Početna Tekstovi i kolumne Svedok Narko demokratija

Narko demokratija

884
0
SHARE

Argentina i Srbija imaju dosta toga zajednièkog. Osim južnjaèkog temperamenta i obožavanja svih sportskih dogaðaja, dve zemlje se odlikuju time što sprovode neuspešni neoliberalni koncept reformi i što je korupcija postala sastavni deo svakodnevne kulture.

Prvi sam ukazao na argentinski scenario koji preti Srbiji ukoliko se bude sprovodio koncept reformi smišljenih u glavama birokrata iz MMF-a.Sada, koliko vidim i èujem, funkcioneri G17 plus kritikuju neoliberalni koncept koga su svi sprovodili u Srbiji. Pune tri godine ostrašæeno su ubeðivali graðane da su oni ti eksperti, kako su sami seba prozvali, koje svet podržava i koji æe spasti Srbiju. Kada su upropastili srpsku privredu, lukavo su izašli iz korumpirane vlasti i sada govore o pogrešnom konceptu i iznose podatke o korupciji dok su i oni bili u vlasti.Zar te korupcije nije bilo dok su oni bili na vlasti?

Oèito da se sprema nova podvala graðanima. Potcenjuje se inteligencija sopstvenog naroda i veruje se da mi sve brzo zaboravljamo. Ne zaboravljamo! Suviše je zla naneo neoliberalni koncept da bi im oprostili. Taj nakaradni scenario je suprotan državnim i nacionalnim interesima zemalja u razvoju jer on razara nacionalne ekonomije da bi otvorio tržište za multinacionalne kompanije.

I to je danas našim graðanima, posle operacije bez anestezije koju sprovode konsultanti multinacionalnih kompanija na zadatku u srpskoj vladi, potpuno jasno. Sve bednije i siromašnije žive graðani i njihovi upropašæeni životi su dokaz da kvazi reformatori nemaju dobre namere.I Argentina je napravila veliku grešku kada je prihvatila nametnuti koncept. Tako je prebogata zemlja, koja je 1913.godine bila moænija od Nemaèke i Francuske, pala u dužnièko ropstvo jer nije mogla da vraæa 156 milijardi $ stranih kredita. Punih deset godina su nadobudne meðunarodne birokrate hvalili Argentinu i ubirali visoke honorare za svoje pogrešne savete, da bi, naizgled sluèajno, na opšte iznenaðenje došlo do dramatiènog bankrotstva privrede i socijalnih nemira koji su se pretvorili u anarhiène izlive besa prevarenog naroda.

Sve je bilo pogrešno u tom proraèunu.Pogrešno je bilo kao i davne 1516 godine kada je španski pomorac Huan Diaz de Solis uplovio u ušæe La Plate, verujuæi da je otkrio kraæi put u Indiju. Tu pogrešku je platio životom jer su ga ubili èlanovi nomadskog indijanskog plemena èim se iskrcao na obalu. Kraæeg puta nije bilo. Prolaz nije postojao.

Meðunarodne finansijske birokrate dobro zaraðuju upropašæavajuæi narode i države.Našli su najkraæi put do visokih honorara. Oni nemaju nikakve odgovornosti kad predlažu nerazvijenim zemljama recepte za neuspeh reformi. Imperijalna moæ im daje odvažnost da svoje opite isprobavaju na varvarskim plemenima. Potkupljuju lokalne poglavice i primoravaju ih da sprovode tranziciju koja plemena sabijaju u rezervate gde æe, ukoliko sve bude išlo po planu, i nestati u svom neuspešnom pokušaju da saèuvaju nekakav svoj primitivni identitet.

Nova tržišta æe tek tada biti slobodna za osvajanje multinacionalnih kompanija. Otuda danas meðunarodna birokratija toleriše nestašluke poglavica i dozvoljavaju im da kradu dovoljno da mogu da otkriju kraæi prolaz do nekog egzotiènog ostrva. Uostalom, nisu ni birokrate imune na korupciju. Recimo, Rièard Groso, predsednik Njujorške berze, zaradio je na neobjašnjiv naèin bonus od 140 mil $. Poèasni doktor nauka sa nekoliko najuglednijih amerièkih univerziteta,da bi se nakon istrage ispostavilo da nema fakultet. Ili, nedavno hapšenje zvaniènika EU koji je primio mito odajuæi poverljive informacije dvema vodeæim kompanijama o izmenama cena žita. Ili, još gore, zloupotrebe u statistièkoj agenciji Eurostat, gde su zvaniènici ukrali 5 mil evra.

Korupcija je svetski problem. Teško je korupciju potpuno iskoreniti. Ali razvijena i organizovana društva je bar kontrolišu. Rizici pri otkrivanju su zaista veliki, jer je ulog veliki. Uprkos tome, državni funkcioneri i dalje kradu.Zašto? Izazovi su veliki. Teško je odoleti pohlepi. Brzina bogaæenja u savremenom svetu i visine ukradenog novca su zastrašujuæe? Turbo mešetari pohlepno proždiru sve institucije sistema.Ništa više nije sveto. Najgori su meðunarodni razbojnici. Pri prodaji našeg Telekoma velike provizije uzeli su meðunarodni lešinari koji su zaposleni u samom vrhu administracije EU.Pojedini državnici su optuženi za kriminal.Tako premijer Berluskoni ima na stotine kriviènih prijava. Prilièno se, dakle, izvitoperilo poimanje demokratije u današnjoj politici. Podmazivanje, mito, provizije, kešovina, pranje para i solarne isplate uèesnika u poslu postale su sastavni deo politièko komercijalne civilizacije bez moralnih naèela.

Ideolog vulgarnog pragmatizma je govorio da oni koji govore o moralu treba da idu u crkvu. Šta to znaèi? U politici, navodno, nema morala. To je jako opasna teza. Završava se uvek tragièno. Nema dobre politike bez dobrih i poštenih ljudi. Tako otprilike glasi i savet jednog engleskog sociologa.

Argentina se na svetskoj lestvici korumpiranih zemalja spustila prilièno nisko. Nažalost, Srbija je još niže. Otkrivanje novih afera kvazireformatora uèestaæe nakon njihovog pada. U Argentini je devedesetih godina podignuto 400 prijava protiv državnih funkcionera zbog korupcije. Tadašnji predsednik Karlos Menem i nekoliko njegovih ministara ilegalno su prodali Hrvatskoj i Ekvatoru 6.500 tona oružja. Na tom poslu samo Menem je zaradio preko sto miliona dolara. Meðutim, u zatvor je otišla samo Marija Hulija Alsogoroj, ministarka za privatizaciju. Ona je likvidirala državnu kompaniju i prodala je u bescenje privatnoj firmi. Optužnica je tereti da je uzela proviziju. Istraživanja u zemljama u tranziciji govore da su mnogi ministri, pogotovo oni za privatizaciju, danas u zatvoru. Nema pravne države dok se ne pohapse pljaèkaši državne imovine i kriminalizovani novobogataši. Putin je to shvatio. Dobro je krenuo. Niko ne sme biti zaštiæen.

Srbija nije na dobrom putu. Mnogi lopovi danas glume ugledne politièare i biznismene. Nije napravljen raskid sa kriminalnom prošlošæu. Gde su ljudi koji su prodali naš Telekom? Hoæe li odgovarati današnji èlanovi vlade za rasprodaju države u bescenje? Hoæe li odgovarati ministar za privatizaciju zbog rasprodaje cementara, šeæerana, duvanske industrije, izvora vode, kamenoloma i Beopetrola? Zar to nisu strateške grane? Ko mu je dao pravo da ih proda? Kako je moguæe da tako važne grane rasprodaju dva èinovnika?

Pre neki dan direktor jedne državne kompanije reèe da je ta kompanija u vlasništvu Vlade. Daleko bilo da je Vlada vlasnik. Država je vlasnik. I to je važna razlika. Ministri rasprodaju kapitalna preduzeæa i grane bez odobrenja graðana. Nemaju legitimitet graðana za to. Nismo glasali za njih veæ protiv onog režima. O tipu reformi i privatizacije graðani se nisu izjašnjavali. Niko ih nije, makar iz pristojnosti, upitao kakva privatizacija je njima potrebna. Koji su njihovi interesi u reformama i privatizaciji. Ministri bogatima omoguæavaju da budu još bogatiji i da nekoliko povezanih familija upravljaju èitavom državom, dok najveæi deo stanovništva pada u dužnièko ropstvo. Ministri direktno pomažu novobogatašima da uveæaju svoj kapital, otimajuæi za « tepsiju ribe » državna bogatstva koja su decenijama stvarale generacije domaæina.

I neèinjenje može biti zloèin. Ukoliko neko èuva stražu dok se pljaèka obavlja, treba krivièno da odgovara za sauèesništvo. To je logièno, zar ne ? Ne može se zloèin sakriti iza legalnosti zakona koje je parlamentarna veæina donela. Tiraniju parlamentarne veæine treba spreèiti raspravom javnosti i referendumom o svim važnijim državnim pitanjima. Tako æe se zaštiti država od mafijaškog pokušaja agresivnih pojedinaca i tajnih organizacija da preuzmu javno dobro samo za sebe i svoje pohlepne trabante. Ne oslobaða se odgovornosti onaj koji je radeæi po zakonima naneo zlo zajednici. Slièno je kao sa nacistièkim oficirom koji izvršava nareðenje i sprovodi genocid. A neoliberali su napravili genocid nad sopstvenim narodom. Ako ih ne budu kažnjavali sudovi, sigurno æe ih sustiæi sud vremena i istorije. Treba braniti opšte dobro zajednice, bez obzira ko imao trenutnu politièku moæ.

Jesu li reformatori krivi? Jesu. Treba im suditi da se više nikada ovakva vlast ne bi ponovila. To æe vaspitno delovati na buduæe politièare jer æe morati dobro da razmisle pre nego što budu donosili važne državne odluke. Najteže je voditi državu. Za promašaje treba da odgovaraju svi koji su ih napravili. Verujem da se ovi neæe izvuæi. Ako se to desi sve æe biti isto. Argentinski ministar pravde je priznao da je Argentina živela u narkodemokratiji.

Šta je to narkodemokratija? Ministar Gustavo Belis tvrdi da je to društveno stanje kada politièari dolaze na vlast sa jedinim ciljem da bi se lièno obogatili, dok se novac obilato pere kroz Kongres, zakoni se kupuju i naruèuju. Trguje se poslanicima kao da se nalazite na stoènoj pijaci. Samo još kantar nedostaje. Da li vam je poznato ovo stanje? Argentinski scenario je zahvatio Srbiju. Nažalost, živimo u toj narkodemokratiji. Narkotizovana vlast brani uzete provizije meðusobno se optužujuæi ko je uzeo više novca. Još nije razjašnjeno ni ubistvo premijera. Niko nije podneo ostavku. Niko se nije pokajao. Zauzeti su liènim poslovima. Znaju da æe još malo biti na vlasti. Sablja je potpuno otupela. Ponovo se ubija po ulicama. Kriminalci izlaze iz zatvora. Nema više dokaza.

Šta se promenilo? Kordoni su opet na ulicama. Specijalci biju radnike. Srušeni su svi dokazi iz Šilerove. Posle reformatora æe sve institucije biti urušene. Kako dalje? Treba nam srpski Šiler da napiše nove «Razbojnike».

Objavljeno u listu „Svedok“

SHARE