Početna Tekstovi НАМЕСНИЦИ

НАМЕСНИЦИ

648
0

NAMESNICI

Branko Dragaš

Bojkot izbora je uspeo.RIK je, napokon, potvrdio da su na falsifikovane i nameštene izbore izašlo samo 48,93% zavedenih građana.Nisu uspeli da dobace ni do procenta od 50,2%, koliko im je u izbornoj noći Uzurpator odredio da mora da bude izlaznost.

To je dokaz da se sistem sam od sebe svakoga dana sve više urušava. Ne mogu više da falsifikuju ni svoje sve veće laži.Zamor materijala je učinio svoje.

RIK je zvanično dokazao da Uzurpator više nema nikakav legitimitet.Procenat izlaznosti bi bio značajno manji da na izbore nisu izašli oni koji se na društvenim mrežama lažno predstavljaju kao prava opozicija režimu i koji su, samo tri meseca ranije, pozivali na bojkot izbora i tvrdili da oni koji izlaze na falsifikovane i nameštene izbore rade za režim.

Šizofreno ponašanje tog dela prevarantske opozicije sa društvenih mreža je meni neshvatljivo. Jedino razumno objašnjenje je da oni samo gledaju svoje lične interese i da ih Srbija uopšte ne zanima.

Oni su foliranti i politički šibicari , koji su dobili zadatak da izvedu što veći broj građana na izbore, ali to im ovoga puta nije pošlo za rukom, jer su svi ostali daleko ispod cenzusa.

Mada je Uzurpator zbog njih smanjio procenat cenzusa na 3%, ni to, na svu sreću, nije bilo dovoljno da se ova zgubidanska grupacija političkih ikebana nekako dokopaju Skupštine i mesečne apanaže od nekoliko destina hiljada evra, što je bio jedini cilj izlaska na ove falsifikovane izbore tog parazitskog političkog sloja.

Oni imaju svoj zadatak da zbunjuju javnost, da uništavaju politički razum, da prave zbrku, pometnju i sluđivanje građana. Oni imaju zadatak da pokažu da nema alternative ludilu Uzurpatoru.

Ta politička grupacija mešetara, koji na društvenim mrežama napadaju Uzurpatora, odnela je, zajedno sa onih 118.155 nevažećih listića, ljudi koji su bili primorani da izađu na izbore, ali su imali dovoljno moralne kuraži i hrabrosti da precrtaju falsifikovani listiće,nisu mogli da pregaze sami sebe, ukupno 391.349 glasova.

To je procenat od – 12,6%. Kada od zvanične izlaznosti od 48.93% oduzmemo 12,6%,dobijamo izlaznost od 36,33%. Mesecima pre izbora sam govorio da na falsifikovane izbore Uzurpator može da izvede, da primora i da ukrade između 35% i 40%. birača.Tako bi se i dogodilo.

Da ova grupacija nije, zbog svojih ličnih interesa, izašla na izbore i priznala da prihvata učešće u falsifikovanim izborima, Uzurpator bi bio nokautiran.Posebno je žalosno njihovo današnje šizofreno ponašanje, jer traže da se sada ponište falsifikovani izbori na kojima nisu uspeli da pređu cenzus, da su prešli cenzus sigurno se ne bi bunili, pošto su ostvarili svoj cilj da se ubace na budžet, napadaju sve nas koji smo bojkotovali faslifikovane izbore, pljuju po nama i traže da narod stane u odbranu njihovih izgubljenih interesa.

Takvo ponižavanje inteligencije naroda mogu samo da pokažu ostrašćeni politički satrapi, koji preziru svoj narod ili Uzurpatorovi dobri saradnici.Važno je samo da se pravi pometnja na političkom tržištu, kako bi se ti politički mešetari, koji menjaju svoja politička stanovništva kako vetar duva, uvek gledajući da budu na budžetu, nastojeći da slede političke trendove, čas nas guraju u bankrotiranu EU, a onda se bore protiv ulaska u Nemačku EU, čas otpisuju Kosovo i Metohiju, pa onda nalaze nekakve nove modele za KiM, čas su za ulazak u zlikovački NATO, pa se protive NATO okupaciji, ali ne menjaju mišljenje da je u Srebrenici počinjen genocid i da LGBT mogu da rade šta hoće u društvu.

Bojkot izbora zagovaram dve godine. Bojkot je jedini način da se ogoli tiranija Uzurpatora. Svi koji su izašli na izbore su priznali da su regularni uslovi za izbornu trku.Dobrovoljno su pristali da učestvuju u prevari građana. Evo, iznosim jedan primer, radi boljeg razumevanja nastale situacije.

Uzurpator sprema veliku pljačku, recimo, banke i sa svojom kriminalnom grupacijom sve organizuje da pljačka bude uspešna.Poziva druge da mu se pridruže i da mu pomognu. Svima kaže, koji ga budu podržali, da će dobiti 3% od opljačkanog plena, ako svojim učešćem doprinesu da se pljačka uspešno završi. Pohlepni i gramzivi politički mešetari procene da je 3% od pljačke sasvim dovoljno da mogu politički da prežive u narednom periodu i pristaju da učestvuju u organizovanoj pljački.

Kada im mi govorimo, da je Uzurpator prevarant i da im ništa neće da ustupi, oni odgovaraju da je jedini način da raskrinkaju pljačkaše ako budu sa njima učestvovali u pljačkanju.Tada će imati dokaze, tvrde oni, da su kriminalci i da su izvršili pljačku.Zar to nije sumanuto? Svi građani znaju da se sprema pljačka.Zašto bi učestvovali u njoj?

Razuman i moralan čovek nikada neće da učestvuje u razbojništvu. Nema te političke trgovine i nagodbe na koju bi on pristao.Nakon završetka pljačke, Uzurpator odbija da isplati sve koji su ostali ispod 3%, jer nisu dovoljno doprineli organizovanoj pljački.Nastaje povika, dernjava i vapaji prevarenih šibicara.Sada imaju dokaze da je zaista bila pljačka. Ludilo!

Ko će da podrži takve političke prevrtljivce? Kada analiziramo onih 36,33% izašlih, onda mogu da napišem da su 12% idolopoklonici Uzurpatora, oni nesrećnici koji glasaju uvek za režim, da je 12% onih koji su uplašeni i ucenjeni, koji rade za državu, primaju platu iz budžeta i ne smeju da rizikuju da izgube posao, nesposobni su da budu privatnici i da žive na tržištu, dok su preostalih 12% pokradeni glasovi, dobijeni od mrtvih duša i Uzurpatorovi sateliti, tipa Šešelj, Čanak, Čeda, Šapić i monarhisti.

Izbori u junu su potvrdili da Uzurpator vlada sa 12% glasova svojih zavedenih idolopoklonika, ali su pokazali i da on više nema nikakav legitimitet. Sve je, dakle, jasno sa Uzurpatorom.

On sigurno gubi vlast i odlazi na smetište istorije. Sada se samo postavljaju ona tri pitanja, koja sam ovde već postavljao, na koja uvek moramo da se vraćamo : KADA će da izgubi vlast, KAKO će to da se dogodi i KOLIKU cenu će građani Srbije da plate. I dolazimo do najvažnijeg pitanja – KO će da zameni Uzurpatora?

žKada se postavi ovo poslednje pitanje, ko posle Uzurpatora,onda je velika razlika između većine estradnih samoreklamera na društvenim mrežama, koji predlažu sami sebe kao spasioce, i mene, jer se zalažem za promenu sistema i uvođenje novih principa u politiku.

To je suština našeg neslaganja i želim da ga u ovom tekstu otvoreno iznesem.Siguran pad Uzurpatora je probudio političke aspiracije mnogih političkih diletanata i ludaka, koji pokušavaju u opštem rasulu sebe da nametnu kao zaštitnike države i nacije, kao neke nove političare koji su sposobni da nose teret istorijskog nevremena u kome smo se našli, dok su njihove ljudske, radne i moralne reference nikakve.

Zapravo, oni ne poseduju ni kompetenciju, niti kapacitet da mogu da upravljaju najsloženijim sistemom, koji se zove -država, pa su po svojim referencima čak ispod Kurte i Murte.

Javnost je već prihvatila da neće ni Kurtnu ni Murtu.Suština mog izazvanog javnog sukoba sa estradnim samoreklamerima na društvenim mrežama, sastoji se u tome što predlažem da se sruši totalitarni politički sistem i da se uvede novi politički sistem neposredne demokratije i novi ekonomski sistem oslanjanja na sopstvenu pamet i snage, umesto primene pogubnog, nametnutog neoliberalnog modela.Ponavljam, predlažem novi sistem i nove principe u politici. Nigde nisam predložio sebe.

Ne samo da je to nekulturno i nevaspitano, nego odudara od sistemskog principa da se biraju naši najbolji stručni ljudi iz zemlje i rasejanja.

Kako lično nisam zaintersovan da se bavim politikom, odbio sam sve unosne ponude u poslednjih četri decenije, smatrao sam da imam obavezu da ukažem javnosti na štetne nastupe ljudi koji sebe već vide kao predsednike, premijere i ministre, koji već hapse, zatvaraju, prete i ponašaju se kao da su vlast.

Sve te likove, koje sam imao prilike i lično da upoznam,nažalost, smatrao sam opasnim prevarantima i demagozima, koji hoće da se po svaku cenu dokopaju vlasti,ponovo hoće da prevare građane i hoće da zadrže totalitarni politički sistem.Šta oni rade?

Oni se nadmeću za titulu novog namesnika Srbije.Hvale se svojim vezama u Vašingtonu, Moskvi, Londonu,Pekingu i Izrealu.Sve su već završili, jer su lični prijatelji sa Trampom, Putinom, Si Đipingom ili Natanjahuom.Samo još da ih ustoličimo.

Nemaju nikakv program.Ništa ne znaju. Nemaju nikave stručne reference, ali se nameću da vode državu.Novi namesnici će raditi sve isto što radi ovaj namesnik i onaj pre njega. Ništa se neće promeniti. Nastaviće se uništavanje Srbije.Suština spasa države i nacije je da zaustavimo sve te, decenijama stare, negativne političke tendencije. To se može da ostvari jedino ako se oslobodimo svih namesnika. Ako ukinemo namesnike.

Ako Srbija ne bude pod vladavinom namesnika. Ne trebaju nam namesnici. Trebaju nam naši najbolji ljudi iz zemlje i rasejanja, da budu izabrani, neposrednom demokratijom, da vode državu i da stvore stručne timove za spas Srbije.Moramo da se oslobodimo kolonijalne svesti i moramo na čelu države da dobijemo, napokon, odgovorne državnike, koji razumeju istorisjko doba u kome se danas nalazimo i koji nisu politički lešinari, već rodoljubi zabrinuti za sudbinu države i naroda.

U proteklih godinu dana, zajedno sa stručnim timovima, iznelli smo naše predloge za stvaranje novog političkog i ekonomskog sistema.Sve se nalazi na internetu.Ništa nije sakriveno.Postalo je sve javno dobro. Može naše ideje da uzme ko je dobronameran. Ko zaista želi spas Srbije.Jedini put našeg izbavljenja je promena političkog sistema.To ne žele namesnici.

Testirajte ih i pitajte, mogu li da potpišu izjavu da nikada neće da se bave profesionalno politikom i videćete da ste ih pogodili u Ahilovu petu. Neće da potpišu.Njih, gospodo drugovi, ne zanima Srbija. Njih zanima samo namesničko mesto. Nemaju nikave stručne kompetencije i veštine. Nemaju svoje stalne poslove. Nemaju svoje zanimanje.

Oni znaju da mogu samo kao namesnici da se brzo obogate i zato hoće da vladaju Srbijom.Neki su toliko poludeli da im vlast, poput Uzurpatora, služi za lečenje ličnih frustracija. Takvi pokvareni i nedorasli ljudi nam ne trebaju.

Oni špekulišu sa opravdanim narodnim nezadovoljstvom i promovišu sebe kao spasioce. Gospodo drugovi, ne smemo napraviti novu grešku. Zato javno nastupam.

Prelomni su istorijski trenuci.Nikome više ne verujemo. Samo ostvarenim rezultatima. Nikome više ne dajemo glas na četiri godine. Glas ostaje uvek kod nas.Možemo da menjamo državne činovnike kada poželimo, jer su oni u našoj službi.Moj interes je odbrana zajednice i kroz zajednicu ostvarenje mojih ličnih interesa.

Srbija ima nove ljude. Ti novi ljudi se nalaze u narodu.Svuda oko nas. Laž političkog ološa je da nema ljudi. Nalaze se ljudi u zemlji i rasejanju.

Novi politički sistem neposredne demokratije i vladavina stručnjaka, koji su pod stalnom kontrolom nas, građana,izbaciće konkurencijom i izborom najbolje.

Otvaramo političko tržište za sve koji imaju kvalifikacije potrebne za upravljanje državom.Niko više nema politički monopol. Niko više nije nezamenljiv. I ne trebaju nam agresivne japajajare, egocentrici i egomanijaci, koji prave svoje Skupštine, imaju svoje poslanike i biraju svoju vladu.Svi oni su dobili zadatak da tako nastupaju kako bi produžili našu agoniju i vladavinu Uzurpatora.

Otkako sam odbio saradnju sa tim samozvanim namesnicima, iznoseći principijalne postavke novog političkog sistema, uopšte nezainteresovan za ličnosti koji će da budu naši novi državni činovnici, nastao je takav metež u našem društveno-mrežnom kokošinjcu, tako su se botovi novih namesnika raskokodakali,nemaju botove samo Kurta i Murta, nego botove imaju i kandidati za namesnike, toliko su se uspalili, naložili i naoštrili da su takve laži, gadosti, podlosti i bljuvotine pisali o meni, da je to bilo sramno da se čita.

Ako namesnici sada to rade, kada nemaju nikakvu vlast, zamislite šta će da mi rade kada bi se, daleko bilo, dokopali vlasti.Smeta im što sam prozreo njihovu prljavu, namesničku igru i što sam ih raskrinkao pred građanima.Nisu mogli da otrpe kritiku, jer ne podnose, poput Uzurpatora, da neko kritikuje nove namesnike.

Ako izuzmem hrabrog urednika ovog lista Milovana Brkića, mislim da nema na javnoj sceni nikoga ko je duže prisutan u javnosti od mene, mada nisam ni političar, niti novinar, pa sam valjda zaslužio, na osnovu dosadašnjih dokazanih dela, mnogo više poštovanja i respekta od onih koji su do pre neku godinu bili potpuni anonimusi, koji su u vreme rađanja demokratije u Srbiji bili policijski doušnici i ulični šibicari, koji nemaju nikakvog radnog iskustva i koji, upravo zbog svega toga, žarko žele da postanu novi namesnici Srbije.

Osvojićemo slobodu kada Srbiju oslobodimo svih kandidata za namesnike. Hoćemo sami da upravljamo našom državom i našom sudbinom.

Beograd, 28.07.2020