Početna Sadržaj Izjave Najbrži igrači na berzi su i pobednici

Najbrži igrači na berzi su i pobednici

1065
0
SHARE

U skupštinsku proceduru konačno je ušao Predlog zakona o investicionim fondovima. Zakon će, najverovatnije, biti usvojen u februaru i do kraja juna započeće otvaranje investicionih fondova. Tako će prvi put, posle sedam decenija, Srbija dobiti investicione fondove koji su, treba posebno istaći, prvi igrači na berzi i glavni pokretači razvoja finansijskog tržišta, kaže za „Pregled“ ekonomista Branko Dragaš.

Pokušaji lažnih reformatora da falsifikovanjem statističkih izveštaja ulepšaju našu bedu i da, pohvalama međunarodne finansijske birokratije, ubede građane kako bolje žive, samo su komični marketinški trikovi diletanata na vlasti da zadrže stečene pozicije. Tvrditi kako smo lideri reformi u svetu, balkanski tigar, šampioni tranzicije, svetski prvaci u broju donošenja zakona, ekonomsko čudo, hit meseca za strane investitore i najbolje mesto za investicije, samo je ogoljeno sprdanje sa inteligencijom našeg naroda, kaže Dragaš.

Najznačajnija finansijska institucija, koja je motor privrednog razvoja je investicioni fond. Početkom 1990. godine učestvovao sam u formiranju Beogradske berze i vršio javne promocije slobodnog finansijskog tržišta i nove načine poslovanja na tržištu. Naravno, finansijsko tržište se nije razvilo, ali ni nove vlasti nisu bile voljne da naprave slobodno tržište. Objašnjenje je jednostavno. Pravljenjem slobodnog tržišta i razvojem konkurencije, reformatori bi brzo bili pregaženi od sposobnijih, pametnijih, vrednijih i stručnijih. I zato, nije bilo investicionih fondova. Plan im je bio da unište četiri velike državne banke, da stvore tržište za dolazak regionalnih stranih banaka i da uzmu provizije za taj posao, tvrdi Dragaš. Mnogo je lakše kontrolisati banke i izvršiti pritisak na njih, nego dozvoliti da se pojavi na stotine investicionih igrača, koji će pružati usluge malim investitorima.

Pokazali su se tačnim moji proračuni tokom devedesetih godina da građani imaju slobodan novac, koji drže kod kuće i da preko stabilnih finansijskih institucija oni to mogu da iznesu na tržište. Danas se u bankama nalazi nova štednja u iznosu od 2,26 milijarde evra, ali uprkos napadnim reklamama, još četiri milijarde evra se nalazi u slamaricama. Banke mesečno zarađuju, prema nehotičnom priznanju jednog novopečenog bankara, nekada ministra i političara, preko 1 odsto i to je glavno objašnjenje otkud toliko filijala banaka u Srbiji po sve siromašnijim gradovima. Banke uzimaju novac od građana po stopi od 3 – 5 odsto godišnje, a taj novac preprodaju po stopama od 20 – 40 odsto, kada se uključi devizna klauzula, marža, provizija i neizbežna kamata. Sa takvim finansijskim opterećenjima nema privrednog razvoja. A kad Narodna banka izda obveznice, sa kamatom od 25 odsto godišnje, onda je potpuno jasno koja je stopa inflacije i šta se može očekivati u narednom periodu.

Posle pet godina samozavaravanja, reformatori su primorani da puste zakon o investicionim fondovima u proceduru. Usvajanjem tog zakona nastaje nova era na finansijskom tržištu. Investicioni fondovi će razbiti parazitske banke, doneće toliko potrebnu dinamičnost na finansijskom tržištu i razoriće finansijske monopoliste. Bil Gejts danas ne bi imao 42 milijarde dolara i očajavao bi u svojoj garaži, čekajući da ga neki referent iz banke pozove na razgovor i ponudi kredit u iznosu od trećine vrednosti garaže. Informatička revolucija se nikad ne bi desila da su se pitali bankari. Investicioni fondovi su okupili hrabre i odlučne ljude, koji su spremni da rizikuju. Bez rizika nema uspeha. Investicioni fondovi pomažu ljudima koji žele da se iskažu i da ostvare svoju ideju, tako što prihvataju finansiranje posla. Nema garancije uspeha. Sve je u poverenju. Ili verujete ili ne verujete. Zašto da nosite novac u banku po godišnjim kamatama od 3 – 5 odsto, kad preko investicionih fondova možete da zarađujete mnogo više. Koliko? Zavisi od toga koliko ste spremni da rizikujete. Pregled poslovanja investicionih fondova u poslednjih pet godina u regionu pokazuje njihov dinamičan razvoj.

Ulaganje u investicione fondove, recimo u Sloveniji, na godišnjem nivou donosi godišnju zaradu od skoro 20 odsto, na uložena sredstva u Mađarskoj je ta zarada prošle godine bila 32 odsto, u Češkoj 28 odasto, dok je u Poljskoj dostigla čitavih 44 odsto. Građani koji hoće bolje da plasiraju svoj novac, treba da nađu dobrog investicionog savetnika. Vama treba portfolio menadžer, koji će pametno rasporediti vaš novac. Portfolio menadžere ne bira politička stranka. Oni se biraju na berzi. Oni koji donose dobre rezultate i koji dobro trče na berzi privlače ulagače. Prolazna vremena se mere količinom novca koji vam donose. Nema milosti. Interesi pobeđuju šuplje kompromise. Pobeda ili poraz. Nema nerešenog rezultata. Investicioni fondovi donose slobodu na tržište. Bez slobode nema privrednog života. Nema razvoja. Investicioni fondovi započinju trku na tržištu. Građani Srbije, pripremite se za trku. Klađenje počinje. Izaberite pobednike. Na vreme. Sve je u poverenju. Ne čekajte, poručuje Dragaš.

Pregled 02.02.2006

SHARE