iznijeti iz države, bez saglasnosti Vlade.“

Ovo je ponižavanje SPC, jer se nema poverenja u njen rad i Crkva dobija svog staratelja, oličenog u kriminalnoj Vladi, koja će bolje upravljati svetinjama od same Crkve. Kako su crkveni velikodostojnici hiljadu godina unazad upravljali crkvenom imovinom i nije im trebao nikakv posrednik, tutor ili otimač imovine?

Problem u ovom članu je u tome što će država svu crkvenu imovinu da pretvori u „ kulturnu baštini“, te da niko neće moći da pomera svetinje bez odobrenja korumpirane Vlade.

Ako Crkva hoće mošti Sv. Vasilija Ostroškog da pokaže drugim pravoslavnim narodima, neće moći to da učini bez odobrenja Vlade, što je veliko ponižavanje SPC-a. Član 7. Zakona :

„Zabranjena je zloupotreba vjerskih osećaja u političke svrhe.“ Državni organi će moći da kazne sa 20.000 evra verske zajednice koje budu ukazivale na loše stanje u društvu, koje se bore za bolji život građana i koji, prema tekstu zakonodavca, na taj način mešaju u politički život. Član 11. Zakona : „ Sjedište vjerske zajednice koja je registrovana i djeluje u Crnoj Gori mora biti u Crnoj Gori.“ Neverovatno!

Nisam upoznat da ovakva odredba postoji negde u svetu. Znači, ugrožena su i verska osećanja katlolika i muslimnia iz CG, jer ni njihove verske zajednice nisu osnovane u CG, nego u Rimu i Meki, pa samim tim podležu udaru ovog zakona.

Da li Milo Britva radi na stvaranju Crnogorske katoličke i Crnogorske muslimanske verske zajednice?

Član 15. Zakona : „ Vjerska zajednica može da se registruje ako ima najmanje 50 punoljetnih vjernika koji su crnogorski državljani i imaju prebivalište u Crnoj Gori.“

Verska zajednica se spušta na nivo nevladinih organizacija, može da se registruje sa potpisima 50 građana, tako da možemo da očekujemo da se javi veliki broj novih verskih zajednica, kako bi se verska osećanja izvrgla ruglu i kako bi se ponizila SPC koja postoji vekovima.Član 16. Zakona, pod tačkom 1. piše „ naziv vjerske zajednice koji se mora razlikovati od naziva drugih vjerskih zajednica i ne smije sadržati službeni naziv druge države i njena obilježja“, što direktno pogađa SPC, jer više ne sme da koriste termin srpski, što je, opet, san naših vekovnih neprijatelja.

Hiljadama godina unazad pokušavaju falsifikatori i kradljivci istorije da izbrišu iz Drevne knjige života sve što je vezano za Srbe.Svako, ko čita ove redove i ko razmišlja svojom glavom, zna da se to neće zaustaviti.

Otuda je važno da se razume sadašnji trenutak i da zajedno radimo na borbi za naš nacionalni identitet. Ova borba je duga i teška. Naši se preci nisu dali pokoriti i naša je obaveza da nastavimo tu borbu.

Nema predaje! Rasplet počinje! Budite spremni da branimo srpski nacionalni identitet. Član 21. Zakona :

„ Državni organ, odnosno organ državne uprave koji utvrdi postojanje razloga iz stava 1 ovog člana dužan je da, bez odlaganja, kod nadležnog suda inicira postupak za zabranu djelovanja vjerske zajednice.

U slučaju iz stava 2 ovog člana shodno se primjenjuju odredbe zakona kojim se uređuje djelovanje nevladinih organizacija.“ Država Milogoraca može da utvrdi postojanje razloga i da zabrani Srpsku pravoslavnu crkvu, jer se primenjuju odredbe zakona kojim se utvrđuje delovanje nevladinih organizacija. Ako su mogli, na nalog predsednika Skupštine CG, da specijalne jedinice uđu u Skupštinu i uhapse sedamnaest poslanika opozicionog Demokratskof fronta, čemu onda mogu da se nadaju velikodostojnici SPC?

Član 24.Zakona,stav 2.glasi :

“ Ako aktima vjerske zajednice nije određen način postupanja, imovina vjerske zajednice postaje imovina Crne Gore.“ Sama suština ove perfidne pljačke ogleda se u ovom članu Zakona.

Kada će se to dogoditi? Kada odluči gospodar CG.Ono što su gradili Nemanjići, otima se i prisvaja od strane Milogoraca, jer nasilje sprovode u privatnoj državi kuma mafije.

Član 33. Zakona : „ Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija vjerskih objekata može se izvoditi na osnovu dozvola i saglasnosti propisanih zakonom i propisima koji regulišu oblast izgradnje objekata i zaštitu kulturnih dobara i uz stručni nadzor nadležnog organa državne uprave.“

U kriminalizovanoj i koruptivnoj državnoj upravi, koja reketira privrednike i građane, kako se može očekivati da će SPC moći da gradi crkve i obnavlja manastire?

Običan referent u državnoj administraciji može da zabrani izgradnju objekata SPC i da se tako dodvori milogorskoj ideologiji uništavanja SPC. Vrhunska licemernost se ogleda u članu 53.Zakona : „ Vjerski objekti za koje se utvrdi da su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, državna su svojina.“ Kakav bezobrazluk?!?

Kakvo pravno nasilje?!? Ovo je nezabeleženo u pravnoj istoriji. Na ovakav način otimati verske objekte od SPC predstavlja zločin prema istoriji, veri, tradiciji i osećanjima pravoslavaca u CG. Narod je ustao da odbrani svoje svetinje. CG se ustalasala. Nema mira! Nema popuštanja! Narod neće da izda sam sebe. Izašli su na ulice da odbrane svoje nacionalno dostojanstvo i svoja verska osećanja.

Mislim da se kriminalac Milo Đukanović preigrao i da je povukao poslednji koban potez. Pobuna prevarenog i opljačkanog naroda u CG može da se prelije i na Srbiju i Republiku Srpsku.Srbi moraju da ustanu da bi odbranili svoj ugroženi nacionalni identitet od programiranog uništavanja i biološkog zatiranja. Nemamo izbora! Borba nam je jedino preostala.

Borba protiv kriminalaca i političkih lupeža. Veleizdajnik i Uzurpator iz Beograda kukavički ćuti. Mrsomudi nešto besmisleno, dok emituje spotove u svom bolesnom ludilu. Trtlja na svom cirkuskom kineskom jeziku, da mu se Kinezi smeju, jer ga ništa ne razumeju.

Ništa nije preduzeo da zaštiti Srbe od progona.Ne smeta mu što se hapse srpski poslanici i što specijalni policijski odredi ulaze u Skupštinu da uhapse poslanike.Kriminalni klanovi srpskih uzurpatora su optuženi da švercuju drogu i da je sve ovo samo predstava da bi se 11 tona droge prebacilo iz Albanije u Evropu. Brisel ćuti. Vašington ćuti.

Ne smetaju im kriminalne aktivnosti balkanskih satrapa. Ne smeta im hapšenje poslanika. Zatvaraju oči pred pljačkom, otimačinom, nasiljem i manipulacijom. Ništa nije važnije od toga da se uništi Srbija i da se Srbi istrebe.Pritisnuli su i Dodika, koji je u Skupštinu doneo falsifikovani dokument, kojim se RS priklanja zlikovačkoj NATO alijansi.

Ministar policije udari poslanika u Skupštini. Kada sam objavio taj sramni čin, estardne srpske sivonje su me javno napali. Kažu, taj ministar policije je prolio u ratu pet litara krvi za RS. Svaka čast!

Za to treba da dobije najveća državna odlikovanja, treba da ima najveća primanja i najveće privilegije u RS.

Ali, zbog udarnja poslanika, mora da bude smenjen, krivično gonjen i najstrožije osuđen.Pitaju me, znam li ko je mladi poslanik koga je udario? Ne znam. Ni ne zanima me uopšte. Ništa ne znam o tom mladiću. Znam samo da je narodni poslanik i video sam kako ga ministar policije udara.

Skandal koji je nezabeležen u parlamentarnoj demokratiji. Nasilje kriminalaca, lopova i izdajnika na vlasti je sve veće. Zaboravljaju da će im se sve to vratiti. Srbi ne podnose nasilnike. Srbi su slobodarski i hrabri narod. Sve što narod trpi svih ovih godina, biće vraćeno nasilnicima sa kamatom. Osveta oslobođenog naroda će biti surova. Nema opraštanja. Nema milosti za nasilnike. U danima hrišćanskih praznika, kada pišem ovaj tekst, poruka svim nasilnicima – ko se mača lati, od mača će poginuti.

Svode se računi. Rasplet je počeo.