Početna Sadržaj Komentari NACIONALNI FRONT

NACIONALNI FRONT

929
0
SHARE

NACIONALNI FRONT
 
Branko Dragaš, 24.05.2013
 
Šta sad? Šta da radimo? Pitaju se oni koji su svesni u kojoj nevolji se nalazimo. Ne možemo ništa uraditi, odgovaraju oni koji su razočarani, apatični i ne veruju više nikome. Svi su isti! Za koga da glasamo? Ništa ne može da se promeni! Gledaj sebe! Čuvaj porodicu! Nemoj više da pišeš protiv režima! Mnogo su opasni! Spremni su na sve! Dobili su nalog da prodaju Kosmet i sve će da urade da to ispune. Ucenjeni su! Nasiljem će ostvariti preuzete zadatke. Mediji su porobljeni. Cenzura. Gradi se novi kult ličnosti od prevare i laži. Jednokratna upotreba. Sve je već viđeno. Ista propaganda. Isto podaništvo medija. Uvlačenjen i klanjanje. Nema opozicije. Ništa se nije promenilo. Sve što pišeš je poznato. Zašto više pišeš? Zašto tražiš nevolju? Ništa ne možeš promeniti. Narod je stoka! Narod je – raja! Hoćeš da menjaš rajetinski mentalitet? Uzaludno. Gledaj svoj posao.
Nikada nećeš napraviti posao u Srbiji. Prestani više da ih kritikuješ. Narodu je dobro. Niko se ne buni. Narod, dakle, dobro živi. Ništa ne može da se uradi. Da li je to baš tako? Ako ništa ne može da se uradi, onda sam ja zaista nepopravljivi idealista. I dalje verujem da može mnogo da se uradi. Ako hoćemo. Ako smo složni. Verujem u dobre ljude. Naivan sam.Verujem da dobri ljudi mogu da stvore dobro društvo. Verujem da imamo sposobne ljude. Verujem da imamo znanje. Verujem da politika može da se promeni. Istorijsko iskustvo naših predaka, njihovo žrtvovanje za slobodu i nezavisnost Srbije nas obavezuje. Ne smemo da zatvaramo oči pred nevoljom u kojoj se nalazimo.
Ako mi kažete da vas politika ne zanima, onda ste – idiot! Politika je svuda oko nas. Politika nas uništava. Razara. Politika nas je osramotila i ponizila. Moramo se baviti politikom da se ona ne bi bavila nama. To ne znači da treba da živimo od politike, nego da politički promišljamo. To znači da moramo da menjamo sebe i društvo oko sebe. Kako? Politički. To je jedini način. Sve ostalo je opasno nasilje. Kako izaći iz sadašnjeg stanja apatije i medijskog terora? Moramo to sami da uradimo. Niko nam neće pomoći.  Ni ne treba da nam pomogne, jer bi nas to skupo koštalo. Znači, pišem jer verujem da se moje ideje tako šire. Teško prodiru do ljudi, ali,ipak, prodiru. Sve veći broj ljudi shvata o čemu pišem. To je dobro. To je moj doprinos izlasku iz tragedije. Moramo, dakle, da znamo rešenja. Bitno je da rešenja postoje.

 
Put spasenja postoji.O tome sam sve već napisao. Konkretna rešenja i operativni predlozi. Molim sve one, koji mi traže da ponudim konkretna rešenja, da pažljivo čitaju moje tekstove. Tamo već sve piše. Decenijama unazad. Nemojte zbog sopstvene lenjosti duha i mrzovolje da me okrivljujete. Ja nisam deo vašeg problema, ja nudim konkretna rešenja. Nemamo vremena više za gubljenje. Mnogo smo siromašni. Mnogo patimo. Sve maske su pale.
Ko danas veruje političarima, taj je – budala! Ko glasa danas za političare, učestvuje u zločinu. Odgovorni ste isto kao političari. Odgovorni ste, jer ste ih doveli na vlast. Sve smo to prošli u poslednjih dve decenije.Građani su prodavali svoj glas za sto grama kafe. Zato smo propali. Nema nam spasa bez – moralne obnove. Ekonomska reforma je mnogo lakša. Za pola godine može da se zaustavi ekonomska propast.
Za novih pola godine može da se pokrene privreda. Sledeće godine možemo da imamo prve pozitivne rezultate. U to sam siguran. Imam ekonomski program i ljude koji mogu ekonomski da preporode Srbiju. Problem je u moralnoj obnovi društva. To ne može preko noći. To ne može kroz političke stranke. Kako izvršiti promene u društvu? Posle mitinga podrške Srbima sa Kosmeta, mnogi su se razočarali. Zašto? Ne razumem. Navodno, malo je ljudi bilo. Greška. Bilo je sasvim dovoljno ljudi za istorijski talas koji stiže. Podsetiću vas, godine 1987. nas svega pedesetak je stajalo u Pionirskom parku sa Srbima sa Kosmeta, koji su u dva noću deportovani autobusima iz Beograda, dok je policija saginjala glave pred našim protestima. Sledeće godine su stotine hiljada ljudi izašli na ulice.
Pristalica sam toga da nova politička snaga, koja će konačno spasiti Srbiju, mora da se stvara odozdo. Na ulici. Ne verujem u nove političke stranke i reciklirane političare. Mora iz utrobe nezadovoljnog i siromašnog naroda da nikne novi politički pokret. Pokret koji će nam doneti – direktnu demokratiju. Pokret koji će srušiti sve političke zablude i mitove. Pokret koji neče dozvoliti Amfilohiju i Atanasiju da govore anahronim jezikom. Oni ne razumeju savremena politička kretanja i samo nam smetaju da modernizujemo Srbiju.
Ne sumnjam u njihovo rodoljublje, ali ne treba da rade ono što ne znaju da rade. Bolje je da očiste SPC od nemorala i da naš pravoslavni dom bude utočište za obnovljeni moral. Takva sveta Crkva nam treba. I to je njihov zadatak. Ostrašćeni govori na mitingu su potpuni promašaj. Mnogo štete nanose patriotskom bloku koji mora da se formira. Na čelo tog nacionalnog bloka ne mogu da budu ni DSS ni SRS. Zašto? Zato što su već bili na vlasti i učestvovali su u našoj propasti. O Koštunici sam sve napisao. Ako zaista ti političari i te partije žele dobro Srbiji, što u svom političkom delovanju nisu pokazali, ako vole Srbiju, što su morali da dokažu, onda će oni pristati da budu deo šireg nacionalnog pokreta, ali ga neće predvoditi. Neće ga predvoditi ni Dveri, jer starešinski način organizovanja je moguć u manastiru,ali ne u modernom političkom pokretu, ali će biti pogonsko gorivo za nacionalni preobražaj.
Neće ga predvoditi ni neki koji sebe smatraju rodoljubima, ali su njihove veze sa tajkunima i Tajnom službom suviše bliske bile da bi im mi danas verovali. Oni su danas patriote po zadatku jer čekaju svoju priliku. Oni su opasni manipulatori i moramo ih se čuvati. Neće ih predvoditi ni profesionalni Srbi, jer su sve obesmislili. Neće da predvode ni salonski intelektualci, jer nemamo vremena za prazne priče. Ne treba nam neko ko može da zloupotrebi sadašnji teški trenutak u kome se država i nacija nalazi. Neću taj nacionalni front da predvodim ni ja, jer ne znam taj posao da radim. Dakle, ponavlja, za sve one koji me guraju da „uzmem stvari u svoje ruke“, da „ nešto konkretno uradim“, odgovaram – pa, ja već sve konkretno radim! Zar ovo što pišem nije najkonkretnije iznošenje operativnih predloga? Zapamtite, dragi prijatelji, ne može niko pojedinačno da spasi Srbiju.
Nemojte da se zanosite iluzijama. Nama ne treba nikakav mesija. Nama treba – moderna organizacija i operativan tim. Efikasan. Samo timskim radom možemo nešto da postignemo. Uslov uspeha je da u politički pokret unesemo princip – direktne demokratije. To je jedini način da ne dobijemo novu političku oligarhiji koja će nas prevariti. To je jedini način da ih držimo pod kontrolom. To je jedini način da politika ne bude unosno zanimanje. Zašto građani ne izlaze na ulice? Zato što nemaju poverenje. Zato što ne veruju u pravedne namere političara. Gospodo drugovi, ako zaista želite da spasimo Srbiju, onda moramo da oslobodimo sopstvenih sujeta i ličnih kalkulacija. Želim da budem potpuno jasan.
Ako spasavaš Srbiju zato što si frustriran, neiživljen, zato što želiš da se dokopaš stana, kapitala ili medijske moći, onda takav čovek ne treba našem nacionalnom frontu, jer ponavljamo iste istorijske greške. To zamlaćivanje nam nije potrebno. Nemam nameru da trošim svoju energiju da bi neki naši prevaranti zamenili njihove prevarante u politici. Radi se o tome da se uklone sve prepreke za prevarantsku politiku. Kako to obezbediti? Vrlo jednostavno. Na samom početku, svi oni koji pokreću ideju o stvaranju Nacionalnog fronta moraju da potpišu izjavu i da se obavežu da neće prihvatiti nijednu državnu funkciju ili nameštenje. Sve što preduzimaju oni ne rade da bi svoje lične probleme rešili, da bi se udomili, nego da iznesu koncept spasa Srbije.
To je presudno važno u startu da se utemelji. Ako ja sve ovo činim da bih se lično dokopao vlasti i materijalnih dobara, onda se moje namere ne razlikuju od svih političara koji su vladali i koji danas, kršeći sva izborna obećanja i ustav, vladaju. Onda se nastavlja igra Kurte i Murte ili onoga što se u sociologiji zove – čelični zakon oligarhije. Moja ideja je da prekinemo to političko muljanje i petljanje, da se uzdignemo iznad svakodnevni, medijske političke banalnosti, da se ponašamo u skladu sa istorijskim obavezama koji stoje pred našom generacijom i da izgradimo novu političku viziju, novi politički koncept, sa novim ljudima u politici. Šta sada to znači?
Ako sam iskusan i dobar privrednik, ako znam da radim taj posao, ako sam odličan tržišni igrač na svetskom tržištu, zašto bih ja napuštao posao koji znam da radim i bavio se politikom, koju ne znam da radim i koja me ne ispunjava? To se odnosi i na sve druge stručnjake. Ako je neko dobar hirurg, to ne znači i da je dobar direktor bolnice ili predsednik opštine ili ministar zdravlja. Ulaskom dobrog hirurga u politiku svi gube. To, opet, ne znači da hirurg neće javno politički delovati i da neće iznositi svoje predloge za rešavanja problema u zdravstvu. Naprotiv, stručnim ljudima se otvara veliki politički prostor za nastup.
Ako je, napokon, i ovaj moj stav jasan, ako sam uspeo da objasnim moju poziciju, verujem i poziciju desetine hiljada stručnjaka iz zemlje i rasejanja koji slično razmišljaju, onda smo dobili kreativnu snagu za siguran uspeh. Uspeh je zagarantovan jer je sve kristalno jasno. Potrebno je napraviti politički pokret – Nacionalni front.
Danas se samo delimo na one koji su pokrali i izdali Srbiju i one koji su pokradeni i koji su rodoljubi.To je glavna danas podela. Na ovaj način koji sam izneo, treba da ujedinimo sve rodoljube. Ne ujedinjujemo se zato što se volimo, nego zato što volimo Srbiju. Tako ćemo suzbiti sve sujete pojedinaca. Nemamo rezervnu državu. Želimo da stvorimo bogatu i pravednu Srbiju. Nacionalni front će biti organizovan tako da svi elektronski budemo povezani. Skupštinu pokreta sačinjavaju svi članovi nacionalnog fronta.
Odlučuje se elektronskim glasanjem svih članova. Tako članstvo kontroliše vrh političkog pokreta koji operativno upravlja i koji, ukoliko se ovakav elektronski pristup primeni, nikada ne može da se odrodi od baze i nikada ne može da prevari svoje članove. Čelni ljudi pokreta će se birati na što kraće vreme, kako bi se izbegla birokratizacija i profesionalizacija politike. Ukoliko ja podržim jedan takav nacionalni pokret, to će znati svi glasači u Srbiji i doneću popularnost tom pokretu, ali to ne znači da ću se ja operativno baviti politikom. To će raditi ljudi koji to znaju da rade. Vreme njihove vladavine mora da bude ograničeno, što kraće to bolje za pokret, jer naš cilj nije da dobijemo plaćene političare, nego veliki građanski pokret za primenu direktne demokratije na političkom tržištu.
Da li je ovakav politički način organizovanja moguć? Jeste. Uvek sam radio prvi nove stvari na tržištu i znam da je ovakav elektronski oblik organizovanja poželjan. Građani će ga rado prihvatiti. Građani će finansijski podržati takav politički pokret, jer pokret ne sme da prima ničije pare osim članova pokreta. Sve finansijske transakcije će biti elektronski dostupne svim članovima pokreta i svi ćemo znati kako se troši naš novac. To je presudno važno za vraćanje poverenja. Kada se stekne poverenje, sve je ostalo lako. Politički pokret izlazi na izbore, pobeđuje, preuzima vlast, formira Vladu nacionalnog spasa i sprovodi svoj ekonomski i društveni program reformi. Kada uzmemo političku vlast,onda možemo da sprovedemo digitalnu direktnu demokratiju. Otvaramo novu stranicu istorije i sledimo primer Novaka Đokovića. Sve je jasno, zar ne?
 
 

 

 

SHARE