Početna Tekstovi НАМЕТАЊЕ

НАМЕТАЊЕ

2492
0
SHARE

НАМЕТАЊЕ

 

Одговарам на два учестала питања.

 

Зашто се не наметнем и поведем народ?

Која је моја улога у друштвеним променама?

 

 

Ево објашњења.

 

Нисам човек који се намеће.

Слобода сваког појединца је за мене светиња.

Свако бира свој живот.

И свако најбоље зна шта ће да ради са својим животом.

Сваки бира и сноси последице за донете одлуке.

 

Објаснићу то кроз логику посла.

Моје поимање слободе.

То ми је много ближе.

 

На тржишту се појављују разне робе.

Које имају своју цену, дизајн и квалитет.

Потрошач купује оно што се њему свиђа.

Не купује оно што му се не свиђа.

Покушај да  натертеа потрошач да нешто купи је узалудан.

Исто је узалудна и превара потрошача.

Не може да се градити компанија на превари потрошача.

Таква компанија ће брзо да пропадне.

 

Исто је и на друштвеном тржишту.

Где је роба политичка идеја.

Коју треба да купе бирачи.

Ако имају интереса за таквим политичким идејама.

Ако немају интереса, они не гласају.

Опредељују се за оне који им нуде примамљивије идеје.

Ако су погрешили у избору политичких идеја, морају да плате ту цену.

 

Грађани Србије одбијају моје политичке идеје већ четри деценије.

Односно, мали број грађана је спреман да подржи те моје идеје.

Покушао сам деведесетих година да убедим грађане да су моје политичке идеје боље за њих, него идеје политичких превараната.

Грађани ми нису веровали.

Ја сам због те своје доследности и упорности изгубио све што сам деценију стварао.

Платио сам  високу цену своје заблуде.

Наметањем се ништа не може да постигне.

И то више нећу да радим.

Немам право на нове грешке.

 

Показало се да су све моје прогнозе биле тачне.

Нажалост. Боље би било да сам погрешио.

Србија би била развијена држава и моје писаније би било бесмислено.

Срби су своју поводљивост и спрдање скупо платили страдањем.

Погибијом нашег народа, протеривањем и губитком древних територија.

Сиромаштвом, бедом и бежањем из пропале Србије.

Сада нам је угрожен биолошки опстанак нације.

Окупирани смо и намера наших вековних непријатеља је да Србе набију под једну осушену шљиву.

 

Да ли ће се то догодити?

Зависи од Срба.

Запамтите, не зависи од великих сила, него од нас.

Ми морамо да се прилагодимо политици великих сила.

И да рачунамо који су наши национални интереси.

 

Паметном и мудром политиком можемо да опстанемо, да се развијемо и да се, напокон, спасимо.

Требају нам, дакле, људи који су државници и који имају политичку мудрост.

Таквих људи имамо.

У земљи и расејању.

Али, таквих људи нема у садашњој политици.

И ту је главни проблем.

 

Не требају нам више НИ КУРТА НИ МУРТА!

 

Налазимо се на историјској прекретници.

Немамо времена за губљење.

Време нам више није никакав савезник.

Морамо да донесемо важне историјске одлуке.

 

Понудио сам Србима сва решења.

Које морамо да спроведемо, ако хоћемо да спасимо државу и нацију.

Нудим грађанима Србије поштену, стручну и праведну политичку идеју.

Која мора да се примени.

Према мом стручном мишљењу.

 

Данима објашњавам и тумачим који рецепт мора да се примени.

Да ли ће пацијент да примени тај рецепт?

То зависи од самог пацијента.

Наметањем доктор неће ништа да постигне.

Пацијент мора да преломи и мора да почне да сарађује.

Ради се о његовом животу.

 

Где је моја улога у свему томе?

 

Па, зар већ нисам показао?

Зар не дајем конкретна решења?

Зар докторов рецепт за оздрављење није никакав рад?

Ако пацијент може сам да се лечи, зашто тражи помоћ лекара?

Нема излечења ако се тимски не ради.

Важан је лаборант, медицинска сестра, куварица, фармацеут, дијагностичар, анастезиолог и хирург у оздрављењу пацијента.

Они су тим који може да спаси пацијента.

Понављам, ако пацијент хоће да се лечи.

 

Шта ћу бити у тиму?

Мени је потпуно свеједно.

Могу да будем и портир.

Важно је да сам у тиму који побеђује.

И да болесник оздрави.

 

Београд, 7527.год,  коложег, дан двадесет трећи

 

 

 

 

SHARE