NACIONALIZACIJA

Kako rešiti sve veću nejednakost u društvu?
Svi podaci govore da se nejednakost sve više uvećava.
Bogati postaju sve bogatiji, siromašni postaju sve siromašnije.
Takvo stanje je neizdrživo za društvo.
Nestanak srednje klase društvo vodi u potpunu propast.
Kako to zaustaviti?

Teško je poverovati da će bogati shvatiti da sede na buretu baruta i
da je najbolje rešenje da se odreknu dela svoga bogatstva u korist
narastajuće sirotinje.
Ako 83 milijardera u svetu imaju kapital kao 3,5 milijardi siromašnih
ljudi, onda je to najbolji dokaz da čovečanstvo srlja u propast.
Nešto se tu mora promeniti, jer takvi odnosi u društvu ne mogu da opstanu.
Bilo bi idealno da se promeni politički i ekonomski totalitarni i
monopolski sistem, koji nas je doveo do sadašnjeg stanja.

Uzrok, dakle, današnjih svih nevolja u društvu leži u strukturi
totalitarnog sistema.
Bogati ne žele da promene taj totalitarni sistem, jer im je on
omogućio da postanu tako bogati i moćni.
Siromašni ne žele da opsatne takav nasilni totalitarni sistem, koji
rađa ogromnu nejednakost u društvu, pa nastoje da se promeni takvo
totalitarno ustrojstvo društva i da se otvori prostor za njihov život
i opstanak.

Prirodno je da dođe do sukoba interesa.
Jedna privilegovana manjina manipuliše značajnom većinom u društvu.
Služe se obmanama, ucenama, pretnjama i nasiljem da bi većinu držala u
pokornosti.
Međutim, to ne može da bude stalno stanje.
Kako se siromaštvo sve više širi i kako se životni standard sve više
pogoršava, većina siromašnih i obespravljenih shvata da mora da se
bori za svoja ugrožena prava.
Borba podrazumeva njihovo udruživanja u rušenju totalitarnog
ustrojstva i monopola u društvu.

Siromašni postaju svesni svoje bede ne zbog toga što ih neko obrazuje
i prosvećuje, nego zato što se suočavaju sa bedom svakog dana.
Buđenje nastaje kada shvate da ta beda zavisi od njih samih.
Želja za promenama takvog stanja je posledica unutrašnje potrebe da se
živi bolje nego sada i da se dostigne jedan civilizacijski životni
standard.
Kako če se taj proces uravnotežavanja društva i preraspodela bogatstva
i moći odvijati, zavisi od niza okolnosti.

Već sam napisao da je teško očekivati da bogati postanu svesni u
kakvoj se opasnosti nalaze i da oni, želeći da sačuvaju delove svog
bogatstva, organizuju promenu totalitarnog sistema i izvrše plansku
preraspodelu bogatstva, prebacujući siromašnima dovoljno sredstava da
uguše njihovu pobunu.
Teško je to očekivati jer su bogati bolesno pohlepni i ne mogu da se
zaustave u svekolikom proždiranju društva u raspadanju.

Sukob je neizbežan.
Bilo bi dobro da se taj sukob reši na slobodnim demokratskim izborima.
Bilo bi dobro da pobedi politička opcija koja zastupa interese većine
i da se totalitarni sistem zameni direktnom demokratijom, gde će svaki
građanin u društvu uzeti svoje učešće u upravljanju državom.
Tako bi se bezbolno, civilizovano i sportski izvršila korenita promena
političkog sistema i stvorio novi politički sistem u službi države i
građana.

Ako i to nije moguće na ovaj  mirni način da se reši, onda preostaju
samo dva načina: revolucija i svetski rat.
Karakteristika ovog načina je da se nasiljem rešavaju problemi
nejednakosti u društvu.
Nasilje dovodi do velikog krvoprolića i razaranja u društvu.
Usled velike negativne energije koja se skupila u društvu, većina
pristaje i na nasilje samo da se krene sa mrtve tačke.

Nastaje doba demagoga, koji se bore za naklonost i poverenje većine.

Kada padne krv i kada se izvrše rušenja i razaranja materijalnih
vrednosti, onda revolucionarna vlast dobija snagu da primeni
revolucionarne zakone, koji će po kratkom postupku da uvedu red i
pravednost u društvu.
Prvo što će da uradi revolucionarna vlast , nakon pobune i sukoba,  je
da proglasi nacionalizaciju kapitala bogataše, manjine u društvu, jer
je samo tako može da pokaže da je borba imala smisao.

Nacionalizacija je nužna mera za uspostavljanje pravednog društva, jer
svi građani znaju da su se politički ološ i tajkuni obogatili na
političkim monopolima i na privilegijama koje su imali.

Nacionalizacija je higijenska mera za uvođenje čistoće u novom
društvu, jer izvršena nacionalizacija je disciplinska mera kazne koja
se primenjuje za sve one koji su kršili ljudske zakone i doveli većinu
na sam rub egzistencijalne propasti.

Nacionalizacija omogućava da se kapital bogatih stavi u funkciju
društva i da se tako zaustave dalje eskalacije između bogatih i
siromašnih.

Ako razvoj ljudske civilizacije posmatramo kao prirodne valove i
cikluse, onda se danas podiže socijalni val za spas obespravljene i
osiromašne većine, jer je neoliberalni koncept otimanja od države i
građana doveo do takve recesije i propasti da su ugroženi svi elementi
ljudske egzistencije.
Bilo kako bilo, nacionalizacija je nužna mera.
To znaju i bogataši.
Bolje je da nacionalizacijom izgube deo imovine i da sačuvaju glavu i
poslove, nego da im revolucionarni komitet proletirajata sudi po
kratkom postupku i da im sve konfiskuje i uplati u državne, socijalne
, zdravstvene i razvojne fondove.

Poslovan sam čovek i mogu da razumem ljude da žele da imaju kapital.
Zarađuju ga na slobodnom tržištu i puštaju druge da zarade.
Ali da postaneš bolesno pohlepan i da hoćeš sve da sam progutaš, to mi
je nezamislivo.
Gramzivost i pohlepe su strasti loših ljudi.

Nacionalizacija na kraju njihovog puta je jedina pravedna lustracija
prema onima koji ne mogu da se zaustave i koji su sve iz društva
prisvojili na privilegijama i povlašćenom položaju.
Nacionalizacija je opomena bogatima da postoje i druge vrednosti u životu.
Nacionalizacija podiže srednju klasu u društvu i otvara mogućnosti za
brzi preporod društva u krizi.

Novi patriotski blok mora da ima u svom programu i nacionalizaciju.
To je jedini način da porobljeno društvo oslobodimo političkog ološa i
tajkuna.

Beograd, 13.09.2015